Народно благостање

Страна 518

вени тениса | п- Јули» месец донео је нови

пораст цена на велико и на мало. Прве су порасле знатно више од других; кад и раније и код једних и код других пораст је био врло неуједначен што значи даље повећање хаоса у развијању цена. Овакав развитак цена типичан је за оскудних времена када се више не пита за цену, већ за робу, када више није проблем пошто је шта, већ да ли се може добити, када се јури за робом и плаћа свака цена.

И у јулу су цене расле

У јулу месецу индекси цена на велико изгледали су овако (1926 = 100) : биљни производи 198,7, сточни 87,4, минерални 120,3, индустријски 106,1, општи индекс 108,3, извозни 105,7, увозни 112,9. У поређењу са индексима у послератном периоду јулски индекси показују: да се цене биљних производа крећу на највишем нивоу на коме су биле У 1928 г., да се цене сточних производа приближују онима из друге половине 1930, да минерални, индустријски и увозни производи сада имају највиши ниво цена, а извозни крећу се на нивоу из 1930 године. Из овога се најбоље види колико је поремећен однос између цена појединих категорија производа, колико је велики економски и социјални поремећај који је изазвао овакав однос цена.

Промене у ценама на велико у јулу изражене у процентима изгледају овако:

Према: јуну јулу 1939 Биљни производи +8,7 + 65,1 Сточни производи + 1,8 = 285 Минерални производи 1 1,0 28,1 Индустриски производи — 0,3 + 35,7 Општи индекс 71723 + 39,5 Извозни производи 1753 + 40,0 Увозни производи ~ 0,4 + 47,5

Према томе, јули је десети месец систематског скакања цена започетог септембра месеца. То је такође други месец у коме сви индекси, осим сточног, прелазе базичну 1926 годину, а на челу скупоће стоје биљни производи.

Велики скок биљних производа у јулу није уобичајен; изузетно до скока у овом месецу долазило је само у годинама када принос жита тотално подбаци, а у нову кампању улази се са оскудним резервним количинама старе жетве тако да се мора одмах да употребљава нова пшеница. Овога пута цена пшеници није порасла, а она кукуруза рачуната је са нормираном ценом од 170 односно 182 иако се кукуруз, уколико. га је уопште било у промету, трговао преко ових цена, до 250 дин. У недостатку кукуруза и пшенице у јулу месецу осетно су порасле цене јечму и овсу, који су куповани не само за сточну него и за људску храну. И цене свију осталих биљних производа У јулу биле су изложене осетним варијацијама са тенденцијом на горе; воће и поврће било је релативно врло скупо и неприступачно широј потрошачкој маси.

Код сточних производа дошло је до извесног мањег пораста и то код говеда, али је јулски индекс био испод мајскот (89,7) који је у јуну пао на 85,8, дакле незнатно се поправио. Услед оскудице. кукуруза свиње су и даље нешто више нуђене па су цене остале као и у јуну месецу. Пораст индекса минералних производа последица је државне монополске политике. Индустријски производи, први пут од како је избио рат, попустили су за 0,3/« и њихов индекс у скали 'скупоће стоји на трећем месту, иза биљних и минералних производа. Код извозних производа тенденција пораста цена спутана је ограниченошћу пијаца и увозном политиком појединих земаља.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Бр. 55

Када би роба могла да иде свуда где је тражена порасл цена извозних производа био би далеко већи. У индексу увозних производа наступила је извесна стагнација која свакако неће дуже трајати. |

У релативном односу између појединих категорија производа наступиле су следеће промене: индекс биљних производа био је већи од онога индустријских за 21,3% према 11,1 у јуну, 37/% у мају, 290 у априлу. Јула месеца имали осмо од 1929 на овамо највеће маказе у корист биљних производа. Индекс сточних производа био је мањи од индустријског индекса за 17,/% према 19,4/а у јуну односно 15,6%. у мају. Индекс извозних био је мањи од онога увозних производа за 6,4%. |

Цене на мало ју јулу месецу кретале су се врло неједнако; у неким градовима су порасле, а у некима пале. Пораст је компензиран падањем тако да је општи индекс за 10 градова остао непромењен тј. 115,1 према 115 у јуну. јулски индекси у појединим градовима, по величини, изгледају овако: Нови Сад 125,5, Ниш 124,1, Београд 119,9, Скопље 117,8 Љубљана 115,6, Сплит 1145, Загреб 113, Бањалука 107,8, Сарајево 107, Цетиње 105,8.

Пораст цена у јулу, изражен процентуално изгледа овако:

Према: јуну јулу 1939 Београд + 02 + 27,6 Загреб — 9,0 + 28,6 Љубљана = 0,5 - 295 Скопље 503 23,8 Сарајево — + 289 Новисад + 2,8 + 32,4 Ниш + 0,9 -k 28,5 Сплит — 0,6 + 25,6 Бањалука = 0,3 + 30,3 Цетиње — 1,0 270

С обзиром на то што су цене на велико наставиле и у јулу да расту овакво кретање цена на мало је краткотрајно и већ наредног месеца можемо очекивати осетнији пораст.

Промене у појединим индексима у јулу месецу изгледају овако:

Према: јуну јулу 1939 Храна — 0,4 7- 26,9 Одећа — + 38,7 Огрев, осветл. + 1,6 + 26,4 Разно + 06 + 26,5

Као што видимо, супротно ранијим годинама, у Јулу месецу релативно највише је поскупио огрев. У скали индекса цена на мало огрев стоји на другом месту, одмах иза хране. Дакле, храна и огрев су најскупљи.

Београдски индекс цена на мало на бази 1996 годиде показује следеће промене:

Према: јуну јулу 1030 Храна че АД -- 212 Одећа +29 + 56,8 Огрев, осветл. = +26,8 Разно — + 40,0 Општи индекс + 14 = 80:3

Ако упоредимо јулске индексе са онима ранијих. година онда констатујемо: да (се код хране пољопривредни и занатско-индустријски производи крећу на највишем нивоу на коме су били у периоду 1927——29, док сви остали индекси премашују све оне у периоду 1926—1940. Највише су порасле цене колонијалних производа, затим одеће, индустријских производа и огрева.