Народно благостање

11. мај 1940. НАРОДНО

vatskoj uredbi to je obavezno kad se radi o preduzećima ove vrste pa i ako su u privatnim rukama. U opštem interesu ban može da propiše obaveznim arbitražni postupak kad se radi o drugim preduzećima. Gde to niije obavezno, ostaje sloboda obustave rada i vlasti Se od toga momenta ne mešaju u spor, osim ako se stranke same obrate na radni sud. Radni sudovi biće obrazovani u sedištima okružnih sudova, a sastojaće se od pretsednika i po dvadeset prisednika, od strane poslodovaca i radnika. Postupak se vodi pred kolegiumom od 5 lica, pretsednikom i po dva pretstavnika radnika i poslodavaca.

Po svim ovim propisima banska uredba ne razlikuje se od ministarske. Ipak ima u nioi jedna promena zbog koje je bilo vredno da se ona donese. To је odredba u pogledu organizaciie radnika koja će se smatrati legitimisanom da vodi pregovore i da potpisuje kolektivni ugovor. U uredbi od 13 februara 1937 kaže se da su to lica koja su ovlašćena po pravilima onih organizacija koje su odobrene od strane nadležne vlasti u smislu zakona o udruženjima, zborovima i dogovorima. U praksi to znači da su kolektivni ugovor mogli da potpišu mpretstavnici jedne огеаттааје, radničke ili poslodavačke, koja ne pretstavlja ni relativnu, a pogotovo ne apsolutnu većinu interesenata. Ovai propis je namerno ovako stilizovan, a cili mu je bio da se favorizuje iedna sindikalna organizaciia. U banovinskoj uredbi se kaže izričito da sve radničke sindikalne organizacije imaju pravo da preko svojih pretstavnika podnose ртефове ч toku mirenja, a da će se uzeti u obzir oni koje podnosi organizacija većine. I kad se završi postupak mirenja bez uspeha, odluku o obustavi rada donose radnici odnosno preduzeća Većinom glasova, tajnim glasanjem. Poslednjih godina mi smo imali vrlo nezgodnih pojava kod raznih štrajkašnih ı tarifnih pokreta, da su za pokret davale inicijativu organizacije koje nisu imale za sobom radnike, ili da su ih završavale samostalno i onda kada to nije bilo po volji većine koja je bila u pokretu. Banska uredba je u tome pogledu demohkratskiia od vladine. 6 = <=====Zzzz=z== Војвођански радници су

најслабије плаћени радници у држави

На територији новосадског и петроградског Оузора налази се око > радника Војводине, изузевши пољопривредне. Стога су извештаји њихови о раду у 1939 интересантни због података о стању радника и њиховог осигурања. Оба имају 61.297 чланова (новосадски 34.811 и петроградски 26.486) према 61.468, 1988 год. Пораст би био стварно много већи да није срез илочки у вези са формирањем бановине Хрватске припојен осјечком Оузору, због чега се број чланова новосадског смањио за 2000. Пораст осигураника био је непрекидан све до октобра, када је због рата запосленост почела да се смањује а тиме и чланство. У извесној мери утицала је на то и рана зима, због чега су многа сезонска предузећа пре времена обуставила рад.

Упадају у очи три ствари. Велика флуктуација чланова, ниска просечна обезбеђена надница и знатан број женских радника, већи него код других Оузора, Просечно је било код оба преко 690 хиљада пријава и одјава што значи да је сваки радник у току године био 5 пута при-

"јављен и исто толико одјављен. Све то показује колико · је била лабилна прошлогодишња пословна делатност. Повећање броја запослених забележено је на територији новосадског Оузора код 11 грана, а на оној петроградског код 15 грана највеће је било код трговине за 335, затим код општинских послова за 241 и кућне послуге за 190. Интересантно је да кућна послуга и трговина претстављају најважније гране по броју осигураника, на њих две

БЛАГОСТАЊЕ Страна 995 отпада преко 6700. То је јасан знак да се благостање становништва подигло. Пораст запослених код трговине је много већи него што то показују извештаји ова два Оузора, пошто је знатан део трговачких помоћника осигуран код Београдске трговачке омладине Меркура, Кретање конјунктуре једног дела војвођанске привреде можемо пратити и по броју послодаваца којих је 1939 било на територији новосадског Оузора 11.507, за 536 више него 1238 а на оној петровградског 9.271.

Запослење женске радне снаге све више узима маха у Војводини. На њу отпада око 309/; целокупног чланства оба Оузора, док Сузоров просек износи око 95%. Како је она јевтинија од мушке, то ову стално потискује. Код новосадског Оузора било је прошле године 9030 женских чланова, док их је пре 6 година било 6.502; сразмерно једнак је пораст и код петровградског који је лане имао 6685 женских чланова. То је један од разлога зашто је код оба просечна обезбеђена надница врло ниска, нарочито код петровградског. Код овог она је износила 18,53 дин. према 18,17 дин. 1938, а код новосадског 91,07 дин. према 19,52 дин. Просечна обезбеђена надница код Сузора износила је у новембру 1989 94,73 (1938: 24,15) дин. Како се види војвођански радници спадају међу најслабије плаћене раднике у држави. Из следеће таблице види се да је најбоље плаћено радништво на територији сушачког Оузора, а најслабије на оној петровградског.

Просечна обезбеђена надница У новембру 1939:

Сузор 94,73 Карловац 93,15 Сушак 30,48 Бања Лука 22,82 Београд 26,58 Осијек 22,81 Дубровник 96,19 Нови Сад 20,80 Сплит 26,18 Ниш 20,34 Љубљана 95,26 Скопље 20,13 Загреб 25,12 Сомбор 20,01 Сарајево 24,09 Суботица 19,31 Тузла 23,68 Петровград 18,72

Таблица показује да је просечна надница код петровградског Оузора за 6 дин. мања од оне у целој држави. Ако упоредимо месечну зараду једног војвођанског радника са егсистентним минимумом из Индекса г. Артура Бенка Града видићемо да је она далеко испод њега. Код петровградског Оузора просечна месечна зарада износила је 1939 463,25 дин. а код новосадског 510 дин, док је егзистенчни минимум радничке породице од 4 члана износио 1825,71 дин. Разлог ниској надници код првог треба тражити и у структури прерађивачке привреде која се састоји највећим делом од ситних предузећа, код којих је надница увек нижа него код већих, а осим тога она више запослује неквалификовану јевтинију радну снагу.

Како од висине просечне обезбеђене наднице зависи сума доприноса дефицити код ових уреда нису ретки. Лане је код новосадског износио 490.680 дин. а код петровградског 872,339 дин. Приходи код првог износили су 16,2 мил. дин., код другог 10,5 мил. а расходи 16,7 мил. односно 11,4 д. Највећи део прихода трожи се као и код других уреда на хранарину, (28,410/ код новосадског а 22,17% код петровградског), затим административне трошкове (16,76% односно 21,91%0) _ лекарске трошкове (12,82% односно 16,00%) итд. Здравствено стање радника је релативно слабо. Све је више случајева маларије, и то не само терцијалне него и тропске. Лане су оба Оузора имала велики број оболења, знатно већих него ранијих година и то је један од разлога што су издаци на лечење и хранарину били велики и што је прошла година завршена дефицитом.