Народно благостање

6. јули 1940.

1-VIL_4-VIILI_ 21-VI—27-VI

91/29/; Ратна штета 722 336 4% Аграрци 1921 18 3 49/ Аграрци 1984 62 196 6% Беглуци 390 141 6%/, Далматинци 895 854 6% Шумски аграр 155 6 79јо Инвестициони — - 38 7% Стабилизациони 124 20 79% Блер 169 230 8% Блер =—— - 79% Селигман — 185 Народна банка 602 275 Паб 278 309 Укупно: 3.415 9,543

У овој недељи је био обрт 34 према 25 и 0,5 у претходним. И овај је обрт далеко од тога да буде нормалан; али се свакако измиче из крјње кризе. Што се тиче структуре обрта он показује огромну сличност са оним из претходне недеље. И овога пута на челу стоје Далматинци готово у истом износу као и прошле недеље — нешто испод једног милиона дин. То је, као што се сећају читаоци, мали збрт према ономе што је било пре неколико недеља, кад је обрт ишао од 2 до 3 милиона динара. На друго место долази Ратна штета са 722.000 динара — двапут више него У прошлој недељи али и сувише мало за нормалан обрт Ратне штете, који износи од 7 до 8 милиона динара месечно. У Беглуцима је обрт нешто скочио. Нарочито је велики био скок обрта код Народне банке преко 600.000 динара. Народна банка је рађена врло живо и достигла је ове недеље највећи курс за последњих десет година: 8.050 дин. Тражња је врло жива. Главна карактеристика берзанских састанака ове недеље је оскудица понуде према тражњи. Тражња је била целе недеље и жива и опсежна, што је дошло довољно до изражаја у скоку курсева, а што није могло доћи до израза у обрту, јер се понуда повукла.

Остало је да одговоримо на питање: откуд одједанпут ова неочекивана хоса на тржишту државних папира. Ми смо у прошлом броју већ наговестили постојање једне околности у нашем економском животу. Пре но што се на то питање вратимо да прво подвучемо да највећи део куповних налога потиче од самих берзијанаца. Берзијанци су били одиста без робе и почели су последњих дана нагло да попуњују своје портфеље, али уз велике тешкоће и уз велики скок курсева. Београдски берзијанци веома радо пласирају капитале у државне хартије од вредности кад год не виде на хоризонту такву опасност по ту врсту пласмана валутно-политичку, или ефектно-политичку. Што су овога пута берзијанци нервозно пожурили да попуне своје портфеље (у чему су веома мало успели) објашњава се од стране самих берзијанаца жељом да слободне капитале пласирају у државне хартије, као и једну врсту обезбеђења против нових пореза на доходак или на имовину. Један од најглавнијих берзијанаца овако је формулисао то гледиште: државни папири су ослобођени свију данашњих и будућих пореза. То је формално и свечано обећање државе. Преко тога држава не може да пређе. Данас кад се проносе најфантастичнији гласови о најфантастичнијим претстојећим реформама за имаоце капитала нема згоднијег прибежишта него што је државна хартија од вредности. Држава мора да негује имаоца државних хартија, јер је то њезин пријатељ, јер га треба и у будуће. Држава неће моћи у исто време и да оптерети државне папире и да поново апелује на тржиште капитала. Резоновање је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Страна 451

математички тачно —- казао је наш повереник — и отуда велика резолутност са којом берзијанци наступају на тр“ жишту.

Дабоме да у томе има мало и шпекулације. Они који су први купили папире нису могли да одоле искушењу да зараде продајући те папире. Има берзијанаца који су КУ-. пили Далматинце по 55 и 56. Они зарађују пуних 20 поена или скоро 40%о. Имали бољег посла на свету Али се ипак примећује да је врло мали налет реализације, боје се људи да отуђе папире не знајући да ли могу поново да се покрију.

Интересантна је позиција Ратне штете. Код овако_ огромног скока за кратко време брже долази реализација; али овога пута није је било ни на курсу од 434.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Курс слободне фунте у Њујорку био је извештајне недеље чврст, прва два дана показивао је јаку тенденцију на више. До те појаве дошло је у вези са девизним ме-| рама које су смањиле понуду слободне фунте. У Холандији су издане одредбе о контроли девизног промета. Холандска валута била је слободна, али под окупацијом прилике су се измениле тако да је морала бити уведена ова контрола. Становници Холандије морају да предају Холандској банци злато, сребро и платину, девизе и чекове који гласе на иностранство. Хартије од вредности не треба да предају. Откупну цену племенитих метала и курсеве девиза одредиће банка у споразуму са министром финансија. Износи до 5 холандских форинти не подлеже обавезној понуди. Убудуће може се располагати златом и девизама само уз одобрење банке. Страним хартијама од вредности може се трговати и надаље, али само у унутрашњем промету. Швајцарска берза која је била затворена -од 9 маја понова је отворена, али само на осам дана.

Клириншке валуте су чврсте. Грчки бонови су све ређи у оптицају.

Слободно тржиште: - i 205,50

Лондон 210,10 170,18 90927 . 205,56

Њујорк 55— 44,55 55,— 55,— Б5Женева 1245,20 1008,61 1245,20 1243— 1243 —

Приватни клиринг: ; -

Берлин 1480. — = 1480. — + 1480, = 14807 Грчки бонови 40— == — —— 40,Софија —— — 87— = Милано 224,75 — 224,75 294.75 224;75

Обрт је био 30,7 мил., мањи него прошле недеље, 38,8 мил. Од тога на немачке марке отпада 20,945 хиљ., доларе 7,930 хиљаде, грчке бонове 389 хиљ. фунте стерлинга 596 хиљада, швајцарске франке 656 хиљ. и бугарске динаре 298 хиљада. Прва два дана извештајне недеље девизе су додељиване у пуном износу тражње, а друга два 5190 и 70,77%.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-XI-37 321-XI-38 31-Х 039 94-VI 924-VII Лондон 21.69 20.69 17.65 15.70 16.70 Њујорк 499_____A4G__ | 44590" 44950 44) Милано — — 29.50 22.50 22.40

Robno tržište

Pšenica. — Na prekomorskom tržištu pšenice situacija se, u poslednje vreme, stabilizovala; tendencija je stalna, kursevi postojani. Na barzama u Čikagu i Kanzas Siti-u ukinute su minimalne cene i ponova dozvoljena terminska irgovina. То je učinjeno da bi se na početku nove žetve Omogućilo nesmetano formiranje cena. Svakako je karakteristično