Народно благостање

4. мај 1940.

зрејави где ве“ пајаге, Које кон пе шпаји spremne za izvoz

ПНАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

i koje su:količine izvezli:u 1938 i; 1939: godini u koje zemlje. · — Đevizni odbor::pri: Narodnoi banci: ukinuo.je sa Va-) ženjem od 25. aprila, preminanje' izvoza. u neklirinške zemlje“.

upotrebom: ·transfernih:: dinara za: artikle: zaklanu živinu, šun-5.

ku, jaja, konzerve od·mesa. Sa: devizama koje potiču od iz-* voza ovih artikala postupaće izvoznici u smislu odredaba člana-

7. Пи го regulisanju а devizama i valutama.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

· — Radnička komora u Zagrebu uDutila je Odjelu za. socijalnu politiku Banske vlasti predlog da se izvrši anketa”

po pitanju donošenia uredaba u području radničkog zakonodavstva. Jedno od glavnih pitanja bilo bi: kako ima da se upotrebi novac radničkog: osiguranja. U predlogu se kaže, da je položaj} radnika težak zbog teških privrednih prilika, tako da ·ga ie zakonodavstvo moglo samo malo da popravi, ali da se on može mnogo bolje popraviti ako bi se novac

шу

Страна 285

cija. državnog finansiskog: inspektorata. Osim -ove Uredbe · propisane sa još 3 u vezi sa organizacijom: .državne finansiske -

službe u Banovini Hrvatskoj.:To su: Uredba o odnosima i Sa. radnji. državnih i banovinskih. službenika u-poreskim: uprava+

ma na :područiu Hrvatske, Uredbu o organizaciji: finansiske”

kontrole: : Uredbu o načinu razreza ·tečevina i: društvenog

poreza obveznicima па" ја Вапоуше Hrvatske i СЕМЕ “3 log dela države. :

_ САОБРАЋАЈ

— Vlada je propisala ан o izmeni гене o a

ranju pruga i o načinu finansiranja. Niom: je određena defi- ..

nitivna trasa jadranske železnice. Ona će ići iz Beograda pre-:

· ko Valicva, Užica, Priboia na Drinu, Prijepolja, Bjelopolja, » Ravne Rijeke, Mojkovca, Kolašina, Šavnika, Nikšića i Trubijela

ustanova radničkog osiguranja upot DiO tako da radnici do- ·

Би Više: posla! · ;

HOBUAPCTBO

— Do 1 marta 1940 Privilegovana agrarna bamka u Beogradu naplatila je od zemljoradnika na ime otplate duga 356,9 mil. din. Novčanim zavodima Pab je do tog dana isplatio 259,8 mil. din. u gotovom i dao 83% obveznica za likvidaciju zemljoradničkih dugova u iznosu od 428,4 mil. din.

— Povodom sniženja diskontne stope Rajhsbanke od

4 па 3/:% komitet za kredit u Nemačkoj je rešio da se snizi _

kamata na kredite koje daju banke od 5 /o na 41/5%. Kamata: na uloge na štednju nije u istom razmeru smanjena. Kod du-

goročnih vezanih uloga sa ugovorenim ofkaznim rokom ona

je snižena od 3 na 929%/4 a kod ostalih na 21/5%.

— Uredbom o izmenama i dopunama uredbe o madzoru nad osiguravajućim preduzećima propisano je da akcionarska društva za osiguranje moraju da imaju uplaćenu glavnicu naimanje 3 miliona dinara, a zadruge 500 hiljada uplaćenih uloga. Jemstvo zadrugara mora da buđe još toliko, i mora da ih bude najmanje 100.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Brazilija i Kolumbija izjavile su se spremnim да ргоduže službu duga inostranstvu, koja je bila prekinuta. Na ovaj korak nisu se one odlučile zato što im se položaj Dopravio, nego, naprotiv, ove zemlje, kao glavni producenti kave, trpe najviše od rata koji je smanjio njihov izvoz. Utoliko se povećala njihova zavisnost od tržišta Engleske i Sjedinjenih Američkih Država, i od kredita koje bi mogle da dobiju od njih, pa su obnavljanjem službe duga morale da stvore povoljnu situaciju za življe privredne odnose. Brazilija pokušava da zainteresuje englesko tržište za svoj pamuk, na račun severoameričkog izvoza. Po tom pitanju došlo je ranije do sukoba nemačkih i severoameričkih interesa.

— Po Uredbi o načinu razrezivanja tečevine i društve-

· ма, американског типа,

под poreza obveznicima. koji posluju na području banovine .

Hrvatske i na ostalom području države, ako. im. je glavna radnja u području: banovine, razrezuje se tečevina odnosno druŠštveni. porez zasebno za jedno i za drugo područje, a isto tako se postupa ako. je glavna. radnja u ostalom delu države, a u banovini filijala. Kao baza za utvrđivanje poreske ·osnovice za :jedno i drugo ·područje. služiće. ukupan prihod DDšlyanıi DISOVeĆa na celokupom -područiu: države.

i--— Vlada :je -:propisala: Uredbu o „državnom. тапете 3

OON an u Zagrebu, koji će biti drugostepena finansiska .

vlast za područje. Banovine 'Hrvatske i biće neposredho pod-

ređen ministru. finansija. U Splitu “će. biti obrazovana. Direk-

u Kotor. Pruga Priboji—Prijepolje izgradiće зе Као погтајпа a ne uzana kao što je bilo ranije predviđeno. Isto: tako je

izmenjena trasa pruge Foča —Gacko—Bileća: koja je: odre- ~

đena sada Foča —-Kosnen -Mramor—Avtovac—bBHileće.

—Prema izveštaju sarajevske Direkcije drž. železnica · · istovar na uskotračnim železnicama dostigao je ovih dama · maksimalnu veličinu. Dnevno se tovari oko 1.300 vagona.

— Između brodovlasnika i sindikalnih organizacija DO-

· гпогаса уоде se pregovori o povećanju plata. Brodovlasnici su rešili da daju dodatak na skupoću od 150 đin. TD | . dok pomorci traže 200 din.

— Последњих година често је истицан проблем Ру:

ског саобраћаја. Железничка мрежа није јако проширена, али је зато повећан транспортни капацитет изградњом дуплих колосека на свим важнијим линијама. С друге стране аутобуски саобраћај организован је тако да допуњује железнички, не врши му конкуренцију, као у многим индустриским земљама. Пошто је важнији промет добара гра-

де се више теретни аутомобили. Да би се: произвео што:

већи број, у прво време подизане су фабрике великог обикао што је фабрика у Горкију.

Она је заснована са почетним капацитетом од 150 хиљада. комада годишње, па је затим повећан на 300 хиљада и на.

крају на 500 хиљада,

али стварна производња остала је.

много мања и тек 1938 достигла 1425 хиљ, комада. Ни. друге велике фабрике нису дале ни приближно резултате

према плану. На том искуству измењен је план подизања

фабрика аутомобила, јер се увидело да руским приликама. _ не одговара амерички тип, него тип мањих фабрика са ка-

пацитетом око 40.000 комада. Од укупне производње аут2-

мобила само 10%, отпада на особне, тако да по производ- |

њи теретних Русија долази на друго место у свету, али

укупан број њихов (760 хиљада) још је много мањи него

у другим земљама. Извоз руских аутомобила јак је у све граничне азиске земље. — Између бродовласника на Ријеци и Ђенови и не-

колико мађарских фирми воде се преговори о образовању ·

мађарског друштва за пловидбу, 60.000 тона италијанских пароброда, робу из Мађарске на Ријеци.

РАТ И ПРИВРЕДА

које би откупило око: који би преузимали

— Engleska vlada. odlučila je :da Uteha Odelenja za: iz. · vozni kredit daje garanciju engleskim izvoznicima i za slu čaj kada kupci njihove robe dođu u nemogućnost plaćanja: zbog ratnih prilika. Ova garancija kredita proširena ir M · Što su izvoznici mnogo izgubili u Папзкој 1 Norveškoj, a”

opreza radi počeli da. ograničavaju kredite uvogznicima. iz dru.

gih zemalja, čijoi meutralnosti prčti opasnost. ·

— U Engleskoj ograničena. je· prodaja tekstilne. те i to, pamučne i od. veštačke svile: na: 75% predratne potrošnje, a lanene robe svedena je na 25%. Smatra se: da restrikcija “