Народно благостање

Страна 509.

"da će biti izvršeni u toku jedne godine. Time je obeleženo šta ulazi u vanredan budžet. Obična je pojava poslednjih godina u mnogim zemljama da se povećano naoružanje finansira preko vanrednog budžeta i да зе vladi u tom cilju daju specijalna ovlašćenja, da bi mogla da dođe do sredstava. Kod nas se godinama vrše javni radovi iz sredstava koja ne ulaze u redovni budžet. Postoje rashodi, samo se ne zna unapred koliki će biti, nego se mogu donekle maknadno proračunati prema visini iskorišćenih kredita. Ali ni tai način nije siguran, jer se ne zna kolike su neisplaćene obaveze po izvršenim liferacijama i radovima u datom periodu. Mi smo bili proračunali okruglu cifru rashoda, redovnih i vanrednih, na 21 milijardu dinara u toku 1940/41 budžetske godine. Naš račun može se sada korigirati prema podacima koje je g. Ministar izneo u svom ekspozeu.

Ukupni rashodi po budžetu predviđeni su sa 14,708 miliona, a mi smo ih računali na 14,505 mil. Oni su veći za 2,380 miliona nego 1939/40 budžetske godine. Ako se ovima dodaju rashodi po budžetu banovine Hrvatske, u iznosu od 1,451 mil. opterećenje narodne privrede povećalo se za 3,800 miliona, odnosno 3,500 miliona, ako odbijemo od budžeta banovine Hrvatske 300 miliona rashoda koje su ranije imale banovine Savska i Primorska. Rashodi države i banovine Hrvatske po budžetu iznose zajedno 16,150 mil., za 100 miliona više nego što smo mi računali u aprilu. Na vanredne rashode račumali smo да се она сени milijarde. Ova cifra nije preterana ako se uzme u obzir na koliko je porastao eskont bonova narodne odbrane i za koliko su iskorišćeni krediti za javne radove kod Državne hipotekarne banke samo u toku ove kalendarske godine.

Dalje povećanje rashoda predviđali smo sa povišenjem činovničkih prinadležnosti. lako u aprilu vlada nije to stavila u izgled, sa povećanjem se moralo računati, jer je bilo jasno da će mere za suzbijanje skupoće ostati bez uspeha. Tako: je i bilo. Cene su toliko skočile, da se nije moglo ostaviti činovnike u stanju u kom su se našli. Predviđeno je povećanje prinadležnosti za 700 miliona. Međutim, g. Ministar smatrao je da nije potrebno da za ove rashode predvidi i povećanje prihoda, pa da tako postigne računsko uravnoteženje budžeta. U Uredbi o vanrednom dodatku državmih službenika kaže se samo toliko da će se isplata vršiti na teret viškova prihoda po budžetu. G. Ministar i ovom prilikom u svom ekspozeu podvlači kao glavni svoj zadatak da čuva budžetsku ravnotežu. Po donošenju ove Uredbe on će morati da bude veoma vešt pa da ostvari ravnotežu. Višak prihoda može se postići na dva načina. Ili povećanjem prihoda iznad predviđanja, a to je slučaj samo u vrlo dobrim privrednim godinama, i u slučaju ako poreska opterećenja nisu prevelika. Drugi način je štednja. Prema ekspozeu treba uštedama postići ravnotežu, Pre svega na materijalnim rashodima, koji mogu da se vrše samo do 80% predviđenih, a za ostalih 20% potrebno je odobrenje Ministra finansija. Dosada je predviđena ušteda 10%, pa je kod donošenja dvanaestina u aprihi povišena na 15%, a sada na 20%. Ova ograničenja u izvršenju rashoda zavedena su da bi ministar finansija imao više mogućnosti da sprovodi štednju. Opravdanje se nalazi u činjenici da se rashodi predviđaju za duži period i da će se možda kasnije izmeniti prilike koje će omogućiti uštede. Sadašnja situacija na tržištu nije ni najmanje povoljna po štednju

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

na materijalnim rashodima. Cene svih artikala skaču toliko da će se i sa ograničavanjem porudžbina sve teže moći podmirivati potrebe iz predviđenih rashoda. Ako nije mogao da predvidi za koliko se te potrebe mogu već sada da ograniče, Ministar finansija biće u sve težoj situaciji kod kasnijih dvanaestina, Kod donošenja prvih dvanaestina sam g. Ministar priznao je da je povećanje budžetskih rashoda prouzrokovano i skokom cena. Zato će biti vrlo težak posao održavanje ravnoteže bildžeta, pošto su povećani rashodi na kojima se ne može uštedeti, a ostali su nepromenjeni oni na kojima će to biti sve teže. Za prva četiri meseca budžetske godine postignuti su viškovi prihoda nad rashodima u iznosi od 459 mil. Ali to još nije konačna ušteda, jer su izvesni krediti već angažovani. Da se postigne ušteda nije dovoljno samo da se ne isplate obaveze, nego da ih uopšte nema.

Budžet je računski uravnotežen, ako se ne uzmu u Obzir činovničke povišice. S njima on je pasivan za 700 miliona. Ali g. Ministar ostaje kod principa ravnoteže, pa pošto je nije predvideo, osta|e mu ona na poverenje. Ako je i postigne, nastupiće time znatna promena. Iz ranijih godina prenešene su uštede na sledeću, a ove godine one su već angažovane.

U aprilu g. Ministar stavio je bio u izgled, zbog ratne situacije u svetu, da će kod donošenja ovih dvanaestina biti povećani rashodi više nego što se predviđalo. Taj razlog nije nastupio, a zasada samo jie skupoća izazvala povećanje. Još je nepoznato koji sve rashodi mogu da postanu neizbežni. Za prva četiri meseca iz nepredviđenih razloga bilo ie rashoda za oko 55 miliona. Pomoć pasivnim krajevima može da u zimskim mesecima ove godine odnese i nekoliko stotina miliona.

Odluka g. Ministra finansija, da za pokriće povećanih rashoda ne predviđa nove prihode, sadrži ujedno priznanje, da |e prema sadašnjem poreskom opterećenju bilo nemogućno naći nove prihode. To је 510 од5оvor raznim delegacijama činovnika kad su dolazile da traže povišicu zbog skupoće. Ako је tako, onda su ograničene mogućnosti i za nabavljanje sredstava za Нnamsiranje vanbudžetskih rashoda. Međutim, prema izjavi koju je dao za štampu posle ekspozea, S. Ministar finansija ima u planu velike javne radove. Dok su dosad javni radovi bili gradnje železnica i puteva, izgleda da su sada u planu melioracije. Po pisanju hrvatske štampe, treba da se pristupi isušivanju polia u pasivnim krajevima, a kod toga ona misli na polja u području banovine Hrvatske. Na pitanje, hoće li zajmovima da finansira ove radove, S. Ministar |e odbio da da odgovor, ali je ponovio da operisanje sa izrazom »nema kredita« znači siromaštvo duha za one Кој upravljaju vladom i državom. Kredit je doista vrlo elastičan i može se na stotinu načina povećati, kao Što se može nerazboritim operisanjem svesti na nulu. Povećanje elastičnosti kredita nije stvar duha, nego velikog smisla za upravljanje privredom koji počiva na nauci i iskustvu. Vlada može da ga pokaže 5у0jom privrednom i finansiskom politikom. Nema veće garancije za uspešno funkcionisanje kredita, nego poverenje privrednika u privrednu i finansijsku politiku vlade. To je čak pretpostavka za razvoj kredita, privatnoS 1 јаупог.

G. Ministar, na kraju izjave kaže da je preduzeo sve za podizanje privrede. On se time ispisao iz reda siromašnih duhom, koje još zbunjuje iznalaženje novih kredita. On je u ekspozeu takođe rekao da vlada ne