Народно благостање

Страна 406

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ција поправила се зато што блокада више није била

тако строга у овом периоду.

Индустрија уља смањила је производњу за 50,2% према 1939. Разлог лежи у тешкоћама око добављања и у великом скоку цена сировина. Производња електричне струје остала је непромењена. Индустрија стакла радила је у већем обиму и то код шупљег стакла забележен је пораст за 10,2%, прозорског за 28,4%. Тражња за домаћим производима била је већа и могло јој је да буде удовољено зато што је капацитет фабрика повећан.

Код индустрије коже и гуме осећа се попуштање још од прошле године. Оно је продужено и у овом тромесечју. Број осигураних радника смањио се за 17,1% према истом периоду 1939. Производни капацитет ове индустрије искоришћен је био само за 53%, према 66% прошле године. Смањена је производња обуће и других кожних артикала, и свих врста гумених производа. Ова индустрија је у тешкоћама због недовољних сировина. Смањен је увоз чињене коже, екстракта за штављење и каучука. Прерада сирове коже је у полету због домаће тражње и јачег извоза који је порастао са 53 на 165 тона. Извози се кожа лошијег квалитета, јер се у рату тражи и ова.

По коњунктури разне гране индустрије могле би се сврстати у две групе, оне које су имале одличну коњунктуру и друге које су имале променљи-

„штети PY'Ojyjh dana dnevna štampa je

donela vest da je Ministarstvo finansija produžilo rok za podnošenje priloga (uverenja) роtrebnih uz molbe za otpis DoresHih zaostsataka krajem 1937 odnosno 1939. Kad je donesena Uredba o otpisu zaostataka mi smo je u broju 3/1940 pozdravili, smatrajući da je potrebno da se raščisti situacija tako, da ministar finansija zna sa kolikim iznosom tih zaostatka može da računa i docnije, kada se preduzme rigoroznija naplata poreza, da zbog toga neće biti niko ekonomski upropašćen. Ali smo, u isto vreme, istakli čitav niz nedostataka koje ona sadrži a koje sada nećemo da ponavljamo. Među ostalim rekli smo da zbog tih nedostataka teško da će poreske vlasti moći da na vreme svrše svoj Dosao, pošto će svi poreski obveznici, koji su u zaostatku ба рјаćanjem podneti molbe.

Vast, koju su donele novine, potvrdila je naša ргедviđanja. Pošto uredbom nisu određeni precizni uslovi brisanja, ogroman broj poreskih obveznika podneo je molbe za otpis. Izdavanje uverenja za toliki broj traži mnogo угеmena, a kako se to nije moglo svršiti na vreme, zbog toga se morao produžiti rok. Kada je tako sa prilozima, kako će biti sa rešavanjem molbi?

Prema informacijama koje imamo, jednoj poreskoj upravi u blizini Beograda, koja ima 1500 poreskih obveznika, podneseno je 1200 molbi za otpis, ti. 4/5. svih poreskih ођveznika podneli su molbu. Koliko vremena će trebati poreskim vlastima za rešavanje ovako velikog broja molbi? Primer poreske uprave koju smo naveli nije usamljen, jer ista pojava postoji i kod drugih uprava. Osoblje njihovo је pretrpano poslom oko tih molbi i postoji opasnost da ono

Miša molbi

Бр. 96

ву и слабу. У прву групу спадају прерада меса, шумска, топионичка и хемиска (ова без индустрије лака и боја, која је зависна од увоза). Погоршану ситуацију имају Текстилна индустрија, млинска, коже, уља, лака и боја и цемента.

Док се не заврши рат наш извоз неће моћи кренути у прекоморске земље ни у Западну Европу. То неће погодити извоз пшенице, кукуруза, пасуља, брашна и мекиња, јер он иде у клириншке и суседне земље. Половина извоза шљива ишло је у првој четврти ове године у клириншке земље, преко четири петине хмеља, три петине кудеље, једна трећина јаја, половина кожа, трећина дрва за грађу, половина екстракта за штављење коже, половина цемента, три петине калијевог карбида и цианамида, половина сировог бакра, две петине руда и копова. Један део овог извоза моћи ће да се упути у клириншке земље, јер и до сада су неке од њих биле спремне да увезу више, само што то нама није било могућно зато што смо били везани контингентима и зато што су нам биле потребне девизе.

Много ће тежа бити ситуација око увоза сировина. Ту долазе све „текстилне, каучук, нафта, извесне масноће, калај. За оне гране индустрије које прерађују ове сировине, долазе према томе најтежи дани. Упркос многим тешкоћама којима је била изложена наша привреда од почетка рата она их је релативно добро савлађивала.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ne dospe da obavi svoj glavni posao — naplatu poreza. Та opasnost još pojačava glomazni postupak koji je predviđen u Uredbi i Pravilniku. O molbama se rešava najpre u odboru od 5 lica, koji jie obrazovan pri poreskoj upravi. Druga instanca je Finansiska direkcija odnosno Ministarstvo finansija, ako se radi o zaostatku većem od 50.000 dinara. Nije teško zamisliti koliki će zastoj u drugim poslovima izazvati rešavanje ovih molbi pri ovakvom postupku, pošto su opterećene ne samo poreske uprave nego skoro celokupni poreski aparat. Može da se stvori takva situacija da se radi ubrzanja postupka i rasterećenia poreskih vlasti molbe rešavaju na brzu ruku i da zbog toga cela stvar ne da one rezultate koje bi inače dala da su predviđeni u Uredbi precizniji uslovi otpisa i jednostavniji postupak. Još jedna stvar. S obzirom na sastav odbora u kome su 3 poreska činovnika i 2 građanina, može da prevagne pri rešavanju рагtiskopolitički a ne ekonomski momenat, pošto uticaj ova dva građanina može da bude toliki da njihovo mišljienje bude odlučujuće i za poreske činovnike.

У првој половини јуна у Риму је одржано шесто заседање југословенско - италијанског Сталног привредног одбора. То је био уобичајени редовни састанак на коме су расправљана сва питања робног и платног промета. Али док је на ранијим састанцима робни и платни промет регулисаван за наредних шест месеци овога пута то је учињено за целу економску 1940/41 годину. | Шесто заседање одржано је под ванредним приликама које је створио с једне стране рат у Европи, а с дру-

Нови контигенти у трговинском споразуму са Италијом