Народно благостање

Страна 540

није, јер није покупила податке од свих, а није ни анкета о потребама, јер није вршено испитивање по типичним случајевима, него се ишло за сабирањем што већег броја података, али објективно је било немогућно да се скупе сви.

Питања нису довољно конкретна, тако да одговор на њих може да буде врло различит. Например прво питање: „које су најглавније и најнужније потребе вашега села и краја." То питање постављено је поверенику, а повереник треба да га постави својим сељацима. Одговор је врло тежак за човека који је пре свега окупиран својим бригама и мисли о својим потребама полазећи од себе, а не села. Питање на тај одговор треба знати извући, па и најсавеснији повереник уствари сугерише одговор, извлачећи га. Одговор према томе зависи пре свега од интелигенције повереника и његовог схватања потреба. Ако би и могли да имају неку преставу о заједничким потребама села, о потребама краја сељаци не могу да имају никакве, зато што појам краја није прецизан и што се о потребама већег подручја може да говори само уопштавајући.

После првог, општег питања следи низ питања о храни, има ли је довољно до нове жетве, колико је кућа у селу нема, колико душа има у тим кућама, да ли нема само ове године или и иначе. Под храном мислило се на кукуруз и пшеницу. Тако је бар испало, захваљујући вероватно и томе што се у питању 6 тражи колико је годишње појединцу потребно пшенице и кукуруза. То још јасније следи из питања 7, где се каже „ако немате довољно хране колико је потребно пшенице и кукуруза до нове жетве2" 7

Није дакле испитивано колико се хране производи уопште, колике су потребе и за колико је које село дефицитарно, него само колике су потребе за пшеницом и кукурузом. То је недовољно, зато што у многим крајевима поред кукуруза и пшенице играју важну улогу у исхрани јечам и раж, а негде кромпир замењује хлеб.

На нека питања могао би се добити тачан одговор. Например, на 3 и 4, где се пита колико кућа нема довољно хране и колико душа броје оне. Али већ је сасвим непоуздан орговор о волумену потреба које сами покривају и колико им је потребно да докупе. Сви су ти одговори апроксимативни, јер ниједан сељак не води о томе рачуна. Са још већом апроксимативношћу даје се одговор на питање о величини потреба ранијих година. То одмах умањује вредност свих цифара које садржи ова публикација. Различит интерес анкетираних чини да свесно дају криве податке. Например, из крајева који производе вишкове пшенице и кукуруза за тржиште, добило се исто мало одговора о тим вишковима. Ни повереници нису имали интереса да траже тачан одговор, ни анкетирани, бојећи се да би њихова изјава могла да буде штетна по њих саме. Они који морају да докупљују пшеницу и кукуруз, намерно су приказивали своје потребе већим, држећи да их питају зато да им помогну кад се дозна колике су им потребе.

Друга група питања односи се на тржишта, где сељак продаје а где купује, купује ли пшеницу или кукуруз, колике су цене биле у доба анкете, уз које цене се купује, а уз које продаје Питања о местима где сељаци продају и купују нису економски интересантна, него како они пролазе на тржи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

шту. Ноторно је да тржиште није на селу, да сељак трпи огромну штету дангубећи на путу од села до града и натраг и задругарство је преузело на себе да ублажи економски минус таквог стања. Са добијеним одговорима утврђено је само колики је радиус неког градског тржишта. Ко зна макар мало о томе како реке, горе, путеви и железнице утичу на формирање једног тржишта није обогатио много своје знање овим одговорима, ако је само Мало упознат са географијом Хрватске. Највреднији материјал у целој публикацији је онај о разлици цена које се у исто доба плаћају у крајевима који имају вишкове и онима који увозе пшеницу и кукуруз. Та разлика пење се у неким случајевима на двоструко и више. Да она постоји није ништа ново. Али констатација о варирању цене од места до места треба да буде подлога надлежним у спровођењу интервенције на житном тржишту. Само што није било потребно повести анкету због тога.

Трећа група питања претставља извесну спецификацију првог питања које је дато онако опћенито. То су последња четири питања о томе шта би требало учинити за побољшање господарског стања села и краја, како се може најбрже помоћи оном који нема довољно хлеба, шта би требало предузети одмах и колики би били трошкови, је ли иста помоћ потребна читавом крају као и селуг

Тим питањима Господарска слога консултовала је преко повереника сељаке, шта они мисле о својим потребама и како би им се могло помоћи. Каква је вредност неке квази статистике о томе колико се људи изјаснило о потреби градње путева, копања бунара, наводњавања, канализације, пошумљавања голети, додељивања земље, спровођења аграрне реформе, коришћења шуме, подизања цена аграрним производима и обарања индустриским, градње железнице између два места, индустријализације и т. д. Све су то опште познате потребе. О некима од њих могу сељани и да имају претставу, зато што директно осећају потребу као например за путевима, бунарима, подизању насипа у крајевима које плаве реке. Али о начину како би се могле да задовоље извесне потребе, сељак често не може да има претставу. Ако је забијен негде у голети, он врло тешко може да види решење за себе. Он ће евентуално да постави само захтев, да му се да рада, али ко да му(га да и како он неће моћи да вам одговори. Карактеристично је да је врло мали проценат одговора означио индустријализацију као решење за оне који немају довољно земље. Кад се покупе сви ти одговори шта сељаци мисле о својим потребама и како да се оне задовоље изгледа као да су они поновили све оно што су годинама трубили кандидати за посланике у својим предизборним говорима. Не желимо тиме да потценимо те одговоре, али не треба прецењивати њихову вредност. О низу потреба које је констатовала ова анкета постоји не само сазнање него и многи пројекти и планови, који чекају на своје отварање, као о пошумљавању, подизању насипа, индустријализацији, градњи путева, железница и т. д. Ради се о средствима, па да се удовоље те потребе, а многе од њих познају стручњаци боље него што ће их упознати ико ко за обавештење буде употребио ову публикацију.

Последња група питања претставља неку врсту консултација. Нису тражени податци, него мишљења. То је ново. Анкете и статистике обраћају