Народно благостање

Страна 490

Паралелно тој изјави д-р Шутеја, која је од свих најконкретнија, дао је изјаву и министар претседник г. Цветковић. Његов акценат је на социјално политичким мерама. Владин план треба да служи унапређењу .целокупног народног господарства“, а социјалне реформе треба да пруже бољи живот широким народним слојевима, рад; ном свету у граду и на селу.

Конкретнија је изјава коју је дао г. Цветковић на седници Главног одбора „Југораса". Говорећи о оној другој страни „која није радничка“, рекао је да је потребно било изменити њен менталитет. „Они (на другој страни) нису видели да привреда једног народа почива на радној снази, а да је капитал ту да је потпомогне на бази заједничке сарадње...'. „Они су мислили да је данас могућно господство капитала над радним светом, када и земље са великим традицијама и конзервативним погледима одустају од навика из прошлости и проглашују да нема више приватне својине, да све добро припада држави и народној одбраНИ...'. „Теорије о златној подлози, чувању вредности новца, данас вреде утолико уколико је привредна делатност једне земље јака, продуктивна и способна да створи свом народу рада, зараде и боље услове за живот“. „..Ако потледамо око себе друге земље ми ћемо видети да онде где је било дисциплине, онде где је сарадња између капитала и радне снаге била на праведној- основи, где је била немогућна груба експлоатација радног света, где је једна воља одозго одређивала Одлучно и праведно начин и правац ове сарадње, где није било погађања о томе колико ће да «се ради и колико ће да се плати, да је ту било више снаге и више успеха...". „Капитал мора да се креше у интересу радног света. То значи расподела добара мора да буде праведнија. Све оштрице морају се нивелисати....". „Народна привреда мора постати заиста државна и народна и служити само интересима нације".

повео БЛАГОСТАЊЕ

Бр 27

Г. дер Мачек изјаснио се такође за планску привреду, за стабилне цене да би сељак могао да добије за свој производ одређену количину друге робе, за склапање дугорочних уговора (то се по свој прилици односи на уговоре о радној снази).

На крају да цитирамо једнога који није члан владе, али који по свом положају у странци ХСС и као равнатељ „Господарске слоге" заслужује једнаку пажњу. Д-р Рудолф Херцег на пленуму „Хрватског радничког савеза" као изасланик странке, изнео је погледе на ове социјалне и привредне реформе. Радник не тражи милостињу, него рада, да од њега живи, а рада има и мора га бити, „У земљи као што је наша, где нема цеста, где нема довољно изграђених железница, која нема регулисаних ријека, мелиорираних поља, у таквој земљи не би смело да буде незапослених“. Банска власт ће зато да предузме јавне радове. По питању плана казао је да је завршено доба анархије у привреди и да мора „доћи до планског господарства. Господарски либерализам доживео је слом. Не може сватко радити шта хоће. Капитал не може бити у власти и у служби појединаца, он мора служити само народу као цјелини, народној заједници“. „Господарска слога“ пошла је већ у правцу планске привреде. „Дакако да то свима не иде у рачун, али овоме нереду, овој анархији, треба стати на крај. Не може бити на једној страни преобиље, а на другој глад. Они који су кривњом досадашњег друштвеног сустава дошли у положај да имаду више него тисуће других, и да им то није потребно за њихов живот, ти ће народној заједници морати вратити оно што су од ње узели. Ми нећемо никоме ништа отимати, већ ћемо поштено украђено вратити. То није комунизам, то није нити шта друго, већ је то право не појединца него цијеле народне заједнице".

Не може се казати да су то импровизиране изјаве, јер у њима има доста подударања.

ТУ ЗА ПЛАНСКУ ПРИВРЕДУ

Већина изјава циља на социјално политичке мере. Социјално политичке су и оне које задиру у област привреде и могу да изгледају као привредне. Стабилне цене су например привредна мера, којом може да се обезбеди стабилност производње, али у исто време оне су, као регулатор поделе социјалног производа, висока социјално политичка мера. Па и планска привреда може да буде замишљена као социјално политичка мера, а то ће бити увек случај, ако се полази само од тога да треба дати посла незапосленима, или ако њен главни пиљ буде да се постигне друктија. расподела социјалног продукта.

По овим изјавама о потреби коренитих реформи, које су тако сасуте у кратком времену, могло би изгледати да је код нас наступио неки озбиљни поремећај у социјаним или привредним односима, који је учинио те реформе нужним. Доиста, код нас постоји проблем скупоће који из дана у дан постаје све озбиљнији и због кога је у последње време дошло до великих тарифних покрета код радника. С друге стране заоштрава се проблем сировина откад је блокада тотална, тако да

би извесне гране индустрије могле да остану без посла и да им никакав план не буде од помоћи. То су два момента која могу да проузрокују и већи поремећај у привреди и због којих је било потребно да се одавна предузму такве мере којима би се парирале штетне последице. Иначе ни по подацима Народне банке ни по Сузор-овим стање у нашој привреди није се за последњих неколико месеца погоршало да би због њега био потребан план. Она је од 1937 у релативном просперитету и према томе једнако је било актуелно да се о плану говори пре три године као и сада.

Ниједна од изјава које смо цитирали не полази од анализе наше привредне ситуације која би оправдавала захтев за планском привредом. Сви мотиви су социјално политичког карактера: Цветковић има у виду раднике, д-р Мачек сељаке, д-р Шутеј незапослене, д-р Херцег исто: тако: Излази из тих изјава да је планска привреда потребна, да би се поправио положај економски слабих, независно од привредне ситуације у земљи.

Изузетак чини донекле д-р Шутеј. По његовом схватању не сме да се појави незапосленост