Народно благостање

дубок

20. април 1940,

ве на стотине хиљаде јутара. А огромна количина влаге која се слегла на њивама онемогућује да се почне са орањем. До конца априла требало је да буду пооране и засејане све њиве. Међутим кукуруза није још ништа заселано, исто тако шећерне репе, а произвођачи који су закључили уговоре са фабрикама о сејању сунцокрета последњих дана отказују у велико уговоре. пошто сматрају да неће бити у могућности да засеју ову најважнију уљарицу: У питању је дакле продукција четири најважније сировине од чијег приноса зависе исхрана народа и стоKe, продукција стоке, шећера и уља. Поред временских прилика које онемогућују сетву долази још једна недаћа, а наиме да велики број произвођача нема уопште семена!

Поред овога није повољно стање ни на осталим ceKторима пољопривредне производње. Услед јаке зиме у свима воћарским реонима премрзле су младе воћке, пропао је један део инвестираног капитала у воће. Из Јужне Србије јављају да је јака зима нанела штете опијуму.

Изгледи за овогодишњу пољопривредну производњу, као што се види, врло су неповољни. Ако се ускоро атмосферске прилике радикално не побољшају можемо врло лако доживети једну од најгорих година. Време које стоји на расположењу да се тешке последице ублаже врло је кратко. А уколико оно и буде то омогућило у питању је смишљена и далекосежна акција која треба да дође од људи. То је битно о чему овога момента треба размислити и наћи средства да би се обезбедила барем најнужнија аграрна производња у овој години. Од индивидуалне акције произвођача и апеловања на њу не треба много очекивати; мали произвођачи исцрпени су надчовечанским напором да исхране себе и стоку и они су неспособни да ма шта учине за обезбеђење производње. Њима је потребна помоћ у семену, а код многих и у стоци и радној снази. За њих је важан и кредит, јер ће иначе одмах после жетве, која може да буде врло оскудна, морати да се лише за отплату дуга знатне количине производа неопходно потребних за одржавање производње и живота.

Дакле основни и најважнији проблем пред којим се

данас налазимо јесте: обезбеђење аграрне производње по сваку цену и спречавање смањивања основне подлоге националног иметка на којој почивају народно богатство и народно благостање. Хђог зКиросе оршшХеш зи Бш Код паз ђака и, Шегап! па хе Ко, industrija. Navođeni su uzroci ekonomski i spekulativni. Doneseni su zakoni za Suzbijanie skupoće, ali ona je bila jača od zakonodavca i sValila se kao kazna na narod. Jedna ekonomska analiza kod nas pokazala bi lako da skupoća nije još došla do svog plafona, naprotiv, mi smo možda tek na pola puta. Veliki prilog skupoći pretstavlja povišenje cena duvanu.

Povišene su cene svim cigaretama, po kutiji, za ijedan dinar. Cigarete koje su stajale 4 dinara 20 komada stoie sada 5, one od 5 na 6, od 10 na 11 dinara. Cene cigaretama koje su stajale preko 10 dinara za 20 komada povišene su za 2 dinara, ali one se puše malo i puše ih oni za Које роvišenie ne pretstavlja teret.

Prema pisanju novina, razlozi ovom poskupljenja su s jedne strane povišenje otkupnih cena duvana i povišen,je nadnica monopolskih radnika. lako to nije službeno objašnjenje, ono je besumnje poteklo otuda. Ali bez obzira na izvor to nije nikakvo objašnjenje. Cena duvana u profaji na malo ne određuje se na bazi troškova proizvodnje plus prosečna dobit, nego je ona oblik u kome država naplaćuje jedan od poreza. Duvan je kod nas. monopolski artikal, koji se prerađuje za potrošnju u državnim preduzećima, ali

Veliki prilog skupoći

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

nikako manji, nego kod slabijih. Ali

Страна 247

tai momenat ne daje preduzećima karakter privrednih. U ceni duvana ne plaća se protuvrednost ekonomskog Јођга, nego ie ono samo podloga, da se monopolom njegove рго-

daje ostvare veći javni prihodi. Povećanje ili smanjenje cene može se molivisatt samo težniom za većim ili manjim јауnim prihodom. Sadašnje povećanje, ukoliko mu se pristupilo zato što je odlučeno da se povisi otkupna cena duvana i što su povišene nadnice znači samo to da država nije htela da га uzme na račun svojih monopolskih prihoda.

Povećanje je čisto fiskalna mera. Da nije tako, da su troškovi proizvodnje stvarno uticali na povišenje cene, onda se ne bi ono izvelo onako, da bude jednako za pušače bez obzira koju vrstu cigareta puše. Pušačima »Drave« povišena je cena za 25%, a »Vardara« za 10%. Otkupne cene duvana malo su povišene, to će biti tek posle nove berbe, ı sigurno je da će relativno biti više za bolie vrste duvana. A troškovi prerađivanja kod boljih vrsta cigareta mogu da budu veći, ako se išlo Za DOvećanjem prihoda, onda svakako da bi cili bio promašem da su cene boljim cigaretama povišene procentualno jednako

· Као lošijim. Jer bi mncgi pušači prešli na lošije cigarete, a osim

foga, najveći broj pušača troši slabije vrste i prema tome oni treba da budu pogođeni da bi prihodi bili što veći.

Bolie bi bilo da nije sugerirano ovakvo objašnjenje kakvo se pojavilo. Тако је naše zakonodavstvo o suzbijanju skupoće promašilo, u njemu je ipak naglašen princip borbe protiv skupoće, a organi za kontrolu cena treba da dopuštaju njihovo povišenjie samo u slučajevima koji su opravdani. Država je uzela na sebe borbu protiv skupoće.

Povišenje cena duvanu je prilog skupoći. Njime su pogođeni jače ekonomski slabiji potrošači.

Fiskalni terefi, koji su povišeni skorijim reformama zakona o neposrednim porezima, porasli su sada za velik iznos. Monopol duvana donosi državi oko 1,5 milijardu. Nepoznato nam je koliki je prihod od lošijih vrsta čija je cena povišena za 25 ili za 20%. Najveća potrošnja svakako je onih cigareta sa cenom do 7 dinara, a kod tih povišenje iznosi 14. Prema tome može se uzeti da su fiskalni prihodi povećani oko 250 miliona. Pokazaće se da li je račun ministra finansija bio dobar. Posledica ovog poskupljenja biće smanjenje potrošnie i prelaz na lošije vrste, jer je nmopgućno potrošačima da u skupoći koia ovako brzo raste odvoje 250 miliona za duvan.

Ova glosa bila je složena kada je u štampi objavljeno i službeno tumačenje zašto ije 4040 до роубепја сепа. То su ovi razlozi koje smo citirali prema pisanju štampe, DoVišenje cene duvanu i povišenje nadnica.

иеевиишишинтасрттаЕшЕшЕштесЕЕ о ишући о потреби планског снабдевања земље сировинама, (бр. 45 из 19839) констатовали смо да смо том про“ блему приступили са закашњењем. Али је за нас карактеристично и даље да врло касно научимо иако имамо довољно примера на страни. Већ неколико година у многим страним земљама поведена је организована акција за скупљање старог гвожђа. Мали капацитет наших железара није захтевао да се и код нас раније приступи сакупљању. У рату снабдевање из иностранства запело је и железаре које су претрпане поруџбинама, остале су без сировина. Тек тада дошла је и код нас акција за скупљање старог гвожђа.

Она је поведена неорганизовано, препуштена потпуно приватној иницијативи и законима тржишта. Трговци старим железом добили су добар посао, јер су могли да лиферују старо железо по много вишим ценама него што

Како је требало организовати скупљање старог гвожђа