Народно благостање
Страна 590
Из уредништва
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 25
несрећни случајеви на нашим железницама
„Народно благостање" (бр. 21) објавило је чланак „Десет година наших железница" у којем на основу Статистике Генералне дирекције државних железница и предавања г. инж. Васковића даје доста неповољну слику железничког газдинства за последњих десет година.
У овогодишњој ХМГ свесци „Зборника знанствених разправ' (Љубљана 1940, стр. 1—43) изашла је и моја расправа: „Југослованске железнице в претеклем двајсетлетју“.
Проучавање статистичких података за 1919 — 1988 године довело ме је у овој расправи до следећега закључка: за првих десет година знатно се повећала железничка мрежа, повећао се такође број локомотива и путничких теретних кола. Железнички апорат развијао се у свим својим деловима. Овај развој ипак је заостајао иза развоја саобраћаја, тако да је возни парк морао радити све интензивније. Возна средства су дозвољавала такву интензификацију њиховог рада. Сасвим друкчије је било у другој деценији. Криза и дуготрајна депресија су онемогућиле даљи развој жељезничког ап-рата. Чак и у последњим годинама, кад су прошле криза и депресија и кад се привредна коњунктура опет поправила, железнички апарат се није побољшао. Крајем 1938 године је било његово стање много лошије него крајем 1929 године. Железничка мрежа у доба кризе готово није расла. Само су у последњим годинама почели градити више нових пруга. Возни парк смањио се не само релативно на 1 км пруге него и апсолутно те се по свршеној кризи није повећао. Због тога је возни парк морао радити веома интензивно и само опадање саобргћаја олакшавало је тешки положај железничког апарата. Зато кад је у вези са поправљено» коњунктуром саобраћај почео опет да расте, одмах се осетила натегнутост са којом је морао да ради овај апарат.
Како се погоршало стање железница за задњих десет година, види се из тога, да се упркос градњи нових пруга имовина железница од 31 марта 1930 године. када је она била први пут пописана и оцењена, до 31 марта 1938 године смањила од 14.7371 на 14.228,1 мил. Дин. тј. за 509,6 мил. Дин. Али стварно смањивање било је још много веће, пошто је 1933/34 године било због промене „Правилника о управљању и обрачунавању железничке имовине", извршен накнадни попис имовине који је показао, да „један број пруга и колосечног застора у вредности од динара 672.800.540,40 није био унет у књиге приликом пописивања извршеног у почетку 1980 године".“) Ова свота је била урачуната у имовину 1934 год. Ако додамо 1930 години још ових 672,8 мил. Дин., добићемо да је стварно смањивање железничке имовине за 8 година у износу од 1.182,4 мил, Дин. Железничка имовина се дакле трошила брже него ли што се обнављала.
#) Завршни рачуни 1918/19—1937/38 са најважнијим статистичким подацима. Београд 1939, стр. 76.
Као доказ погоршаног стања железница могу служити. такође и подаци о удесима и несрећним случајевима (погинутих и повређених) међу железничким особљем и путницима. Просечни број удеса (на 1 мил. локомотивских км) и број погинулих и повређених железничара (на 1000 лица железничког особља) и путника (на 1 мил. путника) био је на југословенским железницама у 1928—1938 годинама и на немачким државним железницама у 1934—1937 годинама“) следећи:
југослађија Немачба 199—1958 1954—1957 Удеси (на 1 мил. лок. км.) 6,28 2,43 На 1000 жел. особља: | погинулих 0,57 0,56 повређених 1,26 1,20 Укупно 1,83 1,76 На 1 мил. путника: | погинулих 0,42 0,07 повређених 1,32 0,45 Укупно 1,74 0,52
Као што видимо из ове упоредне таблице број погинулих и повређених међу железничким особљем на југословенским железницама приближно је исто тако висок као и на немачким железницама. Напротив, број удеса у југославији 2 и по пута већи је него у Немачкој, а број жртава међу путницима скоро 3 и по пута већи, нарочито велика је разлика у броју погинулих путника.
Број удеса и настрадалих железничара и путника на југословенским железницама у појединим годинама од 1929 до 1938 године се види из ове таблице:
Удеса на 1 Железн. на Настрадалих мил. лобо- 1000 лица путн. на 1 MOT, Ем. жел.особља мил. путника
1929 7,04 2,45 1,21 1930 6,38 2,05 1,58 1931 6,12 1,65 1,75 1932 6,36 1,52 9,52 1933 5,78 1,69 1,08 1934 5,05 1,07 1,69 1935 5,28 1,58 1,93 1936 6,13 1,61 1,26 1937 7,51 9,95 1,25 1938 6,87 2,90 2,86
2
Наведени бројеви показују јаке „случајеве флуктуације од године до године. Ипак је могућно опазити у тим флуктуацијама извесну правилност, наиме, да бројеви удеса и настрадалих опадају у годинама смањенога саобраћаја и расту, чим се саобраћај повећа. Свако повећавање саобраћаја смањује дакле његову сигурност по живот и здравље како железничког особља тако и путника. (0собито је несрећна била, обзиром на број удеса, 1937 година, а по броју жртава међу путницима 1938
Према подацима „фан зсћез Јашбђисћ Гг да5 РецЕзеће Кејсћ" за 1938 годину (Берлин 1938, стр. 211—213).
рааао
прије