Народно благостање

НАРОДНО "БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 08 _

Страна 446

бујо JOalmatinći 70. 79875 7175. 7175..70——.. 7050 69" Ранппаште- · 0 ___ ____. ___- „РА 7% пуезбејош 97 __ 9650 O. Og. 79% _ Stabilizac. | 7% _Seligman 04 587 0 | MI TO 790. Bler 93.— 929.75 Sr | === === 925 &/. Bler 98.— —=—_ · II OD 5 ари се 79 | 7050 + *. (O 0 ______ био (5 лав 56 _ | Tj IN = | | == 6/0 5. аор кг ___ о Pab: sitni 195.— 195. 193—-, —--_ _ ____

Pab srednji SU SRI MI ——I _____ —— „ |96.50 Рађ Кгирт 200 | А TI ода || CJ i

Narodna banka 8.050.— 8.10045/6 Непја 1895 Loz Crvenog kr. ——

Gornja tablica nam pokazuje ogroman pad kurseva na celoj liniji. Pad kurseva i razređenje posla. Tendencija ala bes, koja je došla u glavnom od Dalmatinaca mpovikla је. 1 sve ostale papire. Dalmatinci su pali od 75 na kraju prošle nedelje, na 70 pretposlednjeg dana ove nedelje. Mi smo već napomenuli da. su Dalmatinci po obrtu pretekli Ratnu štetu. Oni su, po svemu izgleda, sad postali najinteresantniji špekulativni papir. Dok je ranijih meseca taj papir bio stalno u depreslji i godinama tako raći podržavan veštački od javne ruke, dotle je on u poslednje vreme potpuno autonoman. Mi moramo naročito da podvučemo da razviće kurseva mposlednie tri nedelie ide uz potpunu apstinenciju javne ruke. Javna ruka je najzad došla na gledište, koje smo mi zastupali, naime, đa potencijal svoga kupovanja rezerviše za kritične mo-

mente. Javna- ruka nalazi da su današnji kursevi relativno'

povolini i zbog toga apstinira. Čitaoci ne treba da zaborave da ima više godina kako tu pojavu nisu imali na beogradskom efektnom tržištu i da su prema tome današnji kursevi sasvim drugo nešto nego oni do pre tri nedelje. Ovi su kursevi stvoreni čistom privatnom ponudom i tražnjom. Čista je privatna tražnja bila ta koja je vodila kurseve (do pretkraj prošle nedelje, a privatna ponuda ta koja ih je oborila u poslednioi nedelji.

Kao što rekosmo, sve je to pod vođstvom Od Ni a

Ovo je još jedini papir koji ima glavnu osobinu potrebnu'

za špekulaciiu: pojavliuje sa svakodnevno u ponudi i tražnji. Istina Ratna šteta koja je godinama bila jedini papir, kojim se svakodnevno radilo i danas ie sačuvala to svojstvo, ali više formalno nego faktično. Svakodnevno se radi Ratnom štetom, ali u veoma malom obimu, kao što se vidi iz tablice obrta. Ratnom štetom ie rađeno toliko isto koliko i Dalmatincima, a u prošloj nedelji čak manja nego u Dalmatincima. Ratna šteta је sačuvala svoj karakter špekulativnog. papira, ali ie on u toj meri već klasiran, da je postao vrlo opasan za špekulaciju. Špekulativan papir treba da ima to svojstvo da se pri iole znatnoi promeni kurseva na više ili na niže može da postigne veliki obrt. Kod Ratne štete često to nije slučaj. Ona ie ma primer pala od 434 prošle nedelje na 495 8 t. m., da skoči na 431 za tri dana, a da se za sve to vreme ne obrne ni nekoliko stotina komada. Ko bi hteo da kupi Ratnu štetu poslednia dva dana po svaku cenu, taj bi oterao kurs na 440 i više. Paralelno sa padom Dalmatinaca i Ratne štete popuštaju svi ostali papiri — samo u mnogo manjoj meri, prema tome u kojoj su meri klasirani. Jako klasirani papiri popustili su vrlo malo, kao na pr. Bler i 42% agrar i postepeno gube se sa tržišta — tako da su glavni papiri danas Ratna šteta, Dalmatinci i Pab — poslednji svakako u vrlo

malom obimu, jer njega ima toliko malo na tržištu dase njime ne može praviti redovan posao. |

Pošto smo utvrdili da su se kursevi razvijali potpuno automatski na potpuno slobodnom tržištu, imamo да odgovorimo ma pitnje: otkud iznenada ovako veliki pad. Odgovor se nalazi u neku ruku već u onom što smo pisali o razviću kurseva па Derzi poslednje dve neđelje. Kazali smo da je pojačana tražnja došla otuda što su izvesni kapitali hteli da se sklone u hartije od vrednosti pred opasnošću žigosanija novčanica. G. Ministar finansija dao je jedan demanti iz koga su kapitaliste zaključili da.neće biti žigosanja novčanica. Sasvim je prirodno bilo da se povećana tražnja povuče sa tržišta. To je negativna strana umirenja koje je dao 'g. Ministar finansija po pitanju žigosanja novčanica. Ali samo povlačenje viška tražnje po sebi ne bi bilo dovolino da objasni ovako relativno jak pad. Postoji drugi jedan uzrok, a to je špekulacija. Kad su Dalmatinci bili pali na 52 pojavila se bila špekulativna tražnia. Mnogo se robe po tom kursu nije moglo da kupi, a ni po nešto višem, jer čim se pojavila pojačana tražnja počeli su kursevi Dalmatinaca naglo da skaču. Ali je ipak na putu između 55 i 70 kuplieno nešto Dalmatinaca od strane sitne špekulacije. Kad je kurs došao na 75, sasvim je prirodno bilo da se pojavila realizacija. Počeli su da prodaju oni koji su pri tom postigli vrlo lepu dobit — svakako po kursu, a ne po obrtu, jer, kao što rekosmo, malo je papira bilo u špekulaciji.. Oslabljena tražnja s jedne strane i ponuda za realizaciju s druge strane bila je dovolina da smanji kurs Dalmatinaca od 75 na 70. Kod toga se kursa pokazalo preimućstvo papira za koji se interesuje špekulacija: pojavila se nova tražnja. Većinom špekulativna, ali čvrsta. Tražnja je postupala vrlo oprezno, da nije gurala kurs na više, želeći da kupi što više robe. Nešto robe je kuplieno po 70. Ali kako se osetila ta jača tražnja, osetila se i čvrsta tendencija. Pri kraiu poslednjeg sastanka izveštajne nedelje bila je tražnja od nekoliko miliona dinara, koja je bila gotova da plati Dalmatince 71, а Ratnu štetu 432. Poslednji sastanak izveštajne nedelje ostao ie u tako čvrstoj tendemciji, da bi bilo čudo, ako se ona ne bi produžila u idućoi nedelji.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu nema ove nedelje naročitih promena. Funta sterlinga prilično je kolebliva, kao i prošlih nedelja. Švajcarski franak je ojačao prilično posle završefka operacija na bojištu u Francuskoj. Tražnia za frankom je velika, što se vidi iz porasta deviza kođ Švajcarske banke. U Holandiji vrše se pripreme za obnavljanje berzanskih poslova. Od klirinških valuta popustili su grčki bonovi na 34 iako su još prošle nedelje notirali preko 40, a takođe ı bugarski dinari su pali na 90 prema 96. Nemačka marka drži se nepromenjeno na 14,80.

Slobodno iržište: Slob. +

5-MIL 29590 8-УП | 9— УП 10:VI 1-MI London 210,10. 170,18 20735 90791 20776 207,60 Njujork 55: | 44055 | 55 а 55 U BB__ 55 Ženeva 1246,85 1009.94 1247,40 1246,85 1940,85 1246,85 Privatni kliring: Berlin 14,30 — ~ 480. 1480 . 1480 ~ 14,80: (ЕТЕН Бела 26075 0 ' 52 | 35 | | 3235. 2345 Sofija 00% 0 OE | O): U PO Milano 20000. _____ 229803 22883 99890 22855

Obrt je bio veći nago prethodne nedelje, 37,4 mil. prema 80,7 mil. Od toga otpada na nemačke marke 27,108