Народно благостање

Страна 262

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___Bp. 17.

колико пута више него: у истим месецима прошле године. Говеда извезено је за шест пута више, коња за пет пута, свежег меса и прерађеног за четири пута, свињска маст за три пута, брашно за двадесет и једанпут више. Вредност извоза ових артикала повећала се више него по количина.

Код појединих артикала увоза такође су велике промене према истим месецима прошле године. Памука је увезено више, 7.810 тона према 5.138 и памучних тканина 432 т. према 319, али памучних предива мање 92.261 т. према 2.736. Много јаче погодио је рат увоз вуне, 651 т. према 1000, вунена предива 90 т. према 320, и вунене тканине 163 т. према 183, шине и разни железнички материјал 1.786 т. према 4.295 т., израде од гвожђа 2.513 т. према 17.022, сирова нафта 12.480 т. према 19.695 т. Цене овим увозним артиклима скочиле су, нарочито за текстилну робу, тако да је на пример за мањи увоз вуне плаћеко више него прошле године за већи. -

Коњунктура је само на страни извоза, а то делује неповољно на националну привреду. Тражња за извесним артиклима већа је од производње, тако да би претерани извоз, ако би се продужио, могао да начне основне стокеве, који не претстављају извозни вишак, него подлогу за производњу, на пример код живог блага. Репродукција би се смањила касније. С друге стране недовољни увоз сировина смањује производњу индустриских производа. Велика актива трговинског биланса претставља према томе јако исцрпљивање домаћих залиха и немогућност репродукције читавог низа артикала у обиму у коме су раније произвођени. | шета (| (Тада je održana godišnja skupština Udruženja banaka u Beogradu. Skupštini je uprava podnela izveštaj o radu u 1939. Rađen pažljivo i stručno on je ujedno i izveštaj o stanju naših banaka u toi godini. Iz njega uzimamo nekoliko najvažnijih podataka.

Kao i druge privredne grane i bankarstvo ie lane озеtilo sve posledice ratne psihoze i naposletku rata. Novčano tržište je bilo relativno likvidno. Novca је БПо дајеко у е u optlicaju nego što je potrebno. Na dan 31 decembra novčanični opticaj je iznosio 9.967,8 mil. Чт. га 2.777. mil. više nego 1938. Kovanog i srebrnog novca bilo је u opticaju 983 mil. Novčani zavodi imali su dovolino likvidnih sretstava tako da su mogli odoleti navali ulagača. Njihova potraživanja po žiro računima kod Narodne banke iznosila su 31 decembra 899 mil. din., od čega otpada na državne novčane ustanove 277,5 mil., privatne zavode i samoupravne štedionice 538,92 mil. a na ostale 83,9 mil. Ovako velika suma novčanica u ODpticaiu pretstavlja <Ккого inflaciju, čije bi se dejstvo osetilo jače nego inače da nije veliki deo novčanica tezaurisan. Po mišljenju uprave Udruženia tezaurisano је око 2—3 пи агде а. Povećani novčanični opticaj omogućila ie Uredba o obračunavanju podloge Narodne banke od 5 oktobra 1939 Којот је ova ovlašćena da pri izračunavanju pokrića svojih obaveza po viđenju u ciliu održavanja procenta pokrića obračunava u buduće podlogu na bazi stvarne vrednosti zlata i deviza. Korišteći se tom uredbom Narodna banka Je povećala kredite državi i privatnima. Prema stanju 31 decembra država le iskoristila kredit po zapisima u iznosu od 834,15 mil. din., „osim toga ona duguje Narodnoj banci 600 mil. din. za obrtni kapital i na ime ranijih avansa 1633,2 mil. din. Tome treba još dodati 558 mil. din. koliko iznose od Narodne banke eskontovani bonovi Narodne odbrane. Privatnici su dobili kredita u visini od 2.293,3 mil., za 497 mil. više nego 1938.

Poslovanje privatnih novčanih zavoda bilo je u izvesnoi meri u stagnaciji. Banke su se zbog nesigurne političke situa-

Stanje našeg bankarstva u 1939

e Ar Ir ara Or aa

cije u prvoj-·polovini 1939 držali rezervisano u pogledu deljenia kredita. Rat je tu rezervisanost pojačao, a ona se isto tako zapažala i kod privrednika da traže Mredite. Privreda Zbog toga nile imala većih teškoća, jer je bila u dovolinoj meri kreditirana i dodeljeni krediti nisu otkazivani ili ne u tolikoj meri da bi te omelo rad. Uslovi kreditiranja su inače bili normalni. Veće kredite odobravala ie Narodna banka pod specilalnim uslovima. | ;

Komplikovanost našeg deviznog režima stvarala je niz teškoća bankama. One su se još više povećale usled čestih izmena, dopuna i objašnjenja ranijih propisa. Pooštravanje deviznih propisa namefnulo je nove obaveze novčanim zavodima оујабсешт за гад valutama i devizama, nove troškove, usled čega su porasli režiski troškovi. Kad se sve to uzme u ођаг Као 1 drugi troškovi i ograničenje provizile kod deviznih poslova, devizno poslovanje izgubilo je svoju rentabilnost i privlačnost.

Kretanje uloga na štednju lane nosi na sebi sve znake nemirne mpolitičke situaci|e u svetu. Dok ie prva polovina prošla relativno mirno, u drugoi ie nastao Žživli pokret ulagača za povlačenjem uloga. Polovinom 1939 ulozi na štednju su iznosili 11.115 mil din, od čega je bilo kod državnih novčanih ustanova 2.777 mil., samoupravnih štedionica 2.534. mil. i privatnih novčanih zavoda 5.804. U isto vreme 1938 raspored je bio 1.786 mil., 9.903 mil. odnosno 6.545 mil. ili ukupno 11.684. mil. Do avgusta stanje se nešto popravilo. Ukupna suma uloga je iznosila 11.177 mil. din., porast je zabeležen iedino kod privatnih banaka od 5.804 mil. na 5.951 mil. Kraiem 1939 suma uloga na štedniu kod svih novčanih zavoda iznoза је 10.200 mil. prema 11.478 mil. 1938. Od toga je otpadalo na državne фапке 2.266 mil., „samoupravne štedionice 2.345 mil. i privafne 5.501 mil. Čim je izbio rat izmedu Nemačke i Poliske vlada je donela Uredbu o praznicima novVčanih ustanova. Mi smo o njoi već ipisali pa se na nju nećemo sada osvrtati. Uredbom o isplati uloga regulisano ie pitanje isplate i od tada pa do kraja 1939 banke su isplatile 1.398,9 mil. din. na ime uloga na štednju i onih po tekućem računu. Kako se vidi povučene su velike sume, ali ie bilo dosta slučaieva vraćanja uloga i odustajania od otkaza. Niiedna uredba nije zadovoljila ni banke ni ulagače, ali su banke ipak prebrodile 1999 bez potresa zahvaljujući svojoi likvidnosti i mogućnosti iskorišćavanja kredita kod Narodne banke.

Pitanje starih uloga na štedniu „kod novčanih zavoda pod zaštitom još uvek nije konačno rešeno. Stari ulozi se smanjuiu svake godine, ali taj proces le jako spor, a to nije u interesu ulagača. Uprava Udruženja traži da se to pitanje reši bržim tempom. Banke kojima zaštita niie potrebna trebale bi same da ie se odreknu, a ostale čiji rad niie rentiabilan da likvidiraju.

== шшеншштеше о Паша делегација која ће водити трговинске преговоре са Сов. Русијом већ је отпутовала у Москву и за који дан може се очекивати потпис трговинског уговора и споразума о плаћању. Досада се код нас мало писало о руској спољној трговини, њеној организацији и могућностима СССР-а за извоз и увоз. У страној привредној штампи налазимо доста података о томе па ћемо најважније да донесемо.

Карактеристика је руске спољне трговине у томе да је она сва у рукама државе. Друкче, уосталом не може ни да буде, пошто. држава руководи целокупном производњом како индустриском тако и пољопривредном. Због тога је спољна трговина само инструмент владине опште привредне политике. Њен циљ по речима комесара за спољву

Организација спољне трговине Сов. Русије и њен извозни потенцијал