Народно благостање

Страна 996

и Poljoprivreda Sovjetske RuRusko-sovjetska sije doživela je najveće propoljoprivreda mene. Tu je išlo najteže sa

sprovodjenjem organizacije i Prvi odlučan korak u pravcu izgradjivanja novog sistema u

polioprivredi bila ie kolektivizacija čije je sprovodjenje po-'

čelo sa prvim petogodišnjim planom. Taj proces nije još završen. A njegov razmer naibolje se vidi po tome što je namesto 25 miliona individualnih seljačkih gazdinstava trebalo stvoriti znatno manji broi velikih kolektivnih imanja. Problem je bio i tehnički i finansiiski i psihološki. Kolektivizacija је do sada izvedena na 85,69%/0 polioprivrednog zemljišta. Početkom 1939 bilo ie 242.400 kolektivnih i 3.960 državnih gazdinstava (kolhozi i sovhozi). U kolektivnim gazdinstvima postoje tri organizacione forme: zadruge, arteli i komune. Kod ·zadruge i zemljište i proizvodna sretstva formalno su vlasništvo udruženih pojedinaca koji ih zajednički eksploatišu; kod artela kolektivizirana je svojina sveg mrtvog i živog inventara sem zemljišta, a kod komuna sve je kolektivno.

Celokupna poljoprivredna površina iznosi 490 mil. ha. Od toga 370 mil. ha ili 89% iskorišćuju seljaci (kolektivna gazdinstva i ostatak individualnih), a 51 mil. ili 11% otpada na državna imanja. Od poljoprivredne površine na oranice otpaда 137 mil. ha, od toga 19,4 mil. ha na državna dobra. 117 mil. ha na kolektivna imanja, a ostatak na privatna. Naiveci deo oranice zasejava se žitaricama (102 mil. ha). Zatim dolazi stočna hrana sa 14 mil. ha, industrijske bilike sa 11 mil. ha i najzad povrće i voće sa 9,5 mil. ha. U strukturi iskor:šcavania oranice vrše se stalno promene. Do pre nekoliko godina, u cilju proširenia sirovinske baze, forsirano je gajenje industriiskih biliki. Sada se pak forsira proizvodnja stočne hranc da bi se što pre i što više proširila stočarska baza koja је usled sprovodienja kolektivizacije bila znatno oštećena.

Ruska polioprivreda počiva danas na mehanizovanom velikom gazdinstvu.

Mehanička baza nije ioš ni dovolina ni potpuna: oseća se oskudica u specijalnim mašinama i alatkama, ne postoji još dovolina industrijska baza za produkciju mašinskih delova, nema dovoljno stručnih rukovalaca i nadzornika mašina što onemogućuje maksimalno i racionalno iskorišćenje mašinskog parka. To ie nametnulo potrebu da se što hitnije poveća stočni inventar koji bi popunio postojeće nedostatke mehanizovane tehnike.

Stanje stočarstva u nekoliko različitih perioda izgledalo je ovako (u mil. komada):

1916 1933 1937 1938 Konii 35,8 16,6 16,7 17,5 Goveda 60,6 38,4 57,2 63,2 Ovce i koze 12152 50,2 81,3 102,5 Svinje 20,9 951 22,8 30,6

Godine 1933 broino stanje stoke, prema predratnom stanju, bilo je više nego prepolovljeno. Od toga trpeli su i polioprivredna proizvodnia i ishrana naroda. Stoga je već u drugom petogodišnjem planu na agrarnom sektoru kao glavni cilj postavljeno podizanje stočarstva. Prvi uslov za to bio је znatno proširenje proizvodnje stočne hrane. Petogodišnji rezultati nisu još zadovoljavajući, naročito u pogledu konja. U julu prošle godine vlada je objavila dekret kojim je propisala minimum stočnog inventara koji mora imati svaki kolhoz. istovremeno odredjeno je da kolhozi ubuduće neće predavati državi meso i vunu prema broju grla, već prema veličini imanja čime se išlo za tim da se članovima gazdinstava za njihovu upotrebu ostavi što veća količina ovih artikala.

поуог зета: eksploatacije.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

„Stanie agrarne tehnike nije još dovedeno na stupanj koji bi bio u stanju da obezbedi maksimalnu proizvodnju. Produkcija žitarica još uvek podložna је velikim promenama. Poslednjih godina najveća proizvodnia bila je sa 192,030.000 vagona 1937 godine. U 1938 proizvedeno je svega 9,500.000 vagona, a u prošloi godini 10.500.000 уатопа. Хећуе se još uvek kreću izmedju dve krajnosti: deficitarnih i suficitarnih. Usled toga izvoz žitarica nije više konstantan, kao što je bio slučaj pre rata, već sporadičan. Zbog toga se tekući treći petogodišnji plan sprovodi u znaku intenzivirania agrarne proizvodnje. -

Najviše je porasla proizvodnja industrijskih biljki. U periodu 1933-1938 povećala se proizvodnja i to: pamuka sa 129.000 na 269.000 vagona, lanenogp vlakna ostala je nepromenjena sa 55.000 vag. usled čega su od prošle godine preduzete naročite mere da se poveća, šećerne repe sa 900.000 na 1,168.000 vag., uljarica sa 235.000 na 466.060 vag. Od novih industrijskih biliki najviše se gaji kok-sagi iz koje se dobija kaučuk.

Današnje stanie agrarne proizvodnje zadovoljava uglavnom unutrašnie potrebe, a samo kod nekih proizvoda Dpovremeno, kad Žetva ispadne dobra, pokazuje izvozni višak (žito, pamuk, lan itd.). Kad se medjutim tehnička osnova bude upotpunila (povećanjem i kvalitetnim pobolišanjem mašinskog parka, većim brojem stručno obrazovanih rukovalaca mašina i povećanjem broinog stanja konja i goveda) produkcija će znatno porasti. Samim tim Rusija će postati nov i veoma važan faktor na svetskom tržištu agrarnih proizvoda i industrijskih sirovina polioprivrednog porekla. To stanje, dodie li do njega, imaće veoma značainih ekonomsko-socijalnih posledica po evropski agrarni jugoistok.

mm KK Ke K——

Пад курсева фунте стерлинга и француског франка пре извесног времена био је изазван мерама које је уводила енглеска влада у контроли девизног промета. Франак је везан за фунту и зато је делио њезину судбину, иако није било специјалних разлога и на његовој страни за пад курса. У обе земље сачувана је слобода извоза страног капитала, али на различит начин. Енглеска банка не одобрава странцима девизе за извоз капитала, али им допушта да девизу Лондон продају на страним берзама по курсу слободне фунте. У Француској поступа се друкчије. Француска банка одобрава девизе, по званичном курсу. Енглеска пракса омогућује одлив и оних капитала који би морали по циљу због кога је уведена контрола девизног промета да остану у земљи. У Француској монетарне власти имају могућност да контролишу порекло капитала који одлази, тако да слободу извоза ужива само онај капитал коме се она признаје.

Међутим, ни француска контрола девизног промета није била искључила слободу трансакција у слободним девизама потпуно. Французи који су имали потраживања У иностранству или су их поседовали у страним девизама, могли су да располажу с њима слободно. Могли су да замењују једне девизе за друге, или да диспонују са потраживањима у страној валути како су хтели.

Ова слобода ограничена је сада утолико што диспозиција и замена девиза за девизе није дозвољена друкчије него преко монетарних власти. То ограничење односи се само на слободне девизе, долар Сједињених Држава и Канаде, холандску форинту, белгиски франак, луксембуршки, швајцарски, аргентински пезос и португалски ескудо.

Главни циљ ове мере је у том да се конзервишу девизе и девизна потраживања. Контрола трансакција има за циљ да онемогући замену девиза за друге које се не сма-

Посштрење девизног режима у Француској