Народно благостање

29. јуни 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

_is вгеби та

чеодфћспоз аграуе ргеа ркорјепзопа АЕ

U Službenim novinama od 24 o. m. objavliena je Uredba o maksimiranju cena i prinudnom otkupu pšenice i kukuruza. Glavne odredbe uredbe su sledeće: za pšenicu maksimalna cena utvrđena je na 230, 227, i 224 din. prema provenijencama, a za kukuruz 170 din. žuti i 180 dim. za beli. Ove cene važe za proizvođača i imaoce robe koji se ne bave proizvodnjom, prometom i preradom pšenice i kukuruza. Posrednici pak ma koje vrste (trgovci, zadruge itd.) zaračunavaju na ove cene podvozne troškove od mesta utovara do. mesta istovara i na ime sviju ostalih troškova i zarade 12 din. za 100 kg. Ма bazi novih cena imaju se likvidirati i svi sklopljeni, a neizvršeni zaključci. Prinudni otkup odnosi se na viškove koji prelaze količinu određenu kao minimum koji se sme zadržati, i to: po članu domaćinstva do 10 godina starosti 30 kg pšenice ili 60 kg kuruza, preko IO god. starosti 60 kg pšenice ili 120 kg kukuruza; po grlu krupne stoke 400 kg, sitne 200 kg kukuruza. Sav višak preko toga prijavljuje se

upravnoj vlasti u roku od tri dana, a ova prijave do-.

stavlja Prizadu koji ima pravo prvokupa. Ali bez obzira na OVO pravo Prizada imaoci viškova raspolažu njima i dalje slobodno, uz obavezu da ih prodaju po maksimiranim cenama i da svaku prodaju uvede u svoje knjige i o njoj obaveste Prizad. Prizad je ovlašćen da po određenim cenama preuzme i sve učinjene, a neizvršene zaključke i to kako one do dana stupanja na snagu ove Uredbe tako i one koji se budu posle toga učinili. Sredstva za finansiranje ovoga posla obezbediće ministar finansija. Posao se vrši za račun države. Javna i privatna skladišta obavezna su da Prizadu stave na raspoloženje slobodne prostorije uz odgovarajuću naknadu. Najzad propisane su kaznene sankcije, kao i malog upravnim i finansijskim vlastima da pruže pomoć Prizadu u svrhu izvršenja ove Uredbe. __Razlog za donošenje ove Uredbe leži u prilikama na žitnom tržištu i stanju ishrane. Već duže vremena cene pšemice i kukuruza stalno skaču, jer je ponuda relativno vrlo mala pa ne može da pokrije tražnju. Izuzetno duga i jaka zima iscrpla je sve rezerve kod sitnih i srednjih proizvođača, a uz to odocnjenje žetve doprinosi da će tražnja pšenice i kukuruza — suprotno normalnim vremenima — potrajati i biti dosta jaka sve do nove žetve. Kako se roba malazi u čvrstim rukama == krupnih proizvođača i posrednika — one su u stanju da doziranjem ponude i stalnim držanjem ove ispod tražnje oteraju još više cene u vis. Na držanje robe utiču i drugi faktori: izgledi za novu žetvu, akcija vele posednika za intervencionu cenu pšenice od 350 din., bekstvo iz movca itd. Zbog svega foga prema cenama od avgusta—Koklobra prošle godine pšenica je skočila za 90%, a kukuruz za 130%. i Takvo stanje ponude i tražnje pšenice i kukuruza dovelo |e do velikih poremećaja i teškoća u ishrani deficitarnih krajeva i siromašnog sveta grada i sela. Nije preterano tvrđenje da je danas 80% seljačkih domova upućeno na kupovinu hrane do nove žetve. Kupovna snaga većine ovih potpuno je iscrpena dugom i jakom zimom. Za hranu koju danas nabavljaju oni moraju da se zadužuju, da rasprodaju stoku itd. Si-

tuacija je utoliko teža, |er su i mogućnosti zarade van poljoprivrede uveliko ograničene, a s druge strane iz-

:vanredne prilike nametnule su i druge dužnosti koje su

ioš više povećale poremećaj u sitno-sopstveničkoj 5е-

ljačkoj privredi koja apsorbuje 75% seljačkog življa.

Sve to imaće dalekosežnih posledica u našem poljoprivrednom organizmu koji usled svoje strukture daleko više strada od nerodice, oskudice hrane i visokih cena, nego li od velikog roda i niskih cena.

U takvoj istuaciji bilo je sasvim prirodno da se pristupi izvesnim merama, spreči dalji porast cena i obezbedi ishrana naroda. To pitanje postalo je najvažniji socijalni problem današnjice. Dalji poremećaj u raspodeli socijalnog produkta, do čega neminovno dovodi visoka cena žitarica, nametnuo je potrebu intervencije javne ruke. Dosadanje mere u ovom pravcu — popis zaliha — bile su čisto administrativne prirode i nisu dovele ni do kakvih rezultata pa ni do toga da se barem sazna kakve, kolike i gde postoje zalihe pšenice i kukuruza. Drugi odlučniji korak pretstavlja najnovija Uredba, ali, po našem mišljenju, ni ona nije dovoljna za praktično rešenje problema.

Mi smo Uredbu pročitali nekoliko puta, poku-

šavajući da dobijemo jasnu predstavu o tehničkoj Osno-

vi režima maksimiranih cena i prinudnom otkupu. Uprkos najboljoj volji do toga mismo mogli da dođemo. Ni pravna ni komercijalno-tehnička osnova nOVOg režima nisu nam jasne; Uredba ima mnogo Šupljina i nedostataka, ne pretstavlja jednu logičku zakonodavnu konstrukciju. Dobija se utisak da je rađena na brzinu, bez dovolinog poznavanja tehničke strane problema. Uredba sadrži tri osnovne stvari: maksimalne cene, obaveznu prijavu viškova i mprinudmi otkup. Maksimalne cene određene su za proizvođača. Posred-

nici na ove cene zaračunavaju prevozne troškove i mar-

žu od 12 din. za 100 kg. Uzimajući u obzir prosek prevoznih troškova maksimalna cena pšenice za potrošače stabilizaraće se na oko 250 din. Prema čl. 1

·Uredbe po maksimalnim cenama imaju se likvidirati i

svi zaključci neizvršeni, kao i oni koji se budu stvarali posle ove Uredbe, a ma koje Prizad može da stavi ruku. |

O prinudnom otkupu, sem u naslovu Uredbe, nema nigde ni reči. Umesto toga u čl. 4 Uredbe govori se o pravu prvokupa Prizada sviju viškova. A prinudni otkup i preče pravo kupovine dva su različita pojma. Pravo prinudnog otkupa značilo bi blokadu svi-

ju viškova; prijava viškova automatski bi povlačila za"Ђтапи otuđivanja, celokupni unutrašnji promet žitarica · bio bi stavljen pod kontrolu. Ovako prijava pretstavlja "зато jednu formalnost koja samo ukazuje Prizadu gde

se može koristiti prečim pravo kupovine, naravno pod uslovom da zatekne robu, ti. da ova u međuvremenu ne bude dalje prodata. Jer sve dok Prizad ne izrazi da želi da se koristi pravom prvokupa imalac viškova njima slobodno raspolaže. Preče pravo kupovine ne isključuje slobodan promet žitarica, samo sa tom razlikom što uvodi obavezu evidentiranja prodaje u knjigama i prijavljivanje Prizadu. Sledstveno i proizvođači koji prijave viškove bili bi obavezni da vode knjige!