Народно благостање

Страна 246

ограничење тражње, али констатује се да је влада више расположена према последњем, само се тешко одлучује да иде до краја. А лист препоручује, ако се већ мора поћи једним, да се пође енергично.

Министар финансија Сајмон изложио је становиште владе по питању валутне политике. Влада ће се држати двају принципа: она неће давати никакву потпору за одржавање курса слободне фунте и друго, страна потраживања неће бити блокирана. Први принцип прихваћен је из разлога што он влада у противном дала средства која су јој иначе потребна за плаћање, други, да не би друге земље одговориле истом мером.

Енглеска контрола девизног промета није кон-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр, 16

трола у смислу у коме и у другим земљама. Остао је слободан извоз страног капитала, трансфер дивиденде,- плаћање робе у фунтама. Не постоји обавеза извозника да продају за страну валуту, нити да девизе предају обавезно Енглеској банци. Извоз робе може да се плаћа фунтама које потичу од извоза капитала, док би по циљу због кога се уводи контрола девизног промета требало да доноси девизе. Није оваква, са континенталног становишта непотпуна контрола, у Енглеској заведена због неке апстрактне верности принципу либерализма, него зато што Енглеска има да чува интересе који би били оштећени када би се контрола увела у оној потпуности као у другим земљама.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Danas je spolina trgovinska politika postala sudbina naroda. Ona je ne samo najvažnija grana ekonomske politike, već glavni problem spoline politike, a ova je, kao što znamo, delatnost uperema na sigurnost otadžbine. Sve ie to sasvim razumljivo: rat Je uzeo ekonomski oblik. Topovi rdjaju kao u mirno doba, a trgovinsko-poljtički ultimatumi padaju kao kiša.

I naša zemlia ne može da izbegne sudbini neutralnih evropskih zemalia, i ako je njezin položaj do sada bio najbolji i sa najboljim izgledom za budućnost. U Londonu je završena konferencija Lorda Halifaksa s engleskim diplomatskim pretstavnicima u prestonicama jugoistočne Evrope gde su utvrdjeni izvesni zahtevi; a u maju se imaju voditi pregovori sa Nemačkom.

Trgovinska politika na prvoi liniji

Ne zavisi od naše dobre volie rešenje tih pitanja. Ali dosta zavisi od toga koliko su dorasli zadatku pretstavnici naše države u tom poslu. Mi smo već konstatovali da su za kratko vreme onesposobljena tri prvoklasna stručnjaka za pojedine grupe trgovinsko-političkih pitanja: načelnik d-r Milan Lazarević otišao je u penziju, isto tako 2. d-r Petrović, šef zavoda za stočni ured, a Edo Marković je poginuo. Ovi su gubitci danas nenadoknadimi. Za eventualne štete odgoyvornost ne pada na naše delegate, već na one koji su ove stručnjake onesposobili za. posao.

Kao što smo takodje ranije konstatovali ceo zadatak je zimus ostao bio na ledjima ge. d-ra Save Obradovića i d-r Ive Belina. Dobro je što ih imamo. Obojica su već godinama na tom poslu i uvek s uspehom. Nismo čuli do sada ni nalтапји пеоргаудапи zamerku u njihovom radu na trgovinskopolitičkim pitanjima. Držimo da će. oni moći na svoja leđa da prime teret koji ih čeka.

G. d-r Belin ie 15 ovog meseca potpisao u Londonu sporazum sa Velikom Britanijom. Sadržina nam nije poznata. D-r Belin je bolje dočekan u Londonu nego Ministar-pretsednik. Pozdravio ga je g. pretsednik Čemberlen u svom 20voru u Donjem domu. Ta je pažnja posvećena na prvom mestu zemlji, pa onda delegatu. Ali je van svake sumnje da Belin nikad u životu nile imao teži zadatak da rešava nego što je ovai u Londonu — što ne znači da ga u budućnosti ne čekaju i teži.

Među ovim prijatnim stvarima naiprijatnila je, koju želimo da zabeležimo, da se g. Milivoj Pilia, pomoćnik Ministra spoljnih poslova i dugogodišnji vredni šef naše trgovinske delegacije, oseća zdravstveno tako dobro da je ponova primio dužnost. On će se svakako staviti na čelo naše tr-

govinsko-političke delegacije. О. Pilia je siajan sintetičar raznih i često divergeninih interesa koje treba prvo složiti, pa onda štititi. On je isto tako veoma elastičan pregovarač. On već u veliko obradiuie materilal za pretstojeće pregovore.

U dobri čas! em ======== V последње време умножило се много фактора који нас све више забрињују; који су такве природе да треба да претстављају у данашње време нашу највећу бригу, да окупирају мисао и опредељују активност свију позваних да се старају и воде рачуна о најважнијим потребама земље и народа. Пред тим чињеницама нема места ни партијско-политичким прегањањима ни демагогисању који су међутим узели маха. Ствари су и сувише озбиљне да би се могло допустити њихово безобзирно игнорисање ин запостављање. Прошла година била је у знаку суше. Отсуство довољне влаге умањило је принос сточне хране и нарочито кукуруза. Са смањеним приносом још би се некако прогурало да није дошла дуготрајна и јака зима, Услед тога принос људске и сточне хране у прошлој години у највећем делу земље био је довољан да покрије потребе за исхрану људства и стоке. Ако је у нормалним годинама око половине сељачког света било упућено на докуп хране од зимских дана, овога пута тај проценат нарастао је на три четвртине, ако не и више. Исхрана стоке зимском храном, у првом реду кукурузом, продужила се и у априлу месецу, а према временским приликама које Владају од почетка априла није искљчено да се са таквим стањем уђе и у мај месец. Када се при томе има на уму мали прошлогодишњи принос онда је јасно да се у овим данима исцрпљују последње залихе које су тако мале да цене односним про: изводима расту вратоломном брзином. Сељаци се задужу: ју за храну, а сточари, у недостатку сточне хране, приморани су да редуцирају сточни инвентар на минимум. Материјал за продукцију стоке осетно се смањује, вероватно опада национално богатство овог важног сектора пољопривредне производње. |

Још неповољнији су изгледи за аграрну продукцију у овој години. С јесени када је требало поорати поља и засејати озиме усеве ванредне прилике изазване ратом У Европи учиниле су да је остало незасејано око 200 хиљада јутара. Тада, то још није била катастрофа, јер се мислило да ће се јесења сетва надокнадити пролећном. Међутим продужење зиме и поплаве праћене сталном кишом доводе у питање и пролећну сетву. Поплаве су уништиле усе-

На прагу гладне године

ra mammy [O E