Народно благостање

27. април 1940.

трговину је „увоз постројења и других производа потребних за извођење целокупног привредног плана, При томе увоз мора бити тако организован да се изврши благовремено и са што већом коришћу за Сов. Унију и без губитка валуте. Други део плана спољне трговине састоји се У томе да производе одређене за извоз продамо правовремено и по повољној цени. Немогуће је један део одвојити од другог, и ако запне извоз, то ће неповољно деловати и на нормалан ток увоза."

Организација спољне трговине стварала се постепено н у току низа година, после завршетка грађанског рата, она је неколико пута мењала форму. Садашња шема према „Вохенберихту у немачком Институту за изучавање ковњунктуре, изгледа овако. На челу стоји Народни комесаријат за спољну трговину који је овлашћен да оснива органе за спољну трговину у земљи и иностранству, води трговинске преговоре, даје пуномоћства за склапање послова итд. Извршни органи су т. зв. државни монополни савези за извоз и увоз, неколико аутономних извозних организација и трговинска заступства у иностранству. Особено у овој шеми јесу државни монополни савези који су, у ствари, синдикати за продају у иностранству производње свих предузећа једне гране на територији СССР-а. Преко њих се врши дириговање целокупне спољне трговине. Они имају сва права јуристичких лица и раде по приннипу рентабилитета. Настала су из ранијих друштава за извоз и увоз која још нису имала монополистички карактер. Поред њих постоје од раније неколико „аутономних“ извозних органа као на пр. нафта-синдикат, синдикат за угаљ и шибице који имају иста овлашћења као и монополни савези. М једни и други извршавају све поруџбине предузећа своје гране и одржавају пословне везе са страним фирмама. Многи од њих имају право да самостално склапају уговоре са страним фирмама без одобрења Комесаријата за спољну трговину, д тако исто и пословне обрачуне. Највећи су увозни: савез за увоз машина за тешку и електричну индустрију („Машиноимпорт“"), савез за увоз машина алатљика и алата (Станкоимпорт), савез за увоз железних метала, ваљаоничких производа и цеви („Сојусметимпорт“), а извозни: за извоз дрва („Експортљес“), за извоз жита („Експортхљеб"), за извоз индустриских и рударских производа („Прометекспорт ) итд.

Трговинска претставништва имају да извршују послове монополних савеза, осим тога она има да проучавају привредне услове и трговинску коњунктуру земаља у којима се налазе и шаљу потребне информације Комесаријату за спољну трговину и другим ресорима. Обавештавају привредне организације земље у којој раде о привреди и трговинским везама у Сов. Русији. Дају одобрења га увоз робе у СССР, уверења о њеном пореклу. Она врше и извесну контролу над радом совјетских извршних 02гана за спољну трговину.

Колики је извозни потенцијал Сов. Русијег О томе круже најразноврснији гласови. Док једни тврде да је он знатан, други дају скептичан одговор. Нарочито је то питање актуелно у садашњем моменту с обзиром на тежњу савезника да блокадом онемогуће Немачкој снабдевање храном и сировинама и да спрече извоз њених производа. На то питање покушао је да да одговор и лондонски „Економист". По његовом мишљењу све се своди на политички моменат. Две петине пољопривредне производње у Сов. Русији намењене су данас тржишту, Скоро два пута више житарица производи се данас за тржиште него 1918, а три пута више него 1926/27, меса 50% више него 1913, a 75% више него 1926/27. Производња пшенице износила је у најслабијој години 69,5 мил. т., 2 1937 108,5 мил. Извоз

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 263

се кретао у периоду 1930—87 између 5 и 125 мил. т. Од 1933 извоз пољопривредних производа је стално опадао. Просто због тога што су били исплаћени скоро сви дугови иностранству и према томе држава није морала да га форсира. Она може у свако доба да га појача или смањи, већ према потреби. До рата највећи купац руских производа била је Енглеска (око 30% целокупног извоза), затим Белгија (10,59%). Највећи извозник у СССР је била до 1933 Немачка (22,1—46,59% целокупног увоза), после те године појачава се увоз из других земаља, у првом реду, из Енглеске (8,8—19%) и САД (48—2938%). Колико је тачна теза „Економиста“ види се најбоље из саопштења датог поводом потписивања немачко-руског привредног споразума. У њему се каже да волумен размене добара треба да превазиђе најбољу годину у немачко-руским привредним односима, када је вредност размене износила око 1,2 милијарде марака.

На крају треба још истакнути да су у привредној структури Св. Русије извршене значајне измене. Она је сада претежно индустриска земља. Однос пољопривредне производње према индустриској био је 1913 57,9% : 41,1%, а 1937 29,60% :77,4%. У извесним гранама индустрије она стоји на првом месту, тако у производњи комбајна и шећера, а на другом у продукцији пољопривредних справа, трактора, камиона, железне руде и злата. По целокупном волумену индустриске производње Сов. Русија 1937 је стајала на првом месту у Европи а на другом у свету.

==——— _ Prošle nedelje završeni su tr-

govinski pregovori sa Grčkom. Pošto nije moglo da dodje do sporazuma, platni sporazum i svi aranžmani o razmeni robe i kontingentima prestali su da važe 22 o. m. i od toga дапа medjusobna razmena dobara vrši se na bazi deviza. Time su naši trgovinski odnosi sa Grčkom ušli u novu fazu.

Teškoće u trgovinskim odnosima izmediu naše zemlje i Grčke nisu nove. Javile su se još u vreme krize. Do tada naša trgovina sa Grčkom bila je aktivna sa 80—90%. Kriza medjutim naterala je Grčku da potraži mogućnosti pobolišanja trgovinskog bilansa. Usled toga u iulu 1932 došlo je до dopunskog trgovinskog odnosno platnog sporazuma između naše zemlje ı Grčke, koji ie išao za tim da uvoz iz naše zemlje svede na mogućnost plaćanja odnosno grčkog izvoza u našu zemlju. Sporazum je počivao na bazi delimične kompenzacije: naš izvoz u Grčku plaćao se 65% devizama, a 35% imalo se kompenzirati uvozom iz Grčke.

Kako su se ptivredne prilike u svetu i posle ovoga sve više pogoršavale 1934 dolazi do promene sporazuma na taj način što se ubuduće 50% našeg izvoza u Grčku imalo plaćati devizama, a 50% kompenzirati uvozom grčkih proizvoda. Medjutim, Grci nisu bili zadovolini ni ovim aranžmanom. 1 1935 došlo je do novog sporazuma. U to vreme sve balkanske zemlje imale su već zaključene trgovinske sporazume sa Nemačkom. Razmena Grčke sa Nemačkom bila ie tada aktivna, dok smo mi u razmeni sa Nemačkom imali pasivni saldo. Na osnovu toga stvoren je trougaoni sporazum koji je trebalo nama da omogući da pomoću aktivnog salda u grčko-nemačkom kliringu putem uvoza iz Nemačke likvidiramo naša zamrznuta potraživanja u Grčkoj koja su u to vreme iznosila preko 40 mil. din. Ali uskoro promenio se u osnovi naš položaj u razmeni dobara sa Nemačkom i namesto разјупог javio se i kod nas aktivni saldo. Usled toga ni ovai sporazum nije doneo željene rezultate, pa smo se u avgustu 1936 vratili starom platnom sistemu, ali ovoga puta sa izmenjenim procentima: naš izvoz se plaćao 35% devizama, a 65% na bazi kompenzacije.

Nova faza naših trgovinskih odnosa sa Grčkom