Народно благостање

1. јуни 1940.

се појединцима, да саберу субјективне податке. Овом приликом тражило се да они говоре о општим потребама, а не личним. Сваки анкетирани морао је у том моменту да се подигне до висине сеоског привредног политичара. Као идеја то је лепо, али начин је погрешан. Треба много знања и дубљег гледања, па да се не унесе критериум личних потреба кад се говори о општим. Још је теже из перспектива једног села указати на излаз из тешке ситуације ако се оно у њој налази. И демагози поступају тако да пред изборе консултују своје бираче о потребама и обећавају им све, па и реку.

Овакав пут консултације је најлакши. Али ако је требало подићи сељаке на ниво сеоског привредног политичара, онда је био начин да се организују предавања са дискусијом, да се ту разбистре питања, после чега би сељаци били свеснији својих потреба и својих могућности.

Није без интереса шта народ мисли о својим потребама. Али за оног који води економску политику целе земље проблем је много сложенији него што изгледа из перспектива села. Она је утолико тежа уколико се привредно једно подручје разликује више од другог. Велике разлике постоје и у Бановини Хрватској.

На основу добијених података у анкети подељена је цела Бановина Хрватска на три рејона, ратарски, сточарски и пасивни. Уствари та подела није изведена на основу података, него независно од њих, по ономе што је Заводу за проучавање привреде познато из других извора. Анкета се није уопште интересовала за сточарство, па ипак је обележила један рејон сточарским. Пошто је скупљала податке само о потрошњи пшенице и кукуруза и потребама за овим артиклима, она је могла да утврди само који су крајеви активни а који дефицитарни у њима. Могло би се говорити само о пасивности у овим артиклима. Међутим, они који су сређивали материјал, усвајајући поделу на рејоне независно од материјала, унели су огромну збрку кад су обележили крајеве дефицитарне у пшеници и кукурузу за пасивне.

Недовољна производња ових артикала, пшенице и кукуруза, није критериум пасивности извесног краја. Пасиван је онај крај у коме становништво у целини или апсолутна већина не може да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 541

подмири своје потребе из свог дохотка. Ако се то

догоди једне године ни то није довољно да се крај огласи пасивним. Главна карактеристика пасивних крајева је примитивност привреде. Екстензивно сточарство је најпримитивнија пољоприредна делатност, и зато су пасивни крајеви код нас сточарски. Према томе подела на три рејона је погрешна. Ако се полази од производње артикала који су били предмет анкете, пасивни су други и трећи рејон. Ако се под изразом пасивног рејона мислило на пасивност по дохотку, онда је пасивни крај много већи него што је означено у анкети. Пасивних по дохотку има и у активном крају, као што их има активних у пасивном крају. А где постоји пасивност, она није апсолутна, неотклоњива. Питање је на који начин се може повећати недовољни доходак. То је привредно политички проблем који је било вредно испитивати. Међу 17 питања једно је имало то у виду, четрнаесто, „шта би требало учинити за побољшање господарског стања вашег села и краја2' Тачно је да постоје могућности да се у сваком селу у најпасивнијем крају повећа производња, а са њом и благостање. Али тиме се не може решити проблем пасивних крајева, нити се његово решење уопште може да сагледа полазећи од потреба и привредних могућности сваког појединог села.

Колика је вредност анкетег Она је хтела да утврди колики број становника Бановине Хрватске не производи пшенице и кукуруза. Утврдила је за 1 милион и рачуна да их мора да буде 2 милиона. Није могла утврдити колики су вишкови активних крајева, али узимајући да је по глави становника потребно по 2 мтц пшенице и 2 мтц кукуруза (до ове цифре дошло се на основу података у анкети) закључује се да је потребно 32,400 вагона пшенице и кукуруза за сељаке који не производе довољно сами. То је апроксимативни број, као што је апроксимативно узето колико ће који крај морати да увезе, а колико ће се моћи потребе сељака без довољне производње да подмире из вишкова њихових суседа.

Ови податци могу да имају интерну вредност за Господарску Слогу у провођењу њене политике помагања пасивних крајева. Само публиковање тих података показује да они који су је извршили цене њену вредност више.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Već 10 godina naše zakonodavstvo guši razvoi banaka Mi smo o tome pisali u bezbroj članaka. Sada hoćemo da iznesemo jedan novi argumenaft po tom pitanju upoređenjem stanja naših banaka sa. onim bugarskih u 1989. Dok kod naših nema ni traga o poletu koji је proživela privreda, kod bugarskih je on гуепфап, а (0 sve Zbog toga, što Bugarska nema zakona koji bi ometao razvoj banaka.

Sofiski polumesečni časopis »Bigarsko stopanstvo« doneo je u broju 10/1940 kratak prikaz stanja bugarskih banaka u 1939. U njemu su izneseni podaci o stanju uloga na štednju,

Dok bugarske banke napreduju naše nazaduju

o kreditima plasiranim u privredu, o koeficientu „gotovine · i kamatnoj stopi. Pošto. nemamo: pođataka o kreditiranju. pri-

vrede od strane svih naših banaka nego samo 20 hajvećih,

upoređenje neće biti potpuno, ali će se ipak dobiti dosta jasna pretstava o tendencama razvoja.

Kao i kod nas i u Bugarskoj nesigurna međunarodna politička situacija i izbilanje rata u Evropi nepovoljno su uticali na kretanje uloga na štednju. Nervoza ulagača u toku godine rasla je i padala uporedo sa povećanjem i opadanjem ratne opasnosti, što se odrazilo na ulozima koje su mwlagači podizali: pa zatim vraćali. U tom pogledu bugarske banke bolie su prošle od naših, jer dok је kod naših suma svih uloga krajem 1939 bila manja od one krajem 1938, kod bugarskih je bilo upravo obratno kao što se to vidi iz sledeće tablice: '

1938 1939

- | u mil. | _ Jugoslavija 11.478 " 10.187 (din.) Bugarska 15.861 17.121 (leva)