Народно благостање

8. јуни 1940 НАРОДНО али не може бити нити одбранбена нити офанзивна. Израз одбранбена привреда има своје порекло у изразу „земаљска одбрана". То је широк појам који укључује и привреду, а израз се удомаћује и употребљава у место ранијих. Има земаља које су некадањи израз „Министарство војно" заменили изразом „Министарство земаљске одбране“. Тиме се хтело да каже да се организовањем земаљске одбране не мисли нико да нападне. Тај је страни израз прихваћен и код нас и отуда имамо закон о земаљској одбрани. Следствено могао би се тај израз употребити у овоме случају, али не овако како је употребљен. Не може се рећи „одбор одбранбене привреде", већ се мора рећи „одбор за привреду земаљске одбране".

Задатак тога одбора је дефинисан у чл. 1 на следећи начин:

„Да прописује једнообразна упуства по којима су надлежна министарства и Банска власт Хрватске дужни да предузимају потребне мере у областима производње, промета, потрошње, извоза, увоза, цена, расподеле добара итд. у сврху задовољења цивилних и војних потреба земаљске одбране. Дефиниција није научна ни стручна, већ лаичка. Кад се каже да

БЛАГОСТАЊЕ Страна 557 привредни генераштаб има да предузима мере у области производње, промета и потрошње, онда је понављање кад се каже да треба да регулише и цене и расподелу добара, јер цене спадају под промет, а расподела добара под промет или потрошњу.

По чл. 2 привредни генералштаб састоји се од сталних чланова које именују споразумно претседник и потпретседник министарског савета из редова стручњака за поједина привредна питања. Овај пропис стоји у супротности са алинејом другом чл. ! која глави: „одлуке одбора извршне су кад их усвоје претседник и потпретседник министарског савета.) Значи да одбор има свега два члана: претседника и потпретседника министарског савета. Остали чланови су само саветодавни. То је уосталом врло добро; не могу стручњаци чланови решавати; одбор би био и сувише гломазан за одлучивање. Тако добисмо орган за организацију индустрије ратном привредом. Уредба о помоћној војсци обезбеђује потребну радну снагу. Остаје још оно што је најглавније: организација ратне привреде и њезино функционисање за случај рата.

пе ВА

iz uredništva

рРозгђће жеоетеаврја љепљасСко-јадјозохвенвСоје боја ц ~ опотоје Које појојуо!

U drugoj polovini maja- održano je deseto redovno zasedanje nemačkog i jugoslovenskog privrednog odbora. Ono je bilo avizirano još u martu mesecu, ali je iz tehničkih razloga moralo da bude odloženo do maja kada je uobičajeno držano i ranijih godina. Prema prvobitnom planu 31 marta imale su da budu ukinute carinske granice između Protektorata i Rajha. Za taj slučaj trebalo |e unapred predvideti osnove razmene dobara između naše zemlje i proširenog, jedinstvenog Кајпа; izvrišiui, sve predradnje i зрогагште зе о ugrađivanju јисозјоуепзко-сећозјоџаског trgovinskog ugovora odnosno sporazuma O kontingentima, povlasticama i platnom prometu u nemačko-jugoslovenski trgovinski ugovor. Akt o carinskom prisajedinjenju Protektorata međutim odložen je za kasnije, prema dosada poznatim namerama za komac oktobra. Ali i pored toga na ovome zasedanju učinjene su sve pripreme, prodiskutovana sva pitanja i uglavljeni modaliteti tako da se ugrađivanje Protektorata u jugoslovensko-nemačku razmenu dobara i platni promet može да izvrši svakog dana. To je bilo jedno od glavnih pitanja o kome je raspravljao |ugoslovenski i nemački privredni odbor.

Za ugrađivanje jugoslovensko-čehoslovačkog u jugoslovensko-nemački trgovinski ugovor postojala su dva načina. Prvi je bio u tome da se jednostavno svi kontingenti koje je naša zemlja uživala u biv. Čehoslovačkoj — reducirani za deo koji otpada na razmenu dobara sa Slovačkom i na Sudetske oblasti pošto je

odmah prilikom aneksije poslednjih izvršeno odgova-

'rajuće povećanje nemačkih kontingenata — pripoje пеmačkim kontingentima i na njih, po proglasu |jedinstvenog područja sa Raijhom, primene sve povlastice koje uživa jugoslovenski izvoz u Nemačkoj. Za ovakvo rešenje sve do rata postojali su svi uslovi bez obzira na to što je ranije između naše zemlje ı Čehoslovačke 'po-

stojao stalno pasivan kliring što znači da je Čehoslo"уаска uvek mogla više da nam proda nego Što je kupovala od nas, dok izvesne kontingente koje smo uživali u Čehoslovačkoj nismo mogli uopšte :da iskorišćavamo. To je bio naročito slučaj sa pšenicom i kukuruzom, dok ie Nemačka ove artikle mogla da prima u znatno većoj meri od ugovorenih kontingenata, a taj povećani izvoz u Nemačku našao bi vrlo lako izravnanje u većem uvozu iz protektorata. Rat je međutim prilično izmenio uslove razmene između naše zemlje i Protektorata; on ie uticao na promene i u volumenu i u strukturi razmene dobara, naročito u pogledu našeg uvoza iz Protektorata. Od septembra meseca naš izvoz u Protektorat osetno je porastao, dok se uvoz iz Protektorata uveliko smanjio i, Što je glavno, pokazuje tendemciju i daljeg opadanja. Ovakav odnos razmene dobara sa Protektoratom učinio je veoma aktuelnim pitanje platnog prometa. Sve sporije isplate naših izvoznika postale su kočnica našem izvozu, a u izvesnim momentima dolazilo je i do ograničenja izVOZa Wu Protektorat, naročito kod kurentnih artikala za čiju naplatu izvoznici nisu mogli da čekaju duže vremena, a isto tako nisu postojale mogućnosti za finansiranje ovoga izvoza (slučaj sa stokom i stočnim proizvodima). Po svemu sudeći za sve vreme dok bude trajao rat ne bi se moglo računati na meko naročito povećanje uvoza iz Protektorata u našu zemlju. A kao što je poznato osnovni princip u nemačko-jugoslovenskoj razmeni dobara jeste da se naš izvoz u Nemačku ravna prema uplatama za nemački uvoz u našu zemlju. Platnim prometom. dakle, određen je platforma međusobnoj razmeni dobara. S obzirom na to usvojeno je drugo rešenje, a na ime ugrađivanje je izvršeno tako da se vodilo računa o stvarnim mogućnostima izvoza u Protektorat odnosno uvoza iz Protektorata. U tim granicama ugo-