Народно благостање

Страна 989

Индустрија по њему није потребна само као једна грана

јевтинијег снабдевања добрима; она има своје-користи и. онда кад је скупа и кад мора да се јако штити од ино- · странства. За њега је индустрија пре свега била оруђе-“

земаљске. одбране, а као таква није никад скупа, Инду“ стрија је била сретство самодовољности, а то је велика корист по земљу. Најзад је индустрија за Миливоја била циљ себи. Он је уживао у сваком новом индустриском ·подузећу без обзира на његове нове економске услове и на цену коју за њу подноси народна привреда. То скроз антиекономско гледање на индустрију није ново. Оно је било у основи меркантилизма. Тек је у ХЛХ веку Политичка Економија очистила индустријску политику од свију неекономских критеријума.

И није грешио! Напротив, Миливој је испао претеча доктрина које данас доминирају у многим земљама. Теорија аутаркије која није нова, али која је програм у многим државама данас била је у ствари гледиште Миливоја Савића. Пјатиљетка, четворогодишњи план и све друге сличне креације нису у ствари ништа друго већ само савршено изведене идеје којима се руководио Миливој Савић.

Тиме нећемо да кажемо да је Миливоје срушио Hoлитичку Економију. Његов триумф лежи у томе, да је наше време објавило рат Политичкој Економији, да је економски критеријум потчињен војном, национално-политичком и другима. Миливој је био претеча доктрине која влада у многим земљама и која се осећа у целокупној свет-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Пи Бр. 18 =

ској привреди. Можда он није предвиђао“ време; које- је дошло, али је делао тако да је. ишао у сусрет томе вре= мену, као да је предвиђао. Кад је он био у пуном јеку рада; није било-ни клиринга, ни контингената и компе- : вације итд. није било ни вештачке гуме, вештачког влак--: на итд. Али је Миливој радио тако како се.ради данас под. тим; новим режимом. . ; ; - |

Миливој. је био. модерни меркантилиста великог BOD. мата, те се због тога не устежемо да га назовемо југословенским Колбером. з | :

Миливој је еволуирао као ретко. ко. Али је свуда био оригиналан, није ишао за освештаним мустрама, већ је стварао. Данас се може мирно рећи да је Миливој био први југословенски Велико-Србин. Исто се тако може мирно рећи да је режим од 26 јануара 1929 г. остварио ње. гову аутократску доктрину. У .

Наша индустрија је бескрајно обавезна Миливоју. Савићу. И што је најглавније Миливој није фаворизирао индустријалце већ индустрију. То је био разлог што је овде и онде наилазио на противнике и непријатеље. Али је немилосрдно говорио истину и то је једна сјајна одлика његовог карактера.

· Последњих година између филозофије нокојног Миливоја и потписанога био је бескрајни бездан, али то није. могло да ништа. промени у нашим четрдесетогодишњим срдачним пријатељским односима.

В. Бајкић

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОЉОПРИВРЕДА

— U Beogradu је održana konferencija pretstavnika proizvođačkih i stočarskih zadruga iz beogradske okoline.

Rešeno je da se cene mleku povise na 3,50— din. po litru zbog naglog skoka cena stočnoj hrani, da se od Direkcije za ishranu traži stočna hrana po povoljnijoi ceni i da proizvo-

đačima mleka nabavi seme stočne hrane kojim će zasejati poplavljeno zemljište.

ИНДУСТРИЈА

— »Gospođarska sloga« uzela je u zakup Predovićevu izvoznu klanicu i zavod za proizvodnju seruma. Ona će voditi proizvodnju u svojoj režiji, a Pređoviću plaća 30.000 dinara mesečno zakupa i ostavlja mu pravo kontrole rada.

— Po podacima koje je sabrao Stevan Kukoleča, u Jugoslaviji, od 3470 anketiranih fabrika, njih 1953 imaju Каpital do 1 miliona, a 6903 do 300 hiljada dinara. Prema tome većina. fabrika spada u kategoriju sitnih. Najveći broj ovih

preduzeća nalazi se na području koje je 1918 bilo majslabije · razvijeno, a na kome ja posle toga izvršen'i relativno naj-

veći napredak: Vardarska, Dunavska i Primorska banovina i područje Uprave grada Beograda. U prvoj deceniji Jugoslavije najviše su se razvijale: građevinska delatnost, mlinska i drvna jndustrija, ali ove dve poslednje popustile su u drugoj deceniji. Interesantan je podatak o dekoncentraciji kapitala od. 1918 do 1988. Na jednu fabriku dolazio je 1918 godine kapital u iznosu od 4,55 mil. a 1938 on se smanjio na 3,39 mil. To je razumljiva pojava u našim prilikama. Čitavi krajevi bili su- bez industrije i bez kapitala. Formirao se mali kapital,

tako da je brža rastao broj malih preduzeća, nego što su ·

pojedina 'dospevala do velikog obima neposrednim razvojem ili fuzionisanjem. Koncentracija je pojava u Зато industrijskim zemljama. 0:

ТРГОВИНА

— U Direkiciji za spoljnu trgovinu održana je ovih dama sednica sekcije za kudelju, lan i jutu. Ronstatovano ie da je kod nas kapacitet predionica lanene pređe mali, zbog toga će se morati i đalje uvoziti znatne količine. Da bi se smanjio uvoz morala bi se povećati proizvodnja lana i podići jedna velika predionica. Naročito bi trebalo forsirati proizvodnju jarog lana, pošto u jesen majviše uvozimo. Zamena jute kudeljom naišla je na teškoće, jer je kudelja skuplja. Ona је роstala predmet velike spekulacije i cena je skočila za 300%/a prema onoj u septembru 1939. Na sednici je iznet Dre! da se uvede izvozna carina na kudelju i kučinu.

— Između Borskog rudnika i Francuskog rudarskog društva »Luda Jana«, koje ima rudnik bakrene rudače u Bugarskoj, skloplien je ugovor o kupovini rudača. Društvo »Luda Jana« prodaće svu svoju proizvodnju Borskim rudnicima; 30% dobijenog bakra vraćaće u Bugarsku, ako rudača sadrži najmanje 6% bakra, a 60%, ako je procenat bakra preko 10%. Mesečna isporuka bakra od strane Borskih rudnika treba da iznosi najmanje 30 +.

— U industrijskoj komori u Beogradu održana je ovih dana konferencija po pitanju izvoza telećih i goveđih Кога, kojoj su prisustvovali pretstavnici vlade i trgovinskih, industrijskih i zanatskih komora... Došlo je do saglasnosti da se ne dozvoli: nikome izvoz teških goveđih koža, izVozZ комеФћ koža do 25 Ке prepušteno je da uredi Ministarstvo trgovine i industrije. Teleće kože, po mišljenju konferencije, mogu se”

' slobodno izvoziti ali samo. za devize. Od. vlade. konferencija · ' traži da olakša uvoz materijala za štavljenje, da što pre in-

terveniše na tržištu PO 1 да 5е орваније savetodavni odbon za kožu. у Пери Š — Komitet: za 'izVoz Devizne, dci traži 1 о: а . koža: da ga"izveste 'kolikim količinama suvih'telećih 'koža те