Народно благостање

1. јуни 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 559

Анкета Господарске слоге о потребама села

Господарска слога у Загребу основала је пре неколико година Завод за проучавање сељачког и народног господарства. Ово је био веома смео потез, јер успех рада оваквих института зависи од средстава која му стоје на расположењу и од довољног броја стручњака. За сваки посао тражи се стручњак, али за рад у оваквим институтима треба специјална пракса, која може да се стече само радом у сличним институтима, који већ имају своју традицију и методу. Ми познајемо прилично добро каквим стручњацима располажемо за привредна питања. Довољно је да пратимо њихов литерарни рад. Тешко би нам било рећи на којој је страни већа оскудица, на српској или хрватској и кад смо чули за оснивање Завода Господарске слоге, прво питање нам је било где ће наћи људе за тако стручан посао. То је био тежак проблем пре годину дана кад је постојала намера да се оснује Институт за испитивање коњунктуре. Бојимо се да би он дуго времена остао затворен у себи, трошећи огромне новце.

Ако уопште важи правило да је сваки почетак тежак у овом случају оно важи двоструко. Институт за проучавање привреде треба да буду пре свега осматрачница, не сме да им промакне ниједна појава и ниједан податак, а затим цео марљиво скупљени материјал треба да буде сређен по извесној методи, да се тек тада приступи проучавању и извлачењу закључака. Код нас је тај посао необично тежак, јер ми немамо уопште привредне статистичке службе. Први задатак био би да се она образује, а код нас је то врло тешко зато што немамо стручњака за сабирање података из пољопривреде. Давање података мора се прогласити обавезним, и зато институти за проучавање привреде морају да имају залеђе власти, уз гаранцију да податци неће бити искоришћени на штету оног који их даје.

Када функционише статистичка служба, кад постоји институт за сређивање материјала, онда могу да ничу институти који се посвећују проучавању специјалних питања. Велика предузећа у страним земљама имају своја одељења која прате развој привреде уколико то интересује само предузеће. Често пута ова одељења имају карактер мањег института, али углавном они се увек ослањају на развијену статистичку службу.

Завод Господарске слоге имао је гмбиције да буде нешто попут страних института за проучавање привреде. То се види из његовог назива, а и по радовима које предузима. Он се не ограничава само на пољопривредно подручје, као што би могло да се претпостави по том што је орган Господарске слоге, јер је најавио публикацију о „Господарској структури Бановине Хрватске". Завод није образован по обрасцу института какве у другим земљама имају крупна индустриска предузећа или банке, иако би то било потребно Господарској слози, јер он треба да буде њен орган који ће проучавати пре свега она питања, која она треба да решава. Он је отишао даље, јер има амбицију да ње-

гови радови буду узети као подлога државне привредне политике.

Највећи проблем за овакав завод је како да буде добро повезан за читавом привредом. Завод Господарске слоге решио је то питање доста једноставно. Као орган Господарске слоге, он има везу са пољопривредом преко њених повереника. Господарска слога никла је у наслону на политичку организацију хрватског народа и политичка дисциплина била је важан моменат у успешном и брзом изграђивању ове привредне организације. Када се она развије довољно као привредна организација имаће она више самосталности у односу према политичкој. Засада још увек је политичка свест важан чинилац савесности и активности повереника. Одушевљење њихово да изврше поверене им задатке може да претставља и минус рада. У сакупљању података повереник мора да брише своју личност, и да се труди да да тачан одговор на питања која су му постављена. Док је у функцији повереника то му је врло тешко, јер се он ту увек осећа не као орган него као сарадник, а онда врло лако може да унесе у рад своју личну оцену ствари, да је претстави онако како је он замишља, место да да само податке о њој и да закључке препусти другима који ће имати преглед читавог материјала.

Сви недостатци организације, метода рада, схватања задатака могу да се осете на анкети коју је извршила Господарска слога, чији је материјал публикован у издању Завода за проучавање сељачког и народног господарства под именом „Најнужније народне потребе".

Постоје два начина за испитивање појава у маси: статистика и анкета. Статистика броји, она утврђује појаве исцрпно, док анкета узима само типичне случајеве. Статистика полази од конкретних питања, која треба да буду тако формулисана да се на њих може да да одговор једним бројем или са да и не, тако да се одговори могу да сабиру. Статистика мора да обухвати све појаве у подручју у коме се врши, док је за анкету довољно да се одаберу само типични случајеви. Зато се сакупљање статистичких података може да препусти општинским управама које се држе питања, док је код анкете потребно више разумевања за испитивање појава од стране оног који је врши, да би могао да одабере типичне случајеве.

Оно што је извела Господарска слога није ни статистика ни анкета. Без атрибута власти, без организације да статистички обухвати цело подручје Бановине Хрватске, она је морала да се ограничи на податке које скуле повереници. То није статистика потреба, јер није обухватила све, али метода је статистичка, бројање и сабирање. Састављено је 17 питања, која су разаслата повереницима, а њихов задатак је био да свима својим сељанима поставе тих 17 питања и да на основу тога дају одговор за цело село. Није се ишло за утврђивањем потреба целог народа, као што би се могло закљуцити по наслову, него само села. Дакле статистика