Народно благостање

-21. април 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

sporazum. Zabrinjavajuće je da Hrvati tako malo veruju budućim parinerima u saveznom parlamentu i Saveznoj vladi. Mi ne poričemo da omi imaju rđavo Iskustvo za ovih dvadeset godina; ali oni zaboravljaju da

mi treba, zahvaljujući naročito njima, da počnemo život sa novim ustanovama i novim ljudima.

Dalje se iz ovoga da zaključiti da Hrvati ili ne očekuju demokratsko uređenje države ili ga ne razu-

meju. Danas je vlada sve i sva, a u demokratskoj državi to je parlamenat. Tu ministar sa svima svojim odborima igra podređenu ulogu. Svaki trgovački sporazum koji on zaključi, svaki akt trgovinske politike, mora da bude ozakonjen od strane parlamenta (odnosno zakonodavne vlasti). Trgovinsku politiku neće voditi ni odbori, ni ministar trgovine ni ekonomsko-ilinansiski komitet ministara, nego parlamenat. Na što ovde sve to!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

===" vVou para cTape Hate IIDpHвреде било је повољно. Ми смо поводом тога писали да је потребно да се уложе највећи напори да се то стање не поквари. Опасност је претила са две стране. Прва што рат изазива поремећаје у светским привредним односима, а овај утолико јаче, јер се води као привредни па се ње гов утицај осећа и на привреди неутралних земаља. Друга опасност долазила је од привредне политике У ратној ситуацији која се жури да постигне извесне резултате што пре средствима која те резултате онемогућује за дужи период, а то мора да поквари коњунктуру. Последице поремећаја у међународним привредним односима наша привреда осећа од почетка рата, специјално по питању снабдевања извесним сировинама које се увозе из иностранства. С друге стране наступила је, после прве кризе изазване ратом, сјајна. коњунктура за извоз извесних артикала, што се морало да одрази и на производњи неких од њих, уколико је било могућно да се она повећа. Извештај

Утицај рата на нашу привреду

_____ ЈН вреле.

· Народне банке о стању народне привреде у јануару-фебру-

ару т. г. показује доста елемената ратне коњунктуре која је код нас наступила.

Као што је познато ми немамо индекса укупне производње, него само за неке групе артикала. Индекси рударске и топионичке индустрије вратили су се до фебруара на високи ниво, на коме су били у најбољим месецима 1938 и 1939 године. Код обе ове гране привреде осетила се у току 1939 јака тенденција на ниже. Тако је индекс рударске производње са 160,9 у октобру 1938 пао испод 150, али под крај 1939 рат је изазвао преокрет на боље, тако да је у фебруару 1940 са 161,4 индекс достигао свој пређашњи максимум. Индекс топионичке индустрије попео се био у новембру 1938 на 2742, али 1989 пао је на 200 У првој половини, а у другој спустио се чак и ниже до 170. У јануару и фебруару нагло се попео, на 2754. Код појединих руда производња није тако повољна као што показује индекс. Најповољнија је ситуација код производње мрког и каменог угља, која је у фебруару била већа за 127 хиљ. тона него у истом месецу прошле године, а код

лигнита за 26 хиљ. тона. Код пирита у јануару ситуација

је била врло лоша, свега 1,6 хиљ. тона према 11,3 хиљ. у јануару 1939, али у фебруару се поправила на 13,8 хиљ. према 12,8 хиљ. Код оловно-цинкане руде такође нешто

_је боља ситуација у фебруару, 71,9 хиљ. тона према 69,2,

док је код хромне руде готово непромењено стање. Огро: ман пад је код железне руде, у јануару на 11,1 хиљ. према 375 и у фебруару 28,0 хиљ. према 86,9 хиљ. прошле године. Оволико смањење производње стоји у вези са јаком зимом која је отежала рад у отвореним рудницима Љубије. Бауксита је произведено мање, 9,7 хиљ. тона према 28,8 хиљ. У фебруару 1939, а разлог је у смањеним могућностима извоза преко мора, јер је тим путем Углавном

_ ишао наш извоз у Немачку. Како сад ствари стоје про-

изводња би се могла поправити само ако би домаћа по: трошња руде порасла, али то ће бити тек нешто касније када се доврше инвестицију које су у току у фабрици алуминиума у Лозовцу. Као што показује индекс топионичке производње прерада руде се повећала. Сировог гвожђа је произведено 6,4 хиљ. тона према 5,5 хиљ. у фебруару 1939. То још увек није максимум, који је био постигнут у марту 1989, али претставља одлично опорављање у овој грани индустрије која је имала у току 1989 лошу тенденцију, тако да је производња била пала на 38 хиљ. тона под крај 1939, иако је у тим месецима у свету и код нас гвожђе постало драгоценост. Производња бакра достигла је у фебруару са 46 хиљ. тона максимум из марта 1939, а код цинка она је далеко већа, 562 тоне према 381 у фебруару 1939. Најсјајнију коњунктуру има олово. У фебруару производња је изнела 2.149 тона према 496 тона У истом месецу 1939. Од јануара до фебруара производња се готово удвостручила.

У много већој мери одразила се ратна коњунктура код извоза извесних артикала. По волумену извоз се у јануару 1940 повећао на 2442 хиљ. тона према 1849 хиљ. у јануару 19839, а у фебруару на 2892 хиљ. према 218 хиљ. По вредности он се готово удвостручио и то у јануару на 624 мил. према 319, а у фебруару 627 мил. према 339,5. Код увоза ситуација је много лошија. По волумену увоз је у јануару био 82,3 хиљ. тона, према 84 хиљ. 1939, а у фебруару готово за половину мањи 64,2 хиљ. према 112,6 хиљ. У том је изражена сва тешкоћа наше привреде. Извоз који је годинама претстављао најболнију тачку у пробле. му наше коњунктуре одједанпут је порастао веома нагло.

Међутим, као што показује табела он је само код извесних артикала порастао огромно у јануару и фебруару према истим месецима 1939.

Количина Вредност

(у мил. динара)

1939 1940 1939 1940

пшеница т. 14,907 22,863 28,3 45,9 брашно Т. 123 2,614 0,4 9,1 суве шљиве т. 1,648 7,697 7,9 32,8 _Вино т. 1.168 3,871 5,2 13,4 коњи ком. 990 4,881 3,8 15,1 говеда ком. 2,067 12,790 6,6 33,4 свиње ком. 34,887 48,785 57,6 77,6 овеже месо и прер. т. 2,499 11,896 36,2 199,6 ·CBHH5CKa MaCT T. 960 3,060 15,8 56,2 дрво за гориво т. 21121 58,088 4,9 14,4 NXpBo 3a rpaby T. 124,285 171,978 97,5 168,2 желез. праг. к. 107,311 137,101 5,5 10,4 сода амониј. 2,295 3,720 4,5 7,4 кал. карб 8,845 17,671 10,5 34,4 сиров бакар 5,987 6,804 95,7 112,3

Коњунктура извоза захватила је три групе артикала: пољопривредне производе готово без разлике, руде и копове и дрво. Неке животне намирнице извозе се за не-