Народно благостање

Страна 576

да опозиција тражи нове изборе оправдавајући то расположењем маса које се показало у општинским. Само су код нас потрошили много мастила да нас увере да отштински избори у Хрватској неће имати политички карактер, него само технички, да се попуне места општинских одборника.

Pripremanje za rat izazvalo је poslednjih godina ogromne pro-

Planska privreda u Rumuniji mene u organizaciji nacionalne

privrede. Ratna situacija je taj proces ubrzala. U svim zemljama zavode se ratno privredne mere, koje često imaju karakter privrednog plana. lako su te mere izazvane izvanrednim okolnostima, tako da bi bilo sasvim logično da se odstrane kad prestane izvanredna situacija koja ih je izazvala, ipak, to se vrlo teško može da pretpostavi. Ratno-privredne mere zase·caju tako duboko u organizaciju nacionalne privrede, one zahvataju sve njezine grane, tako da samim tim onemogućuju ·vraćanje na staro. U tim perspektivama treba gledati i ratnu plansku privredu koju je zavela rumunska vlada.

U oblasti industriske proizvodnje ministarstvo narodne privrede dobilo je pravo да donese plan po kome će proizvoditi sva industriska i rudarska preduzeća. Ono može da zahteva od njih da sama donesu plan, koji bi ministarstvo potvrdilo i koga bi se preduzeća držala. Ministarstvo ima pravo da unosi naknadno promene u plan. Preduzeća su dužna da

vođe proizvodnju i ministarstvo ima pravo da ih prisili na t0,

ako su obustavila rad. Preduzeća ne smeju ubuduće hi ograničavati proizvodnju, i dužna su da rade i prekovremeno, ako ministarstvo to naredi.

| ___Za snabdevanje zemlje poljoprivrednim sirovinama plan predviđa da će ministarstvo poljoprivređe svake godine u зроrazumu sa ministarstvom narodne privrede, izgraditi minimalni plan proizvodnje industriskih biljki koje su potrebne domaćoi industriji. Po zakonu o poljoprivrednoj mobilizaciji ministar može da učini obaveznim za zemljoradnike da zaseju određene površine industriskim bilikama. Ali da bi plan mogao da se provede sa što тапје TIrzavica, jer je preorijentaciia poljoprivrede uvek vrlo teška, pod kontrolom ministarstva privrede zaključivaće industriska preduzeća sa zemljoradnicima ugovore o liferacijama: Tu će biti utvrđene količine liferacija, kvalitet i cene. Cene će određivati samo ministarstvo. Zakon zabraпјије izvoz sirovina koje su potrebne domaćoj industriji, dok te potrebe ne budu podmirene. Sirovine koje se malaze kod industrije na lageru biće propisane i u buduće vodiće зе о tim zalihama evidencija.

Ministar poljoprivrede izradio je već okvirni plan za poljoprivredu, koji bi se imao da ostvari u toku od pet godina, a kome je zacćaća ne samo da obezbedi proizvodnju sirovina, nego i da omogući ishranu stanovništva koje se godišnie povećava za 200.000, a osim toga da poljoprivreda naknadi onai izvozni manjak koji je nastao opadanjem izvoza drva i nafte. Obrađena površina, koja je do sada iznosila 13 mil. ha. treba da se poveća prve godine za 300.000 ha. Od tih 13 mil. 10 mil. bilo jie pod kukuruzom, pšenicom i ječmom. Površina pod pšenicom smanjiće зе та 800 ЋШ., а род Кикиruzom za 500 hilj. Sa novom površinom dobija se tako ukupno 1,6 mil. ha za kulture koje nisu ranije negovane ili ne u dovolinoji meri. Od te površine zasejalo bi se 300 hili. ha tekstilnim bilikama, 180 hilj. ha ulianim, 400 hili. ha povrćem, 430 hili. ha stočnom hranom, 90 hili. ha šećernom repom, 10 hili. ha medicinskim biljem, 250 hili. ha stočnom hranom. Da bi se izveo ovaj plan potrebno je da poljoprivreda dobije mašinski park, čija se ukupna vrednost procenjuje na 1,400 mil. }leja, i za koji ie potrebno izdeistvovati kredite u inostranstvu kod industrije. Potrebno je da se izvrše izvesni melioracioni ra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 24

dovi i da se racionalizacija poljoprivrede provede pod kontrolom ministarstva, koje bi u tu svrhu DOO о za 5 godina oko 3 milijarde leja.

Ratno-privredni karakter plana dolazi do izraza u odredbi da sva roba u zalihi može da bude eksproprisana za potrebe države. Može se ograničiti i kontrolisati obim potrošnje. Ministar može da uvede karte za potrošnju.

Cene su utvrđehe, a za prekoračenje predviđene su stroge kazne. Privrednik koji prekorači propise u pogledu cena može da izgubi obrinicu i da mu preduzeće pređe u državne ruke bez ikakvog prava na naknadu.

Izvesna ograničenja slobode u poslovanju bila su zavyedena još ranije kod izvesnih preduzeća. Tada su samo postavljeni komesari za izvesne grame privrede, sa ograničenom funkcijom. Sadašnie mere idu mnogo dalje, one u principu proglašavaju proizvodnju opštom stvari, koja ne stoji na volju pojedincima.

Kao u svim zemljama u kojima se prelazi na plansku privredu naglo i više iz političkih nego privrednih. motiva, plan nosi birokratski karakter. Na jednoj strani ie vlast, sa pravom dirigovania i donošenja plana, na drugoj strani. ie privreda i obavezno sprovođenie plana od strane privrednika, a u slučaju nesprovođenia sankcija. Ali u životu plan dobija korekture i izgrađuje se tek u praksi. S druge strame oni koji ga sprovode moraju da imaju i neposrednijeg učešća u njegovom donošenju i sprovođenju. Ako se ne stope donošenie i kontrola sa samim izvođenjem plana, to: ie njegov minus koji stavlia u pitanje i njegov uspeh.

НО 0 0 обународни пољопривредни Промене у светској трго- институт објавио је податке вини аграрним производи- о међународној трговини нај-

ма за време рата важнијим“ аграрним произво„ееенетеешт шишЕссашЕШсЕсаЕЕЕШЕЕ лима и сировинама. за. последња четири месеца 1989 тј. за време рата. Подаци нису потпуни, не обухватају 100% звоза, већ између 75 и 95% према појединим производима и углавном само оне артикле чији је извоз: концентрисан на мањи број земаља. Али без обзира на то и овако непотпуни довољни су да указу на промене које су се под утицајем рата збиле у овом међувремену у међународној трговини.

Извоз пшенице био је 535:600. ваг. према 397.260. y истом периоду 1938. Из овога би излазило да се извоз повећао за 138.340 ваг. или 359. Стварно повећање извоза је знатно мање и износи свега 19%, јер су у горњој цифри извоза обухваћене и количине које Канада, из саобраћајних разлога, сваке године извози у С. А. Д. да би их одавде за време зиме извозила у Европу. Од септембра до конца године Канада. је извезла: у С. А. Д. 105.550 ваг. према: 18.660 ваг. у истом периоду 1938. Но и поред овога извоз пшенице се повећао; европске земље нарочито у пр. вим данима рата настојале су да купе сваку количину. до које су могле доћи.

Кукуруза је извезено 182.890 ваг. према 251.660 Bar. Извоз се смањио за 27,8%. Смањење је наступило услед велике скупоће поморског фрахта (150—200%) од. цене фоб у прекоморским извозним земљама) и недостатка. тонаже која је била окупирана превозом важнијег ратног материјала. Услед тога у многим европским земљама У току јесени. и зиме осетила се велика оскудица у сточној храни што ће имати врло. неповољних реперкусија на стање сточарства у Европи уопште.

Извоз пиринча био је 175.620 према 121.980 ваг. што значи да се повећао за 44%. Највећи део овога извоза био је упућен у Француску и Енглеску. Бутера је извезено 15.450 према 14.700 ваг. односно више 5,14. У извозу на првом месту била је Аустралија, а на другом Данска чији