Народно благостање

Страна 500

180 1 200 din. Kako već u novembru mesecu «је то: gla da bude zadovoljena tražnja pasivnih krajeva to je 30 novembra doneta Uredba o prijavljivanju zaliha žita kod trgovaca i trgovačkih mlinova. Ova uredba obavezala je trgovce i mlinove da ustroje posebne knjige za žitarice i da najdalie do 10 u mesecu prijavliuju zaline opštoj upravnoj vlasti. Ta mera bila je čisto evidenciona, ali i kao takva nije dala nikakve rezultate, jer se nije mogao dobiti pregled stanja zaliha i prometa pšenice. Na ponudu i cene ona nije imala nikaКуог uticaja; ponuda je bivala sve mamja i cene su stalno skakale. Prosečne cene narednih meseci kretale su se ovako: u januaru 200, februaru 206, martu 212, aprilu 250 (ovog meseca zabeležena je najviša cena od 270 din.), maju i junu 250 din. I ako su cene stalno skakale pšenica se sve manje mogla dobiti. Izvesni faktori uticali su na tezaurisanje pšenice, a oskudica kukuruza stavljala je u izgled sve veći porast cene. Cena od 300 dinara nije bila daleko! U jeku tražaje i porasta cene, što drugih godina nije bio slučaj u ovo vreme sem izuzetno kada je bila u izgledu rđava žetva, 24 |ипа doneta je uredba o maksimiranju cene i prinudnim otkupom pšenice i kukuruza. Cena pšenice sni-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52

žena je na 230 din. sa dodatkom marže od 12 din., odnosno u prometu ma malo 15 din. za 100 kg. Prizad je dobio pravo prinudnog otkupa. Detaljno o ovoj uredbi i njenom dejstvu pisali smo u broju od 20 jula pa je sada samo registrujemo kao činjenicu sa kojom je završena kampanja 19309/40.

Žitni režim u 1939/40 podbacio je. Da nije došlo do rata on je mogao i da krahira. Ovako on nije uspeo samo utoliko što je prvih nedelja kampanje postojala veća marža i što je u septembru mesecu marža prešla sve granice. Proizvođač je dakle dobio nižu cenu od one koju je trebao da dobije, te je druga ruka, na štetu kupovne snage proizvođača, ostvarila veću razliku. Krivica za ovaj neuspeh me leži na Prizadu već na žitnoj politici koja |e, iz partijsko-političkih razloga odredila višu cenu od one u prethodnoj kampanji i ujedno stavila u izgled njeno docnije sniženje i fime izazvala veliku i naglu ponudu. U administrativnom i finansijskom pogledu Prizad je bio pripremljen. Nedostajali su samo tehnički instrumenti (saobraćajna sredstva i magacini), koji bi omogućili da se kupljena pšenica o roku preuzme, preveze odnosno isplati njenim kupcima i oni osposobe za dalje kupovine.

II NEKOLIKO KRITIČKIH NAPOMENA NA NOVU UREDBU

Za sada teško je reći kakav će izgledati novi žitni režim u praksi. Njegovo izvođenje skopčano je sa velikim brojem nepoznanica koje leže s jedne strane u kvantitetu i kvalitetu žetve, a s druge u tržišnom meha-– nizmu koji u suštini ostaje isti samo sa izvesnim ograničenjima. Mi ćemo ukazati samo na nekoliko osnovmih stvari koje će izbiti kao problemi u toku nove kampanje pod novim režimom.

Novi režim ide za tim da proizvođaču obezbedi određenu fiksnu cenu. Ona može da bude snižena samo za 5 dinara i to u slučaju kada druga ruka kupuje robu kroz magacin. Stvarne mogućnosti za smiženje određene cene za proizvođače daleko su veće. Iz iskustva se zna da godine sa rđavim i znatno diferenciranim kvalitetom preistavljaju najbolie godine za irgovinu odnosno najgore za proizvođača. Ova ie godina jedna od takvih. Hektolitarska težina varira između 68 i 80 kg. Razlika iznosi 12 kre hl. težine, što u novcu izraženo pretstavlja 30 din. Urodica ide u suficitarnom području do 7%, a u ostalim krajevima i više. Najveće količine pšenice ne frguju se merenjem hektolitarske težine i izbrojavanjem urodice. ] težina i urodica određuju se od oka, na pijaci. Sledstveno kupac će biti vazda u položaju da odredi manju hektolitarsku težinu odnosno veću urodicu. Većina prodavaca moraće da pristane na ono što kupac bude našao. Onaj ko bude tražio pečaćenje mustara radi naknadnog pregleda i utvrđivania hektolitarske težine i urodice moći će da proda svoju robu. Još manje će hteti da je vraća sa pijace, pogotovu mali proizvođač kome su pare nužne. U tome kupci imaju široke mogućnosti da za sebe obezbede :daleko veću maržu od one Uredbom određene. Dakle, i pod novim režimom postoji mogućnost da proizvođač me dobije cenu Uredbom određenu. Pogotovo što Uredba ne vodi računa ni o nizu ostalih mana pšenice, kao što su žižak, glavnica, lomljena zrna itd. A na račun svega toga proizvođaču se mogu vršiti odbitci.

Iz ovoga izlazi da |e i marža od 13 din. odnosno 18 din. čisto teorijskog karaktera. U praksi ona može

da bude daleko veća. I verovatno je da će to i biti u većini slučajeva.

Mlinovi imaju novu situaciju. Prema Uredbi oni bi morali da plaćaju proizvođaču punu cenu odnosno irgovcu sa dodatkom marže. U praksi do sada mlinovi su kupovali i direktno od proizvođača i od trgovca. To važi za velike mlinove u suficitarnom području, dok su oni iz deficitarnog područja kupovali skoro redovno preko druge ruke. Mali mlinovi u suficitarnom području snabdevali su se nabavkama robe neposredno od proizvođača. Pod novim režimom interes sviju mlinova biće da se snabdevaju neposredno od proizvođača. Svi međutim neće biti u stanju da to čine. Oni pak koji budu kupovali robu neposredno ođ proizvođača moći će ovome da dadu i nešto bolju cenu od Uredbom propisane, da bi izbegli plaćanje marže od 13 odnosmo 18 dinara. Uredba, istina, članom 9 uskraćuje mogućnost proizvođaču da prodaje po višim cenama, ali |e u tom pogledu moguć prećutan sporazum. Iz ovoga izlazi da mlinovi, koji budu u stanju da kupuju pšenicu direktno od proizvođača, da će samim fim uživati izvesnu Tremiju. A teo će biti slučaj sa svima manjim mlinovima u suficitarnom području. Veliki mlinovi neće imati tu mogućnost, a naročito oni u deficitarnom području.

Uredba na posredan način daje monopol kupovanja pšenice od proizvođača zadružnim organizacijama. U propisanoj marži nalaze se dve stavke koje ne terete zadružnu organizaciju. To je skupna poreza 2!/"% i opšta poreza. Kod cene od 250 din. skupna poreza iznosi 6,25 din. i ako se tome doda ostalo poresko opterećenje sa 1 din. dobija se 7,25 din. Za taj iznos imaju zadruge prednost pred trgovcima. A ona je tako velika da bi zadružne organizacije žrtvovanjem jednog dela foga iznosa i plaćanjem veće cene proizvođaču mogle da preuzmu svu tržišnu pšenicu. Naravno ovo je samo pretpostavka, koja bi se mogla ostvariti u jednoj velikoj i jakoj zadružnoj mreži. S obzirom na kvalitativno i kvantitativno, a naročito finansijsko, stanje našeg zadrugarstva, kao i na njegove metode rada, to se ne može desiti. Šta više, mogu se lako ponoviti pojave iz

aa pauka e a Bea apr apag Nesa Oea Bey aa ara er redno;

а ска