Народно благостање

99, јуни 1940.

| Terminski kursevi na prekomorskim berzama sredinom nedelje bili su:

VII 1-Х XII Vinipeg centi bušel 71572 741» 751/s Čikago centi bušel 781/» 785/8 791/a B. Aires pezosa kv. 8,45 8,65

Domaće tržište i ove nedelie bilo ie u znaku hose. Cene pšanice bile su 255—265 din. prema mprovenijencijama. Ali i ako su cene relativno vrlo visoke ponuda je ograničena i nije u stanju da podmiri tražnju. Imaoci pšenice radije čuvaju robu nego pare, a u svakom slučaju svaki dan čekania donosi im novi porast cene i podstrekava na uzdržavanje. Potreba za pšenicom jc prilično velika; usled odocnjenja žetve potreba deficitarnih krajeva za hranom ovoga puta biće znatno veća no da je žetva normalno stigla, a pored toga na tržištu je stalno i vojska koja takođe treba znatne količine. Prizad kupuje za aprovizacione ustanove, ali dolazi do vrlo malih količina. Sadania situacija upućuje da za novu kampanju treba dobro razmisliti da se ne desi da prva najnužnija prodaja ode po niskim cenama u čvrste ruke, a da posle toga, usled slabe žetve, cene naglo odu u vis i da se potrebe ishrane teško podmiruju.

Kukuruz. — Na prekomorskim tržištima kukuruza vlada labava tendencija; Čikago za juli notira 62.— centi za bušel, a Buenos Aires prompt 4,08 pez. za kvintal. Najniži kurs posle rata u Argentini bio ie 8,40 pezosa u avgustu 1931. Ako se međutim uzme u obzir devalvaciia pezosa koja ie izvršena posle toga vremena onda su sadanie realne cene niže od onih 1931 g. Položaj Argentine u pogledu unovčenja izvoznog Viška kukuruza, bez obzira što je ovaj prema najnovijim izveštajima 850.000, a ne preko milijon vagona kako je u svoje vreme cenjen, vrlo je tažak, naročito od pre dve nedelje pošto su S. A. D. počele da forsiraju izvoz. Rumunija izvozi u Nemačku i Italiju; cene u zemlji kreću se od 530 до 550 Теја, a u Mađarskoj 22—923,50 репста. Uredba o prijavi zaliha i mogućnosti prinudnog otkupa važi i za kukuruz.

Na tržištu kukuruza u zemlji vlada ista tendencija i situacija kao i kod pšenice. Ponuda je veoma ograničena, nije u stanju da pokrije tražnju pa uslad toga cene stalno skaču. Sredinom ove nedelje kukuruz je plaćan:

Vino, rakija. — Na tržištu vina vlada labava tendencija, naročito za vina slabijeg kvaliteta. Kupaca je vrlo malo pa svi očekuju intervencione kupovine od strane Prizada. Cene se kreću prema pojedinim krajevima: za slabila vina od 12 do 18 din., a za bolia od 20 do 32 din. po maliganu. Prizad u poslednje vreme otkupljuje nešto više nastojeći da sa tržišta

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 599

otkloni u prvom redu ona vina koja pritiskuju na cene. Kod rakije naprotiv, tendencija je vrlo čvrsta. Skoro na svima = žištima na kojima Prizad intarveniše cene na slobodnoj pijaci dostigle su intervencione, a negde su ove i ipređene. Prodaje proizvođača su vrlo male i bivaju sve manje ukoliko nevreme uništava preostali rod šljiva.

Sirovine. — Na tržištima sirovina cene nominalno notiraju: kava u Njujorku 3,90 centi za libru, mast u Čikagu 5,60 centi za libru, soja pasulj i laneno seme u Londonu 15 funt. za tonu, pamuk u Njujorku 10,28 centi za libru, istočnoindijski u Londonu 6,18 pensa za libru, kaučuk u Londonu 13,88 pensa za libru, bakar u Njujorku 11,50, kalaj 57,25 cink 6,25, olovo 5.— sve u dolarskim centama za libru.

Сваки напредак 7 промзводњи и употреби, сбе знање и сва искуства, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше организације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран им економичан погон.

Jugoslovensha STANDARD — VACUUM Oi Сотраву 4. а. ЗАГРЕЊ БЕОГРАД

дитајкте наше „Анализе Биланса'

преминуо је 14 о. м. у 3 сата ујутро.

Са дубоком жалошћу јављамо да је наш заслужни члан

+ ВОЈА К. ПЕТК

иЗвОЗНИК из БЕОГРАДА

У господину Петковићу наше друштво губи доброг пријатеља и сарадника,

Управни и надзорни одбојр ФАБРИКА УЉА „БЕОГРАДЕ А, ДЦ. — Београд.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ШЕЛ Д.Д. Београд Загреб |