Народно благостање

Страна 558

voreni su kontigenti koji će se danom саппзкор pri->

sajedinjenja Protektorata s Rajhom pridodati postojećim nemačkim kontingentima.

Za razmenu između naše zemlje i Protektorata predviđena su dva stanja: jedno do uključenja u carinsko područje Rajha i drugo posle toga. U pogledu prometa do uključenja na njemu se, prema dosadanjem stanju, neće ništa izmeniti. Ostaće dakle i даје u Važnosti postojeći ugovorni odnos sa Profektorafom zaključeni sa biv. Čehoslovačkom Republikom. Nemačka delegacija izrazila je spremnost da preduzme sve potrebne mere kako bi se i dalje osigurao nesmefani UVOZ iz Protektorata u našu zemlju u obimu ranijih godina i time obezbedila potrebna ravnopravnost u platnom prometu koja je za sada dosta poremećena. S druge pak strane uglavljeno je da pasivni klirinški saldo u Tazmeni sa Protektoratom ne bude veći od 50 miljoma kruna. Sve što je preko toga iznosa biće preuzimano i likvidirano u nemačko-jugoslovenskom kliringu. Time je onemogućeno stvaranje većeg salda i obezbeđena stalna isplata potraživanja jugoslovenskih izvoznika u određenim, manjim rokovima, koji su do sada bili vrlo promenljivi pošto su zavisili od veličine salda, a ovaj često bio tako veliki da su rokovi isplate bili vrlo dugački. Kada pak Rajh bude doneo odluku o иКорсаvanju Protektorata u svoje carinsko područje automatski će se ugasiti svi sporazumi koji sada postoje između naše zemlje i Protektorata. U trgovinskoj razmeni s našom zemljom priznaće se sve povlastice našem izvozu statuirane jugoslovensko-nemačkim trgovinskim ugovorom, a plaćanja našeg izvoza vršiće se centralno u Berlinu. Klirinški saldo koji se toga dana bude zatekao u razmeni dobara između Jugoslavije i Protektorata a on prema zadnjem sporazumu može da bude najviše do 50 mil. din., preneće se automatski na klirinški račun sa Nemačkom.

Drugi važan predmet razgovora na Ovom zasedanju bio je niz carinskih pitanja. Prilične diskusije izazvalo je pitanje nedavmo zavedenih izvoznih carina kod nas na čitav niz proizvoda, a u vezi sa preferencijalom koji neki od tih proizvoda uživaju kod izvoza ı Nemačku. Zavođenje izvoznih carina učinjeno |e u momentu kada su cene osetno skočile pa se smatralo da je usled toga nastupilo nepravedno bogaćenje i da, ii cilju smanjenja trgovačke zarade, proizvođači neće nilkoliko osetiti opterećenje izvoza carinama. Pri tome izgleda da je izgubljena iz vida činjenica da mnogi od proizvoda koji su opterećeni izvoznim carinama uživaju pogodnosti u izvesmim zemljama i da bi ove to mogle uzeti za povod da ospore opravdanost daljeg ilavanja pogodnosti. Preferencijali su 12деј5 уоуап 2600 niskih cena naših agrarnih proizvoda i imali su da posluže povećanju kupovne snage poljoprivrednog stanovništva. Ali se sada stalo na stanovište da su cene tih proizvoda toliko porasle da to može dovesti do ne zgodnih posledica u pogledu preferencijalnoe tretmana naših agrarnih proizvoda na pijacama odnosnih industrijskih zemalja. O tome je trebalo voditi računa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 95

toliko više što je prihod od preferencijala znatno veći od pretpostavljenog elekta prihoda od izvoznih carina.

Kako smo obavešteni i za ovo pitanje našlo se povoljno rešenje. No bez obzira na to naše je mišljenje da bi bilo najbolje ako bi se zavedene izvozne carine ukinule i time otklonio razlog za eventualno kasnije osporavanje prava na preferencijalno tretiranje naših agranih proizvoda na evropskim pijacama. Državna kasa time ne bi mnogo izgubila, a otpao bi razlog zbog koga bi stamo moglo da dolazi do neželjenih dilferencija. To je potrebno tim više, jer 'i sadanje prilike na slobodnim tržištima agrarnih proizvoda pokazuju da tekovinu preferencijala treba po svaku cenu sačuvati i za budućnost.

Što se tiče ostalih pitanja koja su bila predmoat razgovora na ovome zasedanju i za njih su nađena povoljna rešenja. Uglavnom u dosadašnjem volumenu i strukturi razmene dobara sa Nemačkom kao i platnom prometu nisu učinjene nikakve bitnije izmene. Utvrđeno pravilo da se izvoz iz naše zemlje u Rajh upravlja prema uplatama za naš uvoz iz Nemačke sa mogućim prekoračenjem usled sezonskog karaktera našeg izvoza i dužih rokova plaćanja nemačkog uvoza ostalo je i dalje u važnosti. Kontingenti su povećani kod nekih manje važnih izvoznih proizvoda, a u prvom redu za kožu od sitne stoke. Važniju promenu pretstavlja primljena obaveza da зе na kontingente 1930/40 izliferuje još izvestan broj vagona pšenice i da se preduzmu p9otrebne mere za izvršenje ostataka kontingenata za bra- · šno, mekinje i uljane pogače koji su utvrđeni oktobarskim sporazumom.

U platnom prometu nije učinjena nikakva izmena, a o kursu marke nije se uopšte raspravljalo pošto je ovaj vrlo čvrst i s obzirom na dejstvo rata na naš uvOZ, koji se sa preko tri petine alimentira iz Nemačke i Protektorata, nema nikakvog razloga bojazni da bi on mogao popustiti. Kako se kaže u kominikeju nemačke delegacije »rešenje koje je u tom pogledu postignuto prošle godine pokazalo se celishodno i izdržljivo«.

U razgovorima, sasvim prirodno, obe strane naj|više je interesovalo pitanje izgleda za razvitak razmene dobara narednih meseci. Ispitivanju mogućnosti liferovanja s obeju strana posvećena je velika pažnja. Ргоblemi su se javili s jedne strane usled povećanja naših potreba, koje se sa drugih strana teško podmiruju, a s druge strane usled ratno-privrednih direktiva nemačkog izvoza koje dosadanjem uvozu u našu zemlju nameću izvesna ograničenja. Sa naše strane pokazano je razumevanja za sadanju situaciju Nemačke koja na jednoj strani nameće potrebu produženja rokova isporuke za pojedine proizvode, a na drugoj onemogućuje isporuke pojedinih proizvoda uopšte. Isto tako nemačka delegacija razumela je naš položaj u pogledu зтапја 12702nih viškova pojedinih agrarnih proizvoda, kao i veoma slabih izgleda za buduću žetvu što će umnogome Ograničiti naš izvoz u Nemačku. Na obim stranama ipak konstatovana je želja da se privredni odnosi i razmena dobara i za vreme rata što više unaprede.

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

|

желегрампи : БАНКФЕРАЈН

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А _Д.

Глевштие тж резерве 75>.000.000 динара

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447, ·