Народно благостање

152 "јуни 1940.

- НАРОДНО а временом оне ће се још повећати, немачка индустрија не треба да се брине за свој. извоз. Што више буде она сарађивала на изградњи индустрије Југоистока Европе, тим здравије ће се то питање решити и избећи могућне грешке. Известан проценат својих потреба мора свака земља да подмири из девизних разлога сопственом индустријом.

Нарочити задатак претставља проблем саобраћајних средстава. Радити на повећању њиховом је ствар влада, али и немачке фирме могу на том пољу да раде, што су досада врло мало чиниле, пошто је већину путева свих врста изградио капитал других земаља.

(Осим ових принципијелних питања на скупштини је било говора и о резултатима практичног рада. Рад овог друштва протеже се скоро на сва подручја привреде. Највећи успеси досада постигнути су на оплемењивању оваца. Груба и за текстилну индустрију неподесна овча вуна треба да се гајењем бољих врста поправи. Али то није све. Потребно је пољопривреднике образовати и упознати их са методама рада модерне пољопривреде западноевропских земаља. Стога друштво организује курсеве за свршене ученике средњих пољопривредних школа који треба да науче руковати пољопривредним машинама и да то знање пренесу у села своје земље. Курсеви трају 16 недеља. Пре неколико недеља почео је да ради један курс са бугарским агрономима. Треба још споменути високу школу за образовање младих трговаца „Сидост-Стифтунг“ у Бечу чији је задатак да спреми стручњаке за трговину са земљама Југоисточне Европе и која је већ почела са радом са 160 ђака.

| _________L__-| _________- - | Diskusija oko prvog ralnog

budžeta u Engleskoj nije bila završena, a ratni događaji su pokazali da će zemlja morati da podnese daleko veće finansiske žrtve nego što je bilo predvideo ministar finansija. Opozicija u parlamentu i nezavisna štampa napala ga je oštro što je pretpostavio da će se trošiti u toku godine na dan onoliko koliko se trošilo u zimskim mesecima rata. Nasuprot njegovom proračunu od 2 milijarde ratnih iroškova, opozicija je upozoravala vladu da treba računati i sa cifrom od 3 pa možda i četiri mili{arde.

Čitav budžet zasnovan је bio na pretpostavci da rat neće izazvati poremećaje u privredi, da će se proizvodnja povećavati prema kapacitetu proizvodnih snaga i da će ртета tome budžetski prihodi teći normalno i da će se povećati štednja pošto će mprivatni prihodi biti povećani zbog većeg broja zaposlenih i zbog porasta nadnica. Ni ta druga pretpostavka nije se održala potpuno. Ratne operacije u zapadnoj Evropi ugrozile su i englesku industriju, jedno s toga što će i nioj biti teže snabdevanje sirovinama, a drugo Što napadi iz vazduha, i kad ne naprave drugu štetu, ometaju DTIOizvodnju prekidanjem. Ta se situacija pogoršala sa ulaskom italije u rat, jer le prolaz trgovačkih lađa kroz Sredozemno more onemogućen i otežano snabdevanje Engleske.

| U pogledu snabdevanja i druge zaraćene zemlje su u teškom i težem položaju. Ali dok se nije pogoršao i za Englesku, osećala se tendencija da se privreda poštedi prevelikih tereta rata. Ona je došla do izraza i u predlogu ratnog budžeta ser Džona Sajimona, po kome je trebalo da se porezom pokrije manje od polovine rashoda.

Najoštriji kritičari, Sajmonovog budžeta bili su leberisti. | Promenom ratne situacije, koja je tražila više, morali Sa Se predvideti veći rashodi, a nova vlada, u koju su ušli 1 leberisti, odlučila je da pooštri finansisku politiku. Najznačajnija mera koju predlaže vlada je povišenjie poreske stope na višak dobiti na čitavih 100% kod svih preduzeća koja su plaćala ovaj porez. Stopa ovog poreza bila je i ra-

Pooštrenje finansiske politike u Engleskoj

БЛАГОСТАЊЕ Страна 575

nije visoka, 75%, a Sajmon je predložio da зе povisi na · 80%. Kako u ratu ovaj višak dobiti iskazuju uglavnom pre_ duzeća ratne industrije ili koja liferuju državi, levica је smatrala da ceo višak dobiti potiče od ovih liferacija i da nije pravo da jedni prave dobre poslove ma žrtvama koje podnosi nacija. Stopa od 100%e oduzima potpuno svaki višak dobiti. Nieno zavođenje pretstavlja više politički uspeh, nego finansiski, jer se prihodi neće mnogo povećati. "Розада. је: vlada ostavljala jedan deo tog viška ргедихеники, da bi bodrila njegovu inicijativu, : Druga važna mera je maksimiranje dobiti na 6% od· поспо дејо. Obe imaju veliki značaj za vladino pripremanje tržišta za zaključenje zaima. Maksimiranje dividende i Oporezivanje ukupnog viška dobiti smanjuje interes za industriske papire, tako da kapitali nemaiu šta da biraju, nego moraju u državne hartije od vrednosti. I novi ministar smatra да je slobodna štednja izVOT državnih zajmova, što znači da ni on nije prihvatio Kenzov predlog o obaveznoj štednji.

(ретниревеортнвритинатанавинееранливтнреннј прерана

Пољопривредне коморе имају само један циљ, да као професионалне организације дају сугестије и да утичу на државну економску политику. Kao професионалне и демократске институције оне морају да буду слободне од свих страних елемената, да их воде стручњаци за питања која интересују пољопривреду и да већнике бирају интересенти по професионалном мерилу. Код нас су постојале професионалне институције за трговину, занат и индустрију, тако да је осуство пољопривредних комора претстављало не само празнину него и неправду према пољопривреди. .

Указујући на тај недостатак ми смо били одувек за оснивање пољопривредних комора, које ће остати строго на терену интереса пољопривреде. Међутим, оснивање њихово извршено је уз лоше предзнаке, да би ове институције могле да скрену на други терен, политички. С тим интересом су их основали политичари и зато су избори за већнике пољопривредних комора припремани и гледани као мерење снаге једне или друге политичке партије. Резултати избора за већнике Пољопривредне коморе у Дунавској бановини објављени су отворено као победа једне и пораз друге партије. За сваког кандидата назначено је којој партији припада, као да комора има да води политику. То је скроз нездрава појава и необично типична за нас, по томе што показује колико политичари настоје да се угурају у све нституције, а осим тога и по неспособности за стручно вођење коморе, тако да не преостаје него скретање у политику.

На првом састанку Већа пољопривредних комора У марту министар пољопривреде г. Чубриловић говорећи о коморама и њиховим задацима рекао је да би оне требале да постану контролни орган над установама које служе пољопривреди, Призадом, Привилегованом аграрном банком а Дирекцијом за исхрану и потакао их да не чекају да им се та права дају, него да их „с правом захтевају“. („Политика' 8 марта 1940). Може да се замисли какве би врсте била та контрола институција које су се већ изродиле у политичке. А уколико и нису са оваквим обележавањем задатака оне ће до краја да заглаве у политику.

Кад су избори за овако професионалну организацију добили политички карактер, колико је неубедљиво уверавање да они немају тај карактер кад се ради о општинама. У целом свету општински избори су еминентно политички и служе обично као барометар политичког расположења У народу које интересује и парламенат. Није редак случај

Политизација пољопривредних комора