Народно благостање

_8. јуни 1940. "budžet biti povećan od 2.670 mil. na 3.000 mil. tako da će :defičit iznositi oko 1.500 mil. koji će vlada nastojati da pokrije zaimom. Stoga je ona razvila veliku propagandu za štednju. Prema izveštajima banaka svake nedelje prime one oko 5 mil. funti _sterlinga štednih uloga.

— Nemački minislar rada je naredio da se radnicima mora plaliti i ono vreme kad nisu mogli raditi za vreme uzbune u slučaju napada iz vazduha. Uprava preduzeća ima pravo da traži da se vreme izgubljeno za vreme uzbune od'radi docnije, ukoliko to bude moguće. Ako to nije moguće a u toku nedelie to izgublieno vreme bude iznosilo više od ] sata, uprava je dužna da ga radnicima plati. Ali se пе plaća puna nagrada nego samo izvestan procenat. Pri tome se uzimaju u obzir i porodični članovi koje radnik izdržava tako, da maksimalna naknada za izgubljeno vreme može da iznosi 90% redovne nagrade.

— Državni potsekretar u nemačkom ministarstvu ishra"пе ie· nedavno izjavio da nijedna evropska zemlja nije nikada 'raspolagala većom rezervom žita negoli Nemačka sada. Џ drugu godinu rata Nemačka će ući sa isto tako velikim rezervama žita kao u početku. Snabdevanie masnoćama je mnogo povoljnije nego što je bilo predviđeno u planu. Rezerve ulia i margarina moći će da traju još duže vreme pošto je porasla proizvodnja butera. Početkom zime 1940/41 Nemačka će imati veće rezerve butera i sira nego u septembru, a Tezerva jaja biće barem za 50% veća.

— Bugarska vlada jie podnela nekoliko zakonskih :predloga kojima se ograničava potrošnia i uvoz, povisuju porezi i predviđa se upis prinudnog državnog zajma. Povišenje poreza treba da poveća poreske prihode za Уз. Spolina trgovina za prva 3 meseca ove godine razvijala se relativno povoljno. Izvoz se nešto povećao, ali početkom aprila je počeo opadati, usled čega se morao uvoz smanjiti i posledica toga ie bila nestašica izvesnih sirovina. Opficai novčanica u 1939 je porastao za 30% prema 1938, a do aprila 1940 još za 10% tako da sada iznosi više od 5 milijardi (1938 oko 3 milijarde). Ulozi na štednju porasli su od kraja 1938 do aprila 1940 od 3,3 na 3,8 milijardi leva. Državni prihodi su takođe porasli i to od 48,7 miliiardi 1938 na 50 milijardi 1939, ali su u isto jako povećali i rashodi za naoružanje. Zbog čega je vlada morala da pribegne povišenjiu poreza.

—- Međunarodni kartel kalaja povisio je izvozDu kvotu "ва 80 па 100% za treći kvartal 1940. Do toga je došlo u nameri Engleske i Sjedinjenih Američkih Država da drže što veće količine ovog metala. lako to nile metal ratne industrije ipak njegova polrošnja se povećala, a osim toga postoji opravdan strah da bi snabdevanje moglo da bude otežano. lako je tendencija da se u Londonu drže fiksirane cene robi uopšte, nadležne vlasti pristale su da se ona povisi na 270 funti sterlinga po toni, prema 255, da bi se time naknadila šteta koju trpe liferanti zbog pada funte sterlinga.

POLOŽAJ RADNIKA

— Građevinski radnici u Splitu sklopili su sporazum sa poslodavcima kojim im је povišena nadnica 7а 28.50/.

— Okončan je štrajk građevinskih radnika u Slovena čkol, pošto su im povećane nadnice sa 0,75 dinara po satu.

| __— 280 radnika fabrike »Voivođanska livnica stupilo ie и Ššlrajk:

— Posle tri nedelie štrajka četiri stotine radnika u šumskom preduzeću Durmitor (Ustiprača) vratilo se na posao. | — Dve stotine radnika fabrike cementa »Dalmacija« ostali su bez posla posle prestanka rada fabrike.

'1Z POSLOVNOG SVETA: Zborovi akcionarskih društava 5 juni — »Ma-Va« a. d. Beograd (vanredan).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

6 јши — Озјеско“ Брод skladište d. а. Osijek (vanredan). 8 iuni — Slatinska industrija diva 4. 4. гедап).

Zagreb (van-

1i iuni — Novosadsko električno d. d. Novi Sad (redovan). -

15 iuni — Optima trgovačko d. d. Zagreb (redovan). Krapinska tvornica pokućstva i parne pilane d. d. Zagreb (redovan). — »Trgošećer« trgovačko d. d. Osijek (redovan).

18 iuni — Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d. Zagreb (redovan). — »Kemika« dioničko društvo za kemiisku i farmaceutsku industriju Zagreb (vanredan).

21 iuni — D. d. za eksploataciju drva Zagreb (vanredan).

24 juni — »Kamendin« d. d. Novi Sad (redovan).

27 juni —' Slavonske podravske železnice d. d. Belišće (redovan). — Tvornica drvene robe i pokućstva d. d. Belišće (redovan).

30 iuni — Aranđelovačka zadruga za međusobno pomaganje i štedniu a. d. Aranđelovac (redovan). — Agencija Avala a. d. (redovan). — Metohijska Banka Peć (redovan). — »Privreda« trgovačko a. d. Beograd (redovan). — »Goliia« šumsko-

industrijsko a. d. Beograd (redovan). 5 juli — Knićska banka, Knić (redovan).

Trgovački registar

Prva oroslamska tvornica cigalja d. d. Ban. Aranđelovo, upis člana upravnog odbora g. Bakića Žarka. — Jugoslovenska tekstilna industrija d. d. Osijek upis članova uprave g.p.: Breder Ernesta i Dojč Bertolda. — »Setelana« industrija tekstilne robe d. d. Zagreb upis članova upravnog odbora g.gp.: Vinkler Dragutina i Bačić Milana. — A. B. C. trgovačko d. d. Zagreb upis člana uprave g. Kovačević Josipa. — »GlobokoSutla rudarsko preduzeće d. d.« Zagreb upis novog člana upravnog odbora g. dr. Švazhard Oskara. — Srpska banka d. d. Zagreb upis novih članova upravnog odbora g.g.: Pavković Đoke i Stefanović Milana. —-Prva hrvatsko varaždinsko d. d. za električnu rasvjetu Varaždin upis novih članova uprave go.g.: Kesegi Nikole i Herceg Dragutina.

RAZNO

— Pri Ministarstvu finansiia osnovan ie kazneni otsek čiji delokrug rada obuhvata rešavanje deviznih i valutnih prestupa, odgovore Državnom savetu na podnesene tužbe o pojedinim odlukama i preduzimanie mera radi obezbedenja ı naplate izrečenih kazni.

— Banovina Hrvatska odobrila je zajam u iznosu od 18 miliona dinara koja će se suma upotrebiti za dovršenje raznih bolničkih obiekata na teritoriji ove banovine.

— Privredni život u Holandiji vraća se postepeno u normalni kolosek. Ponovo je zaveden klirinški saobraćaj sa Nemačkom, Bugarskom, Čile, Rumunijom, Turskom, Španiiom, Danskom i Norveškom, koji je bio za vreme rata obustavljen.

— Ban Dravske banovine je zabranio otvaranje novih bifea, narodnih kujni i mehana, pošto ih već sada ima previše. Krajem 1999. bilo .je u Sloveniji 5.194 ugostiteljskih radnji ili

1 na 200 stanovnika.

— Gradskom poglavarstvu Novi Sad stiglo ie 550 molbi stradalih od polave radi dobijanja novčane pomoći.

— Data je opšta amnestija za sve prekršaie propisa Zakona o pomorskom ribolovu, učinienih do 30 novembra 1939 godine.

. — Одобгет su kontingenti Za izVoz VOĆČa i роугса iz Jugoslavije u Nemačku u vrednosti od 500.000 maraka.