Народно благостање

Страна 378

POLJOPRIVREDA

— За последњих 20 година род шљива у Босни HHКада није био гори, Остало воће је мање подбацило.

| — Министарство грађевина одобрило је кредит од 2,000.000 дин. водним задругама.

— Привилеговано извозно а. д. одобрило је своту од 2,000.000 динара за унапређење маслинарства и сузбијање маслинових штеточина.

— Цена ракији на чачанској пијаци знатно је повећана услед слабих изгледа на овогодишњи род шљива.

– — U časopisu »Economia Nazionale« talijanski ministar poljoprivrede je izneo program vlade o povećanju poljoprivredne proizvodnje. Godišnja produkcija pšenice treba da bude 90 mil. metričkih cemti i kukuruza 35 mil. Dosada пргеduzimane mere za povećanjem poljoprivredne površine dale su dobre rezultate, ali se sada sve više poklanja pažnja роvećanju prinosa po hektaru, pobolišanjem zemljišta primenom veštačkog gnojiva i drugih tehničkih tekovina. Blagodareći ovim merama proizvodnja žita u nekim provincijama se znatno povećala, tako je u provinciji Veneciji na površini od 660.000 ha 1937 proizvedeno 1.317 metarskih centi pšenice, 1938 god. 1.837 met. centi a do 1952 treba da poraste na 25 mil. Ove godine odobreni su znatni krediti za navodnjavanje zemljišta u Siciliji i izradu vodovoda u bezvodnim krajevima.

— Ovih dana otvorena je velika poljoprivredna izložba u Moskvi, na prostoru od 140 hektara. Prema pisanju »FErankfurter Zeitung«-a na njoj se mogu videti poljoprivredne mašine ogromnih dimenzija, izgrađene prema potrebama kolhoza. Tako na pr. plugovi sa 15 raonika i sejačice koje mogu da seju odjedanput površinu od 21 metra širine. Ovako velike mašine potrebne su ne samo zbog veličine kolhoza nego i Zbog naglog prelaza zime u leto, zbog čega se mora Žuriti sa prolećnim radovima da bi se obradila što veća površina.

— interesovanje za turski pamuk od početka rata je vrlo veliko. To je dalo maha špekulaciji, zbog čega su cene jako skočile. Znatne količine pamuka izvežene su u Rumuniju, a vode se pregovori i sa Mađarskom. Sve je to uticalo na proizvođače da povećaju površinu pod pamukom, a i vlada da bi pomogla proizvođačima u poplavljenim krajevima podelila je preko 17.000 kg semena besplatno. Stoga se može računati da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od ргоšlogodišnje. Površina je u nekim krajevima udvostručena, na pr. u Hataju od 2000 na 4000 ha.

— Proizvodnja pamuka i duvana u Albaniji bila ie dosada slabo razvijena. Prošla godina je dala 1.400 metarskih centi pamuka i 21.000 met. centi duvana. Talijanska vlada namerava da pojača proizvodnju tih artikala, osim toga uliarica i šećerne repe.

INDUSTRIJA

— Претставници Хрватског гостионичарског савеза траже од Народне и Хипотекарне банке пролонгирање доспелих меница свим гостионицама и туристичким хотелима, који су у овим ратним приликама тешко погођени.

— Донета је уредба којом се надлежност издавања дозвола за стварање угоститељских радњи преноси са бана на опште управне власти првог степена.

— Претседник великог петролеумског друштва Стандард Оил. Ко. је недавно изјавио да ће друштво почети са производњом нове синтетичке гуме, која је по квалитету боља од природне, пошто је отпорнија према уљу, али заостаје за буном. Једна фабрика је већ пуштена у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о

ОБАВЕШТАЈНА

СЛУЖБА

погон, али ће се производња ограничити засада Само на мање количне за специјалне потребе. :

— У току последњих петнаест дана новосадској општини је пријављено подизање 24 зграда са укупном предрачунском свотом од 1,799:000 дин. Интересантно _је да од ових зграда само је једна двоспратна.

ТЕСОММА

— После уласка Италије у рат петролејске компаније у Румунији, које су свој петролеј продавале Француској и Енглеској, испитују сада могућност којим. ће путем снабдевати и лаље савезнике. У изгледу је пут преко Сирије. Међутим ми не верујемо да ће до савезника стићи и један литар румунске нафте,

— Банска власт у Загребу одобрила је повишење цене цигли и црепу, али не како је тражио картел циглара (сто динара за хиљаду комада) већ 55 динара за циглу и 25 дин. за цреп.

— Према годишњем извештају Сомборске пољопривредне берзе промет на берзи износио је у прошлој FOдини 478.770 мц у вредности од 66,584.000 динара.

— Девизна дирекција при Народној банци упутила је позив свим домаћим увозницима који немају одобрење за увоз а имају робе у иностранству спремне за увоз, да одмах поднесу молбе ради увоза поменуте робе.

— Министар Трговине и индустрије прописао је правилник о саставу и раду Савета за спољну трговину. Савет има за задатак да даје мишљење и доноси закључке по овим питањима: 1) о примени контролних мера при увозу, извозу и транзиту, као и о спровођењу државних интервенционих мера на тржишту; 2) о уређењу трговинских и платних односа са иностранством и о модалитетима примене закључених трговинских уговора и платних споразума; 3) о издавању и износу извозних премија као и о. наплати и износу доприноса за изравнање трговачке добити; 4) о начину плаћања увоза и наплати извоза као. и о спровођењу компензационих послова са иностранством и 5) о државним набавкама у иностранству и о условима и начину плаћања ових набавки.

— Engleski ministar trgovine je nedavno izjavio u parlamentu da vlada namerava da proširi državno osiguranje izvoza u cilju njegovog pojačanja. Osiguranje će ubuduće obuhvatiti i takvu štetu koja nastane bilo zbog nemogućnosti izvoza usled platežne nesposobnosti kupca zbog vladinih mera ograničenja uvoza, bilo zbog više sile. U tim slučajevima izvoznik će dobiti 75" oštete. Pored toga i dalje će biti moguće osiguranje kredita i rizika transfera. Dosada зе izVOz razvijao povolino u martu i aprilu i nešto je veći DO vrednosti od onog prošle godine. o

— Трошкови живота у Немачкој у мају о; г. покаЗУЈУ мали пораст према априлу о. г, пошто се индекс (1914—100) повећао свега за 0,8 поена на 130,4. Повећање је резултат порасту цена храни и одећи, чији је-индекс порастао за 1,3 на 128,9 односно за 0,6 на 138. Цене огревног материјала и осветљења су нешто опале =— индекс се смањио за 0,6 на 124,2, док су кирије остале непромењене. (индекс 121,2).

— Цене у Енглеској крајем маја о. г. у. поређењу. с оним пре годину дана биле су за 30,9 поена веће, Рајтеров индекс робних цена (18 септембар 1931—100) је из-. носио 170,%, али цене не показују тенденцију пораста, пошто је индекс цена од краја. априла 1940. опао за 2 поена.