Народно благостање

11. мај 1940.

трају довољно стабилним. Треба да се очува квалитет поседа у девизама, а смисао ове мере треба тражити у намери да се једног дана изврши експропријација девизних потраживања. Зато је потребно да се већ сад та потраживања и девизе блокирају.

Ово блокирање односи се само на девизе које припадају Французима. У том погледу одредба се разликује од оне о извозу капитала. По питању извоза капитала странац је лице које живи у иностранству, па и ако је француски држављанин, а домаћи су сви који живе у Француској, дакле и страни држављани. Међутим, странцима не могу се реквирирати девизе ни потраживања. Зато је Французима одузета слобода да диспонирају својим девизним потраживањима, јер кад девизе дођу у посед странаца, монетарне власти немају више могућности да дођу до њих, осим на начин који би уствари претстављао забрану извоза капитала.

анти 24 о Јастотптапје potrošnje роје-

dinih artikala u Nemačkoi često se menia već prema mogućnostima uvoza potrebnih sirovina. Skorašnie promene

Како је и Метаској гезеп problem obuće

propisa o kupovini obuće pokazuju da su Nemci uspeli da reše problem obuće. Nemačka је do rata bila veliki uvoznik kože i po tome sudeći reklo bi se da je neizbežna oskudica u obući, čim zapne uvoz kože. Stvarno do toga nije došlo. Još pre rata nemačka proizvodnja sintetičkih sirovina ie uzela. velik zamah i kad je došlo do rata trebalo je toj produkciji dati samo jači impuls i prilagoditi je potrebama tržišta. Џ industriji obuće kožu su potisle druge sirovine: drvo i kaučuk. Sintetička koža napravljena od stare kože i kožnih otpadaka i platna, osim toga, izrađuje se ioš jedan artikal, koji ima

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 997

da zameni kožu. Pomoću ovih sirovina industrija je potpuno rešila problem obuće. Izrađena od njih obuća zadovoljava ne samo najnužniju potrebu potrošača da štiti nogu od vlage i hladnoće, nego i individualni ukus i u tom pogledu ne zaostaje za kožnom.

Principijelno i dalje ostaju karte .za sve vrste obuće, samo je katalog proširen. Većinom se tu radi o obući za čiju proizvodnju je potrebna mala količina kože ili je napravljena od nekog drugog materijala, kao drvo, pluta, file, veštačke svile platna itd. Cipele sa drvenim donom mogu slobodno da se prodaju, samo ako gornii deo nije napravlien od kože nego od otpadaka koji su naročito prerađeni. Pluto je već odavno postalo sirovina za produkciju ženskih cipela. Sada se ona sve više upotrebljava za đonove i muških i ženskih i obuća načinjena od nje može se prodavati u neograničenim količinama. Proizvodnja ove vrste obuće nije dosada išla baš tako glatko. Trebalo ie izvesnog vremena dok su se fabrike OSsposobile za to.

Odmah u početku rata bila je zabranjena proizvodnja lakovanih cipela, ženskih cipela od atlasa, somota i patika skupljih od 6 maraka. Ta zabrana ostaje i dalje na snazi, ali ukoliko ih ima u prometu mogu se od 1] aprila 1940 slobodno prodavati. Slobodno će se moći prodavati i obuća za artiste, za malu decu, za kupanje, čizme od filca i ioš neka vrsta. U izvesnoi meri olakšana je i kupovina sportskih ciреја. Ali da ih ne bi kupovala i druga lica prođavaće se preko sportskih organizacija.

Izgleda da ne postoji oskudica u koži, pošto za pendžetiranje cipela nije potrebna karta. Šta više količina kože koja se mesečno daje obućarima za rad sada je povećana za iednu trećinu prema onoj početkom ove godine. Upotreba gume za pendžetiranie je sve veća, tako da će se ona ubuduće pretežno upotrebliavati za tu svrhu.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Иако смо у чланку: „Може ли доћи до рата на Балкану" предвидели, пре него што су се одиграли последњи догађаји, да ће се ратна ситуација заоштравати на Западу, греда ради извештавамо читаоце да је чланак био предан штампарији још 6 маја. (Из ур.). =

ПОЉОПРИВРЕДА

— Производња памука у Грчкој до 1931 могла је да подмири свега /з унутрашње потрошње. Да би се смањио увоз који је 1931 износио око 13 мил. кг. и уштеделе девизе, влада је основала уред за памук са задатком да ради на повећању производње и побољшању квалитета. Резултат је био да се продукција постепено повећавала и 1939 достигла 49 мил. кг. према 3 мил. 19831. Квалитет се знатно поправио тако да се памук може употребити у индустрији. Селекционирањем семена и бољим методама обрађивања повећан је принос по хектару и сада се креће између 5 и 7 кг. Упоредо с порастом производње смањио се увоз на свега 2,9 мил. кг. 1939. У исто време Грчка постаје важан извозник памука и памучне пређе. 1939 је извезла 1,3 мил. кг. према ! мил. 1938.

— Румунија предвиђа у своме петогодишњем привредном плану повећање производње пиринча тиме што ће се пиринач производити на површини од 3.500 ха уместо. на 400 ха како је то досада било.

— У Хрватској ће се засадити у овој години око 300 милиона струкова дувана.

ИНДУСТРИЈА

— У Турској су откривени извори нафте у вилајету Сиирт, који су толико богати да се претпоставља да ће давати вишкове за извоз.

— Prema trećem petogodišnjem planu, koji se ZzaVršava 1949 god., industrija SSSR treba da dostigne u svom razvitku povećanie od 225% u poređenju sa 1997 godinom. Za vreme drugog petogodišnjeg plana industrija je u nekim krajevima, kao na pr. u Uralu i Zapadnom Sibiru, dostigla povećanje ха 285% u poređenju sa prvim planom.

— U Rusiji je pronađen: u naslagama cinka пајгеф metal na svetu indium. Ovo je mavelo ruske naučnike na misao da prouče mogućnost dobijanja indiuma iz ostataka cinka.

— Od ukupne svetske proizvodnie hromove rude koja iznosi oko 1,2 mil. tona, 500 hiliada tona godišnje dolazi na Englesku. Kako su Francuska i Engleska otkupile od Turske svu njenu proizvodnju, koja iznosi oko 200 hili. tona, to će se time zaveznicima osigurati podmirenje unutrašnjih potreba.

— Укупна производња шећера у Европи у кампањи 1939/40 изнела је 9,84 мил. тона, тј. 18,35% више него у прошлој кампањи. До овог повећања дошло је због тога што су скоро све европске државе повећале засејану површину. — Мађарска ће у току ове године подићи једну фабрику целулозе. Ово ће бити прва фабрика ове врсте у Мађарској. >