Народно благостање

10. абгуст 1940.

monopolskog režima kada je preko zadružnih organizacija dolazila trgovačka roba.

Što se tiče kontrolnih mera one će, verovatno, kao i u svima slučajevima do sada, ostati neefikasne. Kontrola zahteva aparat i ljude. Mi nemamo ni jedno ni drugo. Svi predviđeni aparati, bez obzira što nemaju ni malo stručnosti za ovaj posao, preopterećeni su drugim dužnostima. |

Postavlja se i pitanje važenja za teritoriju Banovine Hrvatske. Istina, u zaglavlju Uredbe stoji da je ona doneta na predlog Ministra trgovine i industrije, Ministra poljoprivrede i Bana banovine Hrvatske. To međutim ne znači ništa. Tako je bilo i sa Uredbom od 24 juna koja je tek posle nekoliko dana bila protegnu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 501

ta na banovinu Hrvatsku i to sa nekoliko зртоуедђеnih naredaba koje su praktički onemogućile njenu primenu na odnosnoj teritoriji onako kako je ona primenjivana u ostalim delovima zemlje. Uredba o otkupu domaće ovčije vune nije još ni do danas protegnuta na Banovinu i ako je prošlo više od mesec dana od Како је doneta. S obzirom na sve to veliko je pitanje hoće li i ova Uredba biti automatski protegnuta i Prizadu data mogućnost da i tamo deluje. Pitanje koje Uredba reguliše spada u oblast unutrašnje trgovinske politike, a u toj materiji Banska vlast je autonomna. Sledstveno može se pretpostaviti da će ona nastojati da svoje pravo očuva i da promet pšenice i intervenciju na tržištu Banovine reguliše na autonomnoj Osnovi.

IV IZGLEDI ZA NOVU KAMPANJU

Ranijih godina kad se govorilo o izgledima za novu kampanju moralo se voditi računa o svetskoj žetvi, o stanju svetskih zaliha pšemice, o izgledima svetske trgovine. Ovoga puta, usled rata, sve to otpada. Svetsko tržište više ne postoji. Evropa |e potpuno otsečena od prekomorskih zemalja i upućena na vlastitu proizvodnju. U prekomorskim zemljama, usled velikih viškova i nemogućnosti izvoza, već od maja meseca preduzimaju se intervencione mere. U SAD, Kanadi i Australiji za pšenicu su ponovo uvedene minimaine cene. Ukoliko se nešto izvozi, plaćaju se izvozne premije. Stanje viškova i cena toga tržišta za Evropu je potpuno irelevantno sve dok rat bude trajao.

Takvo stanje stavlja Evropu pred veoma težak problem obezbeđenja ishrane. Prema izveštajima Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu žetva u Evropi biće manja od prošlogodišnje. Prema tome i uvozna potreba bila bi stvarno veća no ranijih godina. Međutim, veliko je pitanje koliko će od toga uvoza moći da bude ostvareno.

O žetvi u našoj zemlji nema još tačnog pregleda. Procene su vrlo različite. Ali se svi slažu u tome da će žetva biti relativno mala, jedva u granicama potrebe. Treba napomenuti da je to najoptimističkija procena. Ostale procene nagoveštavaju deficitarnu žetvu. Mi smo skloni da više verujemo ovim drugim procenama, Što potvrđuju i prvi izveštaji o rezultatima vršaja u sulicitarnom području koje daje najveći deo pšenice. Ima još jedan važan faktor koji će uticati na veliko smanjenje količine pšenice potrebne za domaću potrošnju.

A to je oskudica kukuruza. U nedostatku kukuruza mora se trošiti više pšenice; to stanje trajaće sve do oktobra meseca. Za tri meseca potrošnja pšenice biće uvećana za nekoliko desetina hiljada vagona, odnosno za toliko biće smanjene količine koje će ostati na raspoloženju za ostatak ekonomske godine. Kakvo će stanje biti u tome periodu, zavisiće od berbe kukuruza. U svakom slučaju, ako je tačno da je žetva delicitarna, nije isključeno da posle oktobra meseca, kada bude stigao novi kukuruz, budemo prinuđeni da pšenično brašno mešamo sa kukuruznim.

U ovakvoj situaciji veliko je pitanje kakav će biti tempo promude pšenice u novoj kampanji odnosno kolike će količine izići na fržište. Stoga nije isključeno da nova kampanja počne u znaku veće·tražnje od ponude. Mi smo uvereni da će se prilike tako razvijati odnosno da će kupci, u prvom redu mlinovi i Prizad, na samom početku kampanje juriti za robom. Iz toga razloga smatramo pogrešnim i uvođenje repora koji mogu još više da uspore tempo ponude. Može se vrlo brzo pokazati da je umesto repora trebalo pre zavesti depore odnosno na početku kampanje višu cenu, koju bi koristili sitni proizvođači koji prvi izlaze na pijacu, a za docnije predvideti nižu cenu. To bi bio najsigurniji način da se dođe do većih količina robe, sa kojima bi se kasnije regulativno delovalo na tržište. Ovako, ukoliko se ne bude došio do tih količina i teškoće u snabdevanju potrebiti krajeva budu i dalje trajale, onda će se morati preduzimati druge mere koje mogu dovesti do još većih poremećaja.

Iz uredništva

Pozivajući se na član 113 i 116 Ustava vlada je donela i za preostalih osam meseca budžetske 1940/41 godine dvanaestine. O ustavnosti ove mere mi smo Ppisali u broju 40 o. g., tako da nemamo potrebe da se ponavljamo, osim što bi dodali da |e naše rezonovanje posle četiri meseca još opravdanije, jer se za to vreme

· moglo učiniti dosta na političkom polju, što bi učinilo izlišnim donošenje dvanaestina za celu godihu. Pre četiri meseca možda je i vlada mislila da će naknadno moći redovnim putem doneti budžet. Iz ekspozea g. Ministra finansija sledi da ta namera ne postoji, jer su dvanaestine donesene do kraja budžetske godine. Je-

пе « <> PMeay Bh OBeZŽe

dinstvo budžetske godine, koje bi ovim načinom |nansiranja došlo u pitanje, uspostavljeno |e jednom odredbom Uredbe o finansijama, da budžetske dvanaestine za mesec april—juli 1040 i za mesece avgust 1940 do marta 1941 čine jedan budžetski period i pretstavljaju budžetsku 1940/41 godinu, za koju će biti sastavljen jedinstven završni račun.

_Pišući o budžetskim dvanaestinama, u broju od ·6 aprila, mi smo pokušali da proračunamo koliki će biti ukupni državni rashodi u budžetskoj godini. To je vrlo teško, zato što se kod nas ne donosi vanredan budžet. U ređovan budžet ulaze svi rashodi za koje je izvesno