Народно благостање

Страна 414

Ona pokazuje ogroman porast, za skoro 500%: od 538.000 Din. u prošloj nedelji skočio je obrt od 2,6 miliona. u izveštajnoj nedelji. Ali kvantitativno posmatrano taj skok ne znači ništa, jer obrt od 2,5 miliona dinara nedeljno preistavlja obrt od 10 miliona dinara mesečno, a to je viša nego sitnica za efektno tržišta na kome se obavlja 80% sviju obrta џ toi robi u celoi zemlji, Obrt od 26 miliona dinara {e dakle minimalan! Prema tome skok posmatran wu svetlosti volumena papira u narodu ne pretstavlia ništa. A što se tiče pojedinih papira glavnu ulogu su igrali Dalmatinci na Које otpada jedna trećina celog obrta. Zatim dolazi Ratna šteta sa jednim od minimalnih obrta i Pab sa obrtom koji je nešto veći no obično.

Nameća8 se pitanje čime je prouzrokovan ovaj skok papira? Ako pitate berzijance dobićete vrlo konfuzan odgovor. Besa papira na efektnom tržištu, po njima, došla ie usled rata u Evropi za koji je imala Nemačka inicijativu. Nemačka je pobedila prema tom ne bi bilo logično da oni isti berzijanci koji su bili protiv ovoga rata podižu kurseve usled nemažke pobede. Drugi će Vam berzijanci reći da uzrok skoka kurseva dolazi otuda što je Jugoslaviju mimoišla ratna opasnost. Ovaj je odgovor još naelogičniji. Jer dok smo mi dokazivali da je Jugoslavija van ratne opasnosti, dotle је уеćina berzijanaca stajala na protivnom gledištu. Rat teče svosvojim tokom, on je neprekidno u znaku nemačko-italijanske pobede. Mi ne znamo na čiji su eventualan napad mislili oni berzijanci, koji su verovali u mogućnost ratnog zapleta Jugoslavije. Svakako da se nije mislilo da će nas Engleska i Francuska uvući u rat. Izlazi da je ratna situacija nepromenjena i logički za onoga, koji ie verovao u mogućnost rata, uslovi nisu promenjeni. Za njega mora da postoji ratna opasnost i dalje. Nikakav odgovor koji nas može da ubedi ne možemo dobiti od berzijanaca.

Međutim pitanje je vrlo važno: kako je to moguće da u Jugoslaviji, jedinoi u Evropi, skoče državni papiri usled nemačke pobede nad Francuskom u jednoj meri, koja je neverovatna, koja pretstavlja krajne špekulativnu hosu, koje nema ni u Nemačkoj koja je pobedila. Otkuda dolazi to da beogradsko efektno tržište slavi nemačku pobedu?

Očigledno је da između razvića na” boinom polju i ” onog na našem efektnom tržištu nema nikakve veze. Postoје dva razloga zbog čega su papiri tako skočili. Da bismo ta dva razloga bolje razumeli treba da imamo u vidu da su najviše skočili Dalmatinci, Ratna šteta, Pab i nekoliko Blerovi papiri, a da Naradna banka i 4% agrarci iz 1921 i drugi papiri pokazuju neznatan skok. Kakva je razlika između ove dve grupe papira? Jedni su i suviše mnogo pali, a drugi ili nisu pali ili vrlo malo. Skočili su dakle papiri koji su najviše pali. Znači da se tražnja bila okrenula papirima koji su bili najviše pali, jer se eskontovalo kod njih ili mogućan veliki skok ili velika renta.Veliki skok za one koji špekuliraju, a velika renta za one koji ih traino drže. Dobro, reći ćete vi, a otkuda ta tražnja. Odmah da kažemo da tražnja nije velika. Tražnja je nadmašila ponudu to je istina, ali ponuda је ес nedeljama minimalna što pokazuje dosadanji obrt. Prema tome nadjačanje tražnje nad ponudom ne znači da je tražnja po sebi velika. Naprotiv ona je istina nešto veća, ali vrlo malo. Može se reći da je mala tražnja podigla fantaslično kurs izvesnih papira, kao što je mali višak ponude nad tražnjom poslednjih meseca snizila fantastično nisko kurseve pojedinih papira. Eto u čemu leži zagonetka. Pojavilo se nekoliko stotina hiljada više kao tražnja na berzi, od čaga je jedan deo pošto poto hteo da kupi robu i to je bilo dovoljno da se kursevi licitiraju sa nekoliko poena dnevno.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

У Isto bolesno stanje na berzi kao i ranije! Mali, višak ponude snizio je kurseve za nekoliko desetina poena i mali višak tražnje imao je protivno dejstvo. Dovoljno je bilo . da jedna ruka traži sto komada Ratne štete, pa da za pola ·sata podigne kurs za deset poena. I najzad treba naročito podvući da je poslednjeg dana izveštajne nedelje čim se pojavilo robe za nekoliko stotina hiliada dinara kurs popustio па сејој liniji: Dalmatinci od 82,5 na 70, Ratna šteta od 490 na. 496, Pab od 198 na 193 itd.

Krajnja nestabilnost, krajnja labilnost! Kod pitanja otkuda ta malo veća tražnja da damo još samo sledeće: ima nešto špekulacije, koja je pri najnižim kursevima kupila i postigla dobit. Njoj se pridružila druga špekulacija, koja je bila gotova da kupi po malo višim kursevima, ona je pomogla da su kursevi išli gore dalje. Najzad postoji jedan finansiskopolitički razlog: razni glasovi o prestojećim merama protiv tezauracije o čemu ćemo docnije pisati.

Mi verujemo da neki odgovorni faktori za stanje na efektnom tržištu imaju nasmešena lica, da triumfalno bacaju pogled na »Narodno blagostanje«, koje ie tako oštro Kritikovalo veliki pad kurseva državnih papira. Samo što nam ne kažu, jeste li videli kako su niski kursevi kratkoga veka? Ko tako misli taj zbilia ne razume teoriju državnog kredita u obliku hartija od vrednosti. Bolje bi bilo za imaoce državnih hartija i za emisiju novih da su i niski kursevi ostali stabilni nego ovakav skok kakav je nastupio. Padanje kurseva pocepalo je nerve imaocima državnih hartija, a od skoka kurseva nemaju nikakve vajde, prvo zbog toga što nemaju namere da prodadu, drugo zbog ioga što ne veruju U stabilnost visokih kurseva. Na berzi vlada jedna alarmantna atmosfera za koju se samo jedno može reći, da je protivna interesima državnog kredita. Ne traže imaoci papira skok Kurseуа, to traže špekulanti i cela ova besa i hoša Koristile su samo špekulantima (kojih istina ima vrlo malo i koji su u vrlo malom obliku špekulirali). Seriozan imalać traži dobru kamatu i stabilnost kurseva. Kad kažemo da je beogradsko efektno tržište jedino u Evropi koje ie pokazalo za _poslednja tri meseca ovako vratolomne promene 'kurševa državnih hartija od vrednosti na više i na niže, onda smo time дан poslednji dokaz da naša efektna berza ide osobenim putem, kojim ne idu druge. A da li ie bolje ovo što je kod nas ili ono što je u drugom svetu o tome smo dosta pisali. A ko i posle toga nije poučen njemu ne pomaže ni „batina. kao argument.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Od slobodnih deviza postoje još samo tri, funta зтегlinca, dolar i Švajcarski franak. Za funtu merodavan је Киг5 u Njujorku. Engleska vlada povela je pregovore sa američkom o načinu plaćania trgovačkih računa, čime bi slobodna funta bila potpuno potisnuta iz saobraćaja. Kurs funte роslednjih dana stajao je zbog toga nešto više, jer se žure. da se pokriju oni koji upotrebljavaju još funtu za Bač Die I švajcarski franak je skočio u Njujorku. E

Marica, stoji пертотепјепо, а grčki bonovi, su 1 оуе nedelje skočili u kursu. ;

Slobodno tržište: Slob. + | |

Мр 285% МР 25-VI „ 26-VL 27.MI London 194.70 15770 20487 204.00 904.87 20480 NidjOrk) 56 о 4 Ба Ол O DO DA 55.0 DOD Ženeva 1948— 1006.83 1243.82 1248.82 1241.90 1941.90