Народно благостање

Страна 504

поветарац Римљани тако вешто каналишу, да имате свуда лепу промају.

У Мадриду сунце пече још горе, а да бисте га лакше сносили подгрева вас са стране афрички ветар. Лисабон је сјајна комбинација сунца и врло хладног Ветра. Ту ћете видети капуте са два реда дугмета и црна одела као коса у Португалке. Цео свет кија. Тај хладан ветар биће мој путовођа кад полетим океаном! За сада му хвала!

Не могу да Вам причам више о тортурама овога пута из простог разлога што се људи могу наљутити. Треба да ми верујете, да само јако туристичко срце може да искомпензира све те тортуре. Најзад један детаљ. Спусти-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52

ли смо се на лисабонски аеродром после седамнаест часова. (А дошли на полазну станицу у пет ујутру) Почињу прегледи. Прво царински. Али темељито! За један сат било је и то готово, Али све стоји. Полиција прегледа пасоше. Позива по имену. Прво мене —_ знам зашто. Прође други сат, не креће. Око седам и по часова прилази ми такси шофер — да не бих чекао. Лисабон има најјевтиније таксије. Ја сам се одлучио да останем веран своме друштву. (Нисам знао да је до града 30 км.) Шофери нису направили посла у пркос спорости процедуре! Чекати два и по часа, да, али под каквим атмосферским условима. То изволите погађати!

П ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ У АВИОНУ

Кад сам се разабрао ко је све био у авиону, сетио сам се Нојева Ковчега. До мене млад католички свештевих — иде у Екватор. Преко пута брачни пар из Лавоља са најразмаженијим дететом. С друге стране Енглески лорд са добро познатим именом у политичком свету. Затим једна лепотица а ла Кармен, до ње немачки дипламатски курир, даље неки који говоре француски, један млад Американац са виолином, један млад Талијан и други за које нисам могао да се разберем. У почетку смо сви гордо ћутали, сваки је гледао са висине на остале. То је обично држање човека кад се нађе међу непознатима: ја сам брзо заспао, али укратко, јер осетих притисак на срце. Сетио сам се шта је, у толико пре што ми је, упркос јаком сунцу, било хладно. Казаљка показује 4.000 м висине. Ја обожавам боју Јадранског Мора; али је неописиво лепше Средоземно Море са 4.000 м висине. По јагањцима (пена од таласа) видим да је доле јак ветар. Ми пловимо као по млеку. Море гледано са висине не блешти. Пролазе сати. Досадило свету ћутање. Поп видећи у мојим рукама географску карту запита ме на талијанском где смо. Рекох да смо вероватно прешли у шпанске воде. У то неко викне: порто (пристаниште) и показа руком. Поп продужи разговор са мном енглески — слабо, али иде. Барцелона! При силажењу на аеродром свет се већ фамилијаризирао. Чујете сијасет језика.

Шпанија од Барцелоне до португалске границе је једна врста Херцеговине и сиромашног дела Босне — по земљишту. Иначе сва сагорела! Сам песак, шуме су ретке. Како смо пошли из Барцелоне поткачио нас ветар, који

је ломио авион све до циља. Видео сам много чуда на путу, али не болнијих сцена но што је било овога пута. Две трећине путника избацило и утробу. Једна лепа Јеврејка поружнела простз. При спуштању мислио сам да издише. Најгоре је прошао пон — не могу да познам ч0већа. У Лисабону није знао више ни речи енглески! Видео сам телефонисту како се скупља и пружа. Али је успео да спречи најгоре.

Пилоти и два млада Енглеза и потписани нису ништа осетили. Управо осећали смо само врућину — на 3.000 м. Авион је тражио у висини простор без ветра, али узаман. Онима који су ме погледали завидљиво или преклињући говорио сам, шта би било да су у Клиперу! Нисам осетио нелагодност од ветра, али сам до Лисабона сав обрљавио. Разлог необичан, али појаман.

Ко хоће пријатно да путује овом линијом, треба да зна талијански, шпански и — португалски. Свет не пита што не знате који од тих језика, он вам говори неуморно. Ја сам мислио да су та три језика као српски и бу: гарски. Видео сам да није. Талијански је лак. Ја га увек поново научим за три дана. Грација је главно. Мислио. сам да ћу са тим знањем да савладам и шпанске и португалске тешкоће. Можете мислити како ми је било, кад сам рагговарао унакрсно сва три језика! Нити знам шта сам говорио, нити шта су ми говорили; али сам почео да осећам да ми се губи свест кад ми рече неко, да португалска хвала није грација, већ облигад». Португалци имају ту интересантну особину, да вам говоре и даље иако знају да ни речи не разумете.

Ш! ЛИСАБОНСКИ КРКЉАНАЦ

Лисабон данас потсећа по мало на Солун 1915 али много већег формата. Кад смо стигли са аеродрома казано нам је да нема нигде слободне собе — а путни цима је био одмор тако потребан. Талијански биро чинио је надчовечанске напоре. Телефон није престајао. Није требало знати португалски, па погодити одговор. Помислио сам да је искључено да останем на улици — нешто се мора наћи. Чекао сам и сачекао. За време чекања сазнао сам више него да сам испитивао вођу кроз град. Португал је данас права и једино потпуно неутрална држава на западу. (Колико ће то да траје видећемо). Слегло се у Лисабон све што је мислило да треба да пође од куће. С Енглеском је врло жив промет — енглеске новине до: бијамо сутра дан. Енглеска и Француска су главни лиферанти тих „туриста“. То није југоисточна европска сиротиња, већ делом велики богаташи. Први кога сам упознао био је један члан париске берзе (дошао својим аутомобилом) који је понео цео свој портфељ папира (питао ме је шта ће бити са нашим облигацијама зајма 4/%/ од 1909). Има међу њима таквих, да им новац уопште не игра уло-

гу. Лисабон има своју коњунктуру. Али не „израбљује". Цене скочиле, али далеко ниже но у Шпанији. Један мој пријатељ из Цириха, кога сам срео на повратку из Америке, рече ми, да га је хотел у Мадриду — куда су га истоварили без припита — коштао дневно (са целом оп скрбом) 4.000 динара. И ја бих могао да причам о ценама у Шпанији. (Грађански рат је оставио много видних трагова).

У Лисабон се не долази лако, али се још много теже може отићи из њега. Зао човек би рекао, да је то вештачки створен туризам. Погрешио би. Ствар је врло проста: велики бродови не плове — због ризика. Цео путнички промет одржавају мањи бродови: американски, португалски и грчки. Паре праве! Незнају колико да траже! Велика господа нису навикла да путују бродовима без луксуза. Луксузна кабина на овим бродовима значи троје у једној! Ја сам покушао један источњачки трик Још док сам чекао у агенцији на хотел. Слушајући како сваки други дан има полазак, али како је за осам дана све испродато, викнух: 200 долара дајем ко ми омогући пут