Народно благостање

99. јуни 1940.

Privatni kliring

Berlin 1480.— __ _ 49D 1480 a |4080. 1480 Solun 40.50 === = — 41— · бонја — === 86— 88— —— Milano 224.75 ____| 92475 . 22875. „294.70, 22:15

Obrt je bio 38,8 mil., nešto malo manji nego prethodne nedelje, 39,5 mil. Na nemačku marku otpada 26,511 hiljada, 'dolare 9.682 hilj, Švajcarske franke 967 hili., funte sterlinga 658 hilj.,, bugarske dinare, 321 hili., grčke bonova 667 hili. Devize su dodeljivanie u punom iznosu tražnje, a Višak ponude preuzimala je Narodna banka.

U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:

31-XII-37 31-XII-38 31-XII-39 19-VI . 24-VI

Pariz 14.68 11.6220 10.— E |

London 21.62 20.62 17.65 16.10 15.70

Niujork 432 — 443—— 4459) 446.— 449.50

Milano — — 22.50 22.50 22.50 Робно тржиште

Пишеница. — На прекоморским тржиштима пшенице

влада сталнија тенденција; курсеви су постали стабилнији # крећу се око одређених минималних цена и у границама одређених лимита за флуктуације. Терминско пословање после затварања Европе постало је врло ограничено; великих послова уопште нема, сав посао своди се на незнатне ангажмане и најближе термине. Следствено на основу стања и кретања терминских курсева не може се више знати како се просуђује будућа ситуација пшенице. Промптни послови такође су мали и поред извесног релативно малог извоза у земље Далеког истока ограничени искључиво на покриће потреба унутрашњег тржишта. 7 таквој ситуацији, да нису недавно одређене минималне цене, сигурно је да би дошло још до већег падања цена. Што се тиче жетве о томе се данас мало зна. Из прекоморских земаља северне хемисфере лансирају се вести 0 доброг жетви, а у Канади чак и рекордној. И из појединих европских земаља јавља се о добрим изгледима за жетву. Међутим све ове вести треба примити са великом резервом. Више је него сигурно да ће Европа овога пута имати знатно мању жетву од прошлогодишње. Снабдевање житом у кампањи 1940/41 биће врло обзиљан и крупан проблем пред којим ће се наћи многе европске државе. Термински курсеви нотирали су средином недеље:

VII IX-X XI Винипег центи бушел 713/8 735/8 745/8 Чикаго центи бушел 78:/8 7834 795/8 Б. Аирес пезоса кв. 8,78 8,95 —

Уредба од 24 јуна, о којој пишемо на уводном месту, изазвала је констернацију на домаћем тржишту. yiyтру, све до десет часова, роба је рађена по 265—260 дин. према провенијенцијама, а када се сазнало за уредбу престало је свако пословање. Не само што се понуда повукла него је престало и извршење већ учињених закључака, завладала је општа забуна. Имаоци робе устежу се од продаје и извршења закључака а они којима пшеница треба стоје пред проблемом како да дођу до робе, Поремећај је општи. Најгоре је то што уредба не решава ни један комерцијално-технички пробдем којих је много, који су врло компликовани и који могу довести до безброј процеса. Једини излаз из ситуације био би тај ако би Призад убрзо дошао до већих количина и овима сатурирао техничку потребу. То је међутим велико питање, Јер ће пријаве произвођача који још нису ни упознати са уредбом врло спо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 415

ро стизати, а код трговаца показује се да робе нема много. За сада је ситуација таква да нити Призад долази до

робе, нити ове има на слободном тржишту. Уколико ова-

кве прилике дуже потрају утолико ће и поремећај бити већи и тежи. Извршење уредбе захтеваће сарадњу управних власти, јер ће само ове бити у стању да натерају имаоце робе на уступање ове Призаду. =

Киша која последњих дана стално пада у пљусковима, често са градом, нанела је нове штете усевима. У не ким крајевима биљка је омлаћена и оборена. Процес формирања зрна врши се под ванредно неповољним приликама.

Кукуруз. — Оно што је речено за ситуацију на прекоморским тржиштима пшенице вреди и за кукуруз. И код овог артикла Европа је главни конзумент, а она је такорећи искључена од куповина. Најтежа је ситуација у АРгентини из које је извоз скоро сасвим престао. Чикаго за јули нотира 6075 центи за бушел, а Буенос Аирес 4,31 пезоса за квинтал.

Домаће тржиште кукуруза доведено је у веће неприлике од онога пшенице, јер је код пшенице слободна цена кукуруза снижена за 55—60 дин. Како је пак потреба за кукурузом за исхрану оскудног становништва много већа од оне у пшеници то је и проблем брзе набавке и дистрибуције много тежи, управо за сада моментано не

решив. Последње слободне цене кукуруза нотирале су 225—230 дин. стока. — На тржишту стоке влада непромењена

тенденција. Утовљених зрелих свиња има доста, понуда је већа па ће услед тога извоз у јулу месецу бити повећан на 3.000 ком. недељно. Извозници плаћају 10 до 1 дин, а они добијају од Дирекције 13,50 дин. франко југословенска граница. Према последњим ценама кукуруза од 220930 дин. товљење је било нерентабилно. Да су те цене остале сигурно је да би октобарска продукција знатно подбацила. Али велико је питање да ли ће се продукција одржати и при новим ценама кукуруза. За један килограм меса потребно је 6 кг. кукуруза, односно седам, јер се У калкулацији коштања обично додаје један килограм за покриће трошкова цепљења и ризика угинућа. Ако ce y3aMy у обзир подвозни трошак и трговачка маржа просечна цена кукуруза могла би бити око 2 дин. а то значи да би килограм меса коштао око 14 дин.

И на тржишту говеда влада чврста тенденција. Робе је врло мало и углавном оне лоше, јер су говеда мршава. Цене се крећу од 6 до 8 дин. Извоз у живом стању, У недостатку робе, релативно врло је мали.

Вино, ракија. — Призад је повећао цену за ракију са 4 на 4,50 дин. за литар база 10 гради, односно 25) степени. Међутим довози произвођача и после овог повећања врло су мали, а што је главно и у слободном промету ракија постиже интервенциону цену. Услед слабих изгледа за род винограда и на тржишту вина влада чвршћа тенденција. Призад откупљује углавном вина слабијег квалитета па и то доприноси сталном побољшању цена. Цене се крећу од 18 до 35 дин. за малитан према крају и врсти вина.

Вуна. — Призад је почео са интервенционим куповинама вуне. Прве куповине врше се у Босни, Војводини и Србији. За сада се највише робе добија у Босни где је вуна најлошија и за коју су одређене релативно највеће цене. У Јужној Србији, чија вуна долази у обзир за индустријску прераду, готово сва се вуна налази већ у рукама трговаца, Сељаци су продали мерино и полумерино по 20 до 95 дин, односно 30—40% испод цена одређених уредбом о откупу.