Народно благостање

95. мај 1940. НАРОДНО

да се она укине (јер се не може уопште да мења), већ је проглашена за неприкосновену) у противном би се могло појавити питање одговорности), а за цене је донесена друга уредба позната под именом „Уредба о контроли цена." И она је од стране критике оглашена за неупотребљиву наравно такође без дејства. Кад је и последњи грађанин увидео да ни она нема утицаја на ниво цена онда је од стране одговорних проглашено, да разлог неуспеха лежи у чињеници да није било потребних кредита (наравно 34 плате и хонораре). Како та изјава никога није могла да убеди (јер се знало да недостаци уредаба чине исте неефикасним), а да би се обуставила дискусија по њима, прибегло се трећој мери. Уследила је, наиме, уредба по којој се огромно проширује контролни апарат над ценама, проглашавајући скоро све што прима плату из државне касе за органе државне политике цена. Али како се знало у напред да овако гломазан и нестручан апарат, уз потпуно неефикасне уредбе, не може ништа да измени у кретању цена, то се одмах помишљало на четврту меру. Она је уследила 16 маја т. г. у виду „Уредбе о упућивању несавесних шпекуланата на принудни боравак и принудни рад.“ Та се уредба може да резимира у неколико речи. Она садржи два деликта: први се састоји у подизању цена намирница и остале робе преко границе дозвољене постојећим уредбама, а друга у нагомилавању животних намирница и друге робе ради повлачења из промета и повишења њихових цена. Учиниоци ових кривичних дела могу бити упућени од управне власти првога степена на принудни боравак, а у поновном случају на принудни рад, ако су већ једном правноснажно осуђени због тих кривичних дела. Принудни боравак може трајати највише шест месеци, а у поновном случају годину дана. Принудни рад пак може трајати доживотно — пошто истом уредбом није ограничен,

Оба горња кривична дела угрожена су већ тешким казнама у Уредби од септембра прошле године, кад су имала за последицу да за пола године важења те Уредбе није било више до неколико достава. Али су ипак одговорна лица нашла, да није недостатак у недовољности органа, већ недовољности казне, јер се само тако може да објасни појава последње Уредбе. Међутим, ко рескира да подиже цене уз санкције из првих уредаба, тај се неће устручавати да то уради и уз ове нове санкције.

Принудни боравак није саставни део нашег кривичног законодавства, а још мање принудни рад. Прво је уведено тек од скора за извесне политичке кривице. Ми, међутим, сматрамо да правни поредак, односно кривични законик, пружа довољно санкција против сваког кривичног дела, тако да није било потребно да проширујемо круг санкција новим које су реминисценција на Средњи век.

Нико не може имати ништа против строгих санкција, али пре тога мора бити тачно прецизирано кривично дело за које се прописују казне и друго, мора кривцу бити пружена пуна гаранција савесног и веродостојног ислеђења.

Овде се ради о потпуно неодређеним деликтима, јер, као што смо то показали у критици прве уредбе, ниједан суд није у стању да утврди „Недозвољену и прекомерну трговачку добит“, а то је главни елемент тога кривичног дела. Још мање се може утврдити где почиње нагомилавање робе преко нормалнога. За та два неодређена кривична дела постоје казне лишења слободе и тешке новчане казне, а у поновљеном случају принудни боравак и принудни рад!

; Никакве гаранције не пружа поступак. Остављено је управној власти првога степена да, без ичега даљег упути грешног грађанина на принудни боравак и чак на принудни рад и пре него. што отпочне кривична истрага, Другим речима, то је казна коју изриче првостепена управна власт,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 597

којој се начелно никад не даје то право. Јер, док суд изрекне пресуду, проћиће толико времена, колико је довољно да и онај који је оглашен за невиног издржи тешку казну.

Рђав закон се не може поправити драконским казнама. Казнене санкције не смеју бити терор за грађане, већ одмазда за учињену неправду друштву. Она мора да буде таква да и кажњени осећа да је праведна. Она мора бити адекватна и одмазда за утврђену кривицу. Сви ти императиви кривичног права доведени су у питање овом уредбом.

Ми ћемо њу најбоље карактеризирати ако кажемо, да је могућно да буде кажњено лице за цену коју је проузроковала јавна рука својом новчаничном политиком. То је далеко од правде! Какав је живот једног привредника кад мора да страхује за сваки свој купопродајни акт, да га не одведе на принудни боравак или принудни рад!

иааниткилениихетишииташЕЕиЕНЕ | пеупа štampa је pre nekoliko dana donela vest da je Tarifski odbor pristao na linearno povišenje robnih tarifa ı to kod denčanih pošiliki za 15% i kolskih za 12%. O namerama Železničke uprave da povisi robnu tarifu piše se Već duže vremena, samo se do sastanka Tarifskog odbora mije tačno znalo koliko će povišenje iznositi. Novinski izveštaji pišu da Uprava nije zadovolina procantom povišenja, predloženim od strane Odbora, i da ona želi da on bude 15% linearno, kako za denčane tako i za kolske pošilike.

Ova vest znači potvrdu istine o neumešnosti Generalne direkcije državnih železnica da tarifskom politikom pomogne privredi da prebrodi privredne teškoće. Produžuje se stara politika iz vremena velike privredne krize, (period od 19301934), Када је volumen robnog saobraćaja opao za 40%, a vrednost prevezene robe za 35% dok su tarife porasle za 15-—290". Radilo se obratno nego što bi trebalo, Еј]. namesto da uprava železnica tarifskom politikom utiče na povećanje robnog saobraćaia time, što bi nižim tarifama smanjila režiske troškove privredi i omogućila joj da pojevtinjenjem proizvoda poveća potrošniu koja bi imala za rezultat povećanje proizvodnje, ona je delovala kao faktor skupoće.

Sadašnje povišenje robne tarife Uprava motiviše povećanjem rashoda u vezi sa skokom cena. To je i Tarifski odbor uvažio. Samo se to povišenje ne smz2 izvršiti linearno, kao što to namerava Uprava. Mora se uzeti u obzir struktura тођпог saobraćaja. Veliki deo tog saobraćaja (oko 30%) sačinjavaju sirovine (bilini, stočni i drvni proizvodi), koje ne mogu da podnesu skup prevoz. Postoji izvesna granica do kole se mogu podizati tarife bez opasnosti da će to imati za rezultat opadanje saobraćaja a time i prihoda. Izgleda nam da će novim povišenjem ta granica za sirovine biti prebačena. Mora sz imati na umu da je lane u aprilu povišena tarifa za 5%0, а da su i pre toga tarife bile visoke i pretstavljale teško opterećenje za privradu. Nama je potpuno razumljiva želja Uprave železnica za linearnim povećanjem robne tarife, jer 70% svih prihoda dolazi od robnog saobraćaja. Ali poџебапје tiarife ne znači i povećanje prihoda. I tu rezultati mogu da budu obratni od onog što se očekuje. Iskustvo sa tarifom od 1933 to najbolje potvrđuje, pošto je ona u UpOoređenju sa 1999 oterala sa železnice preko 16 mil. putnika, a robni saobraćaj je smanjen za 8,9 mil. |.

Novo povećanje nepovoljno će uticati na naš izVOZ, pošto veći deo izvoza čine sirovine, a kod njih ie naša tarifa, prema podacima zg. ing. Petra Senhjanovića, već dosada preko 30% skuplja od one naših konkurenata. Ovo povećanje će 105 više otežati konkurenciju naših proizvoda na svetskom

Kako će delovati na privredu povišenie železničke robne tarife?