Народно благостање

Страна 994

виденде у новим акцијама. Дивиденда не може да буде већа него што је била у једној од последње три године, пре рата. У накнадним објашњењима Сајмон је рекао да ће се та година рачунати од ! јула 1936 до 30 јула 1939. Дивиденда може да буде _ онолика колика је била највећа у једној од ове три " године. Та мера има двоструко дејство. Максимирање дивиденде треба да ограничи и куповну снагу рентијера, а неподељена добит је нека врста обавезне штедње, којој је циљ да се скупи што више средстава да би држава лако могла да закључи ратне зајмове. У Немачкој постизавано је то исто само непосредно: док је био на снази Апјећез(осксезе!, по коме су акционарска предузећа вишак дивиденде изнад 6% или 8% морала да улажу у државне хартије од вредности. У Енглеској избегавају да овако диригују тржиштем капитала. Али резултат би имао да буде исти. јер ако акционар не може да располаже једним делом дивиденде, онда је било само још потребно да се самом предузећу забрани да га употреби за инвестиције, па да та неподељена дивиденда оде у државне зајмове. У Немачкој је у том циљу била проглашена забрана инвестиција, уези лопез5зрегте. У Енглеској се за тим ишло опет посредно, забраном издавања младих акција. Предузеће је задржавало новац од дивиденде и употребљавало га на инвестиције, а акционари су продавали младе акције на берзи. Пошто је то сада забрањено, новац на крају нема куд него у државне - хартије.

Узгред да споменемо да су те две мере изазвале праву катастрофу на берзи. Она их није очекивала, и до последњег дана курсеви акција су се држали на нормалној висини, да доживе велики пад кад је министар финансија одржао говор. Са забраном издавања младих акција изгубили су много акционари старих снажних предузећа. Њихове акције котирају на берзи високо изнад номинале. По том курсу продају се онда и младе акције, иако их акционар добија за дивиденду у номиналној вредности.

У свом експозеу Сер Џон Сајмон је заузео дефинитиван став према Кензовом предлогу о присилној штедњи. И раније Лајт Рос је одбацио овај предлог, Изражавајући поверење у добровољну штедњу. Сајмонови разлози против овог предлога

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

су да би присилна штедња смањила добровољну, она би била комликована, јер би било потребно да се образује огроман апарат за спровођење ове штедњг, па и тада би било немогућно да се утврди колики су приходи код појединаца. У једном чланку под насловом „Буџет обмана" Економист одговара министру да је то тачно, али да није много логично. И порези су обавезни зато што нико неће да даје сам од себе оно што је држави потребно. И да би добио више министар повисује стопе разних пореза, а сваким тим повишењем он ограничава слободну штедњу, па ако би се он чувао да не предузме ништа што би могло да ограничи штедњу, не би могао уопште да доноси буџет.

Критика није сматрала да је министар финансија био срећне руке и кад је покушао да нађе нове изворе прихода, да не мора много да зајми. Пребацила му је што уводи таксу на промет која је непозната енглеском законодавству, а и у иностранству није уобичајена, него се само врше у неким земљама први покушаји са њом. Наплаћиваће се од тргованца на велико али само од извесних артикала, Не верује се да ће државни органи бити способни да контролишу наплату ове таксе. Укупан унутрашњи промет добара износи у Енглеској годишње око 2,830 милиона фунти штерлинга. Од таксе биће изузети артикли чији промет износи око !,870 милиона. Такси дакле подлеже промет од 960 милиона, па кад би она била и 10%, такса би могла да донесе једва 100 милиона. Приходи предвиђени су без ове таксе у износу од 1.234 милиона. Могли би да се попну на 1.334, а после тога још увек је проблем где да се зајми толики износ, да се покрију расходи од 2.667 милиона.

Министар финансија изразио је поверење да ће добровољна штедња обезбедити упис зајма. Опозиција у то не верује, а стручна штампа пуна је доказа да је то илузорно. Ако не добије овим путем довољно средстава, инфлација би била неизбежна. „Ако ми претуримо ову годину без промена финансиске политике која је одцртана у буџету, пише „Економист' наћићемо се у финансиској мочвари из које нас неће моћи да спасе ниједан министар финансија." ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

»Narodne novine« od 6 maja donose uredbu o гебауапји radnih sporova, kojom se zavodi obavezni postupak mirenja u slučaju spora između radnika i poslodavaca. Ovo je pitanje bilo regulisano za područie cele države uredbom o utvrđivanju minimalnih nadnica, zakliučivanju kolektivnih ugovora, pomirenju i arbitraži. Pošto se u uredbi za banovinu Hrvatsku kaže da prestaju da važe svi ramiji propisi koji se protive odredbama ove uredbe, njom je derogirana uredba o minimalnim nadnicama. U hrvatskoi uredbi nije dotaknuto i pitanje minimalnih nadnica. Formalno ostaju na snazi odnosni propisi raniie uredbe. Ali veća je verovatnoća da će i to pitanje biti regulisano odvojeno.

Po pitanju mirenja ova uredba za banovinu Hrvatsku

Baaska uredba o radnim sporovima

ne donosi neke značajnije promene prema uredbi koda ie ostala na snazi za ostalu državnu teritoriju. Kad dođe do spora na zahtev jedne strane ili ureda radi prvostepena DOlitička vlast posredovaće da se nađe sporazum ipo pitanju oko koga je izbio spor. Postupak se mora povesti najkraće za 7 dana, pa ako kod drugog sastanka ne bude postignut sporazum, vlast utvrđuje, zapisnički neuspeh pregovora. Ako se postigne sporazum, on ima karakter koletkivnog: ugovora, koji važi najmanie za šest meseca, uz otkazni rok od mesec dana.

" Ро uredbi koja važi za ostalu državnu teritoriju zabranjeno je stupanje u štraik u državnim, banovinskim i opštinskim preduzećima koja obavljiaiu radove koji služe opštim javnim interesima, kao saobraćajna, preduzeća Za DTrOizvodnju plina i elektriciteta, za snabdevanie vodom, nego moraju odmah da se potičine arbitražnom postupku. Pa hr-