Народно благостање
97. јули 1940'
Iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 471
Ређо у: дкра “те Нтроекакље Брељрзке та ргуоотћ зфепзе та
Gigantski razvoj poslova Državne hipotekarne banke postao je već njena karakteristika. Oni se razvijaju u krizi i u konjunkturi. Krajem 19309 volumen poslova bio је toliki da je bilo već sasvim na mestu da pravimo upoređenje sa poslovnim volumenom Narodne banke. Tada je zbir jedne strane bilansa Državne hipotekarne banke pokazivao brojku od 14% milijardi dinara, a obrtni kapital osam milijardi. Kod Narodne banke prva brojka penjala se na dvadeset milijardi. Pola godine kasnije zbir jedne strane bilansa kod 017. hipotekarne banke prekoračio je dvadeset i jednu milijardu (21,688 miliona). lako smo naučili na velike skokove, ovaj је više nego neobičan. Kada se zna да Državna hipotekama Danka ne producira svoj kapital, kao Narodna banka, da bi mogla da poveća poslove najinteresantnije je pitanje odakle su joj pritekla ta sredstva i kuda ih |e ona uputila.
Kod uloga povećanje nije veliko, svega za 56 miliona dinara, čime se njihov iznos popeo na 4,015 miliona. Pojedine kategorjie uloga nisu se povećavale u istom smislu. Ulozi javnog karaktera, koji iznose 2,912 miliona povećali su se za 195 mil., dok su privatni opali za 139 mil. na 1,102 mil. Državna hipotekama banka bila je pored Poštanske štedionice glavna ustanova koja je privlačila privatne uloge posle donošenja Zakona o razduženju seljaka. Sve do pod kraj 1939 kod nje su ulozi rasli, ali najnovije zakonodavstvo o moratoriumu za uloge kod banka, pogodilo je posao ulaganja i kod ove novčane ustanove. Na ovom primeru se vidi odlično šta smo mislili pišući pre neki dan, a i u ovom broju, o posledicama zakonodavstva po bamkarstvo. Nema ulagača koji je digao svoj novac sumnjajući ı solventnost Državne hipotekarne banke, ali zakon ga je naterao na to. U svom izveštaju uprave banke ističe se da je najniži nivo uloga dostignut u maju o. g., a u junu: su роrasli za 17 mil. To povećanje produžilo se u prvim даnima jula, tako da se smatra da je i ova kriza ulaganja prebrođena. Dok bi povećanje u junu moglo da se pripiše odobrenim kamatama, povećanje do 24 jula koje iznosi 16,65 mil. potiče isključivo od novih uloga.
Tekući računi porasli su za 3,166 mil., dostigavši krajem juna iznos od 5,825 miliona. Ovoliki porast bio bi u mormalnim poslovima nemoguć. Ali u ovoj poziciji knjižen je nov posao, u vezi sa eskontom bonova narodne odbrane. Ipak povećanje ne potiče samo od njih. Veliki deo povučenih uloga po knjižicama vraća se u banku u obliku uloga po tekućim računima. Po Uredbi o moratoriumu za uloge tekući računi privrednika su izuzeti. Mnogi su zato smatrali da im je ovaj oblik povoljniji i zato su povlačili svoje uloge po knjižicama i vraćali banci podignuti novac na tekući račun.
I ranije smo imali prilike da istaknemo kako Državna hipotekama banka sve manje radi sa sredstvima stranog kapitala. Još 1928 ova sredstva iznosila su kod nje 1,1 milijardu dinara, odnosno jednu trećinu celokupnih sredstava. Pošto nema više mogućnosti da se zaključuju novi zajmovi u inostranstvu, a stari se otplaćuju, smanjuje se stalno iznos kapitala stranog porekla. Sada je sveden na 850 miliona. Ogroman porast poslova
obavlja banka sredstvima koje dobija sa domaćeg novčanog tržišta. Kod 11% milijardi iznos od 850 miliona ne igra više onu ulogu kao i ranije.
Najsigurnija sredstva za nove plasmane prestavljaju otplate i interesi iz ranijih odobrenih zajmova i
. izvršenih plasmana. Za ovu godinu očekuje se da će
priliv iz sopstvenih plasmana dostići 1,800 mil. dinara i to 680 mil. iz dugoročnih i srednjeročnih plasmana, a oko 1,120 mil. iz kratkoročnih. Ovoliki priliv iz sopstvenih plasmana omogućio je banci da prebrodi najkritičnije momente u vezi sa povlačenjem uloga u toku ove godine. Po knjižicama i tekućim računima povučeno je od početka rata 1,100 miliona.
РАЗВОЈ ПОБПОВНИХ СРЕДСТАВА
УМ МИПЛИЈАРДАМА ДИНАРА
1818 20 21 22 25 24 25 26 27 28 29 30 51 32 53 54 15 35 37 38 539 1820.
Od tih novih sredstava upotrebljeno je na povećanje zajmova 240 mil. Zajmovi na nepokretnosti smanjeni su za 63 mil. iako su odobravani novi. Navode se dva razloga. Da su to stariji zajmovi za koje su kvote otplate velike, i drugo, što su mnogi dužnici, koji su bili u zaostatku platili anuitete. Time se popravio bonitet portfelja nepokretnosti, zahvaljujući to i odličnim cenama koje one imaju. Zajmovi državi i samoupravnim telima porasli su za 303 mil.
Novost u kreditnoj politici banke prestavlja odobravanje kredita' privatnicima, i to u :prvom redu za manja traženja, do 250 hiljada. Banka je išla tako daleko da je ovakve molbe rešavala prvenstveno, dok je traženje kredita preko tog iznosa rešavala sukcesivno.