Народно благостање

Страна 598

tržištu. Prema tome, nepovolino dejstvo ovakvih mera, donesenih iz čisto fiskalnih razloga, može da bude dalzko veće od koristi koia će se eventualno postići.

Navešćemo primer Bugarske koja je, pored ostalih mera, nastoiala da nižom saobraćajnom tarifom poveća izVOZ, i u tom postigla značaine rezultate. Tako je za izvoz Žita, brašna i ulianog semena određena za 40%/ niža tarifa od normalne, kod grožđa i svežeg voća je niža za 20—30%, drva i lekovitog bilia za 25%, duvana za 30%, vina za 50% itd. Rezultat je bio postepeno povećanje izvoza, a kod nzkih proizvoda ono iznosi 19% (voće). Slučai Bugarske ie takav da bi se u njega trebala ugledati i Uprava naših železnica.

„Индекс"' г. Бенка Града доноси у првом броју од 1940 интересантну студију о улози хлеба у исхрани радника и кретању цена хлеба за последњих четрдесет година у Загребу. Из ње узимамо најважније податке. Они се односе углавном на Бановину Хрватску, али се на основу њих може добити приближна слика и за целу државу.

Чиме се хране наши радници»

era a a art ie ae

По потрошњи хлеба Југославија стоји међу првим земљама у свету. Годишња потрошња износи 216 кг. на одраслог човека. Испред нас стоје само Бугарска са 287, кг. и Пољска са 2224 кг. То значи да је код нас хлеб главна храна. То нарочито важи за радника и сиромашне сељаке. Просечно од укупних издатака на храну, на хлеб отпада 14,3%, месо и рибу 21,6%, маст 11,65%/0, млеко и млечне производе 22,5 и воће 7%. У једним крајевима потрошња хлеба је већа него у другим. То зависи како од просечне наднице, тако и од културног нивоа радника. Сигурно је да словеначки радник мање једе хлеба од оног у Босни или Србији, а више варива и друге хране. Тако на пр. према подацима г. Ф. Кратника, словеначки неожењени радник потроши месечно 15 кг. хлеба, 14,3 кг. кромпира, 14 кг. пасуља, 1,3 кг. пиринча, 3,71 кг. шећера, 3,9 кг. меса, 7,8 кг. масти и 16 кг. млека, док према подацима г. Б. Тадића група босанских радника које је он разврставао у ТУ. сиротињски тип (испод егзистентног мМИнНИМУума) троши месечно 17,30 кг. хлеба, 2,42 кг. кромпира, 0,61 Kr. пасуља, 0,28 кг. пиринча, 0,43 кг. шећера, 2,26 кг. меса, 0,65 кг. масти, 3,66 кг. млека, 3,66 кг. јаја и 1,39 кг. воћа. Како се из ових података види босански радник једе јевтинију храну него онај у Словенији, а то је, у првом реду последица 'ниске наднице која је нижа од оне у Словенији. Свакако да ту велику улогу игра и начин спремања хране, куварска вештина, која због нижег културног нивоа далеко заостаје у Босни за оном у Словенији. То се најбоље види по релативно већој потрошњи кромпира, пасуља, пиринча, меса, масти и млека у Словенији. Што значи да словеначки радник једе више кувана, а босански више суву храну. Исхрана радника у Србији према г. Л. Туцовићу и Д-р С. Иванићу идентична је оној у Босни, док радник у Хрватској храни се углавном као и онај у Словенији.

Пошто је хлеб главна храна, највећи број калорија добија радник од њега. Укупан број калорија радничке породице од четири члана у Хрватској износи месечно 296.820, om тога више од 1/3 (115.200) отпада на хлеб, 113.370 калорија добије радник од меса, масти и друге животињске хране, а остатак отпада на другу биљну храну (пасуљ, кромпир итд.) Дакле, 2/3 калорија даје раднику биљна а свега 1/3 животињска храна. Овакав размер је реЗултат релативно ниске просечне наднице која је у фе-

бруару 1939 износила 23,62 дин., док је месечни буџет рад-

вичке породице од четири члана износио 1.786,18 дин.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 921

Биљна храна је јевтинија од животињске, због тога она игра у исхрани радника већу улогу од ове. Килограм хлеба даје 3.200 калорија колико и 1 кг. говеђине, а данас је 3 пута јевтинији од ње.

Како радник има и других потреба а не само да се храни, разумљиво је да настоји да јевтинијом храном уштеди што више за остале потребе. Мако је потрошња хлеба велика, на њега отпада свега 5,01% свих издатака или 1328% издатака за целокупну храну радничке породице од четири члана. У Загребу пре рата хлеб је био скупљи него у фебруару 1939. Издаци на њега износили су 8,08% свих издатака односно 17,07/• оних за храну. рата нанети ада тата

U prvo vreme rat je izazvao Uticaj rata na našu spoljnu „Ogroman poremećai u spoljnoj

trgovinti trgovini svih zemalja, pa i kod

| nas. Ali za kratko vreme rat па је izazvao novu fražnju, tako da su za prva tri meseca i uvoz i izvoz premašili jako spolinu trgovinu u istom periodu prošle godine, kao što se vidi iz biltena Narodne banke za mart 1940. Izvoz je dostigao iznos od 1,847,9 mil. prema 1,081,5 mil., a u tonama 839,3. hili. prema 672,7 hili. Po vrednosti povećanje iznosi 70,9/, a po уоlumenu za 25%, i u tom se ogleda veliki skok cena artikala izvoza. Uvoz se povećao po vrednosti sa 1,256,6 mil. na 1,412,6 mil ЈИ га 12,49, а ро уојштепи је рао за 2947 ћИј. копа па 259,6 ЋИЈ. Ш ха 11,8%. Џ Тоте se ogleda s jedna strane роskupljenje artikala uvoza, a s druge smanjenje uvoza zbor blokade i skoka cena. U martu uvoz je bio skoro dva puta veći nego u februaru, a to je sigurno u vezi sa puštaniem veće količine robe od strane kontrolnih vlasti, kao što je mali uvoz u februaru u vezi sa zadržavanjem.

Po vrednosti izvoz se najviše povećao u Nemačku, sa 310 na 682 mil., za |20% u Italiju sa 107 na 9277 mil. ili za 159%, u Čehoslovačku sa 115 na 214 mil. ili za 86%, u Erancusku sa 23 mil. na 159 mil. ili za 748%. U Englesku izvoz је po vrednosti ostao nepromenjen, što znači da je DO уоlumenu pao, u Belgiju manji je bio za pet puta, 18 mil. prema 120 mil. prošle godine, a u SAD opao je za polovinu. To su važnije zemlie po našu trgovinu. Od susednih zemalja Mađarska, Grčka, Rumunija uvezle su po vrednosti kao i prošle godine, a Bugarska za 157% i Švaicarska za 76% više.

Uvoz је povećan opet najviše iz Nemačke, za 120 mil. ili za 2596, iz Italije za 683 mil. ili 49% i iz SAD za 78 mil. ili та &G"b. Iz Engleske smanien je skoro na polovinu, iz Erancuske pao je za četiri puta, a od manjih zamalia uvoz je bio veći iz Grčke za skoro tri puta, iz Rumunije i Argentine za dva puta.

Poslednii događaji na zapadnom ratištu imaće veliko dejstvo na spolinu trgovinu tih zemalia, ali na volumenu trgovine neće se to mnogo osetiti, jer su ove zemlie i ranije imale mali udeo u našoi spoljnoj trgovini i taj se je bio smanilio već u dosadašniem toku rata, izuzevši veliki porast izvoza u Francusku.

Udeo Nemačke u izvozu povećao se za prva #11 теšeca prema istom periodu 1939 sa 928,70% na 36,99%, Italije sa 9,93% na 15%, Čehoslovačke sa 10,65" na 11,61%0, Егапсизке са 2,19% na 10,56%. U uvozu udeo Nemačke porastao је sa 41,11% ma 45,04%, Italije sa 192,97%0 na 15,41%0, SAD sa 6,227 na 10,30%. Opao je udeo Engleske u izvozu sa 8,20% na 4,68%, Belgije sa 11" na 0,96%, a kod uvoza Čehoslovačke sa 7,23 na 4,51%, Engleske sa 6,85% na. 3,440 i Francuska sa 2,74%, na 0,58. Ukoliko poslednji događaji otežajlu razmenu dobara sa zapadnim i saverozapadnim zemliama, bilo zato što će neke za izvesno vreme biti iskliučene iz saobraćaja bilo zbog veće angažovanosti u ratu, mi to nećemo osetiti na volumenu, nego vrsti artikala uvoza: