Народно благостање

17. абгуст 1940.

ние ен еенЕј . ~ vw. = - Indeksi troškova života u

'Troškovi života takođe rastu pauze u junu, mastavili su sa porastom. Egzistenčni minimum _ za neoženjienog radnika povećao se sa 906,80 din. u junu na __997,755 din. u julu ili za 2,32%, a onaj radničke porodice od сен člana sa 2363,92 din. na 2419,73 din. ili za 2,3%. Рге„та julu prošle godine prvi је skočio za 39,9%, a drugi za 35,9% . Prema ovako izračunatom minimumu egzistencije no| hana nadnica neoženjenog radnika trebalo bi da bude 40 din., a oženjenog sa dvoje dece 100 din. da bi se mogli da · pokriju minimalni troškovi života. Prosečna obezbeđena nadnica u 1999 iznosila je 24,94 Фп., а ч martu ove godine 25,41 din: Indeksi pojedinih grupa proizvoda koji su uzeti u obzir za izračunavanje egzistenčnog minimuma u julu mesecu pokazuju sledeće promene:

Prema julu 1914 1929 julu 1939 (zlato) Hrana —15,78 12:22: +40,20 Одејо, ођиса 28059 — 0,35 +63,40 . Stan — 9,9 — 29,02 Ogrev, osvetlenie +9,40 — 21,67 +14,18

Karakteristike pojedinih indeksa odnosno cena pojedinih kategorija proizvoda iste su kao i ranijih meseci: odelo, obuća, ogrev i osvetlenje skuplji su nego li 1914; prema predratnom stanju najviše su poskupili odelo i obuća, a prilično osetno poskupljenie beleži i drvo. Hrana i stanovi su prema istoi godini jevtiniji, ali ne znatno. Prema 1999 godini hrana ie skuplia, upravo relativno naiskuplja, dok odelo ima iste ceme, a stanovi, ogrev i osvetlenje imaju za jednu trećinu odnosno četvrtinu niže cene. Prema ju:u-· prošle godine najviše su poskupeli odelo i obuća, zatim hrana i najzad ogrev. Kirije stanova ostale su nepromenjene. Takvu sliku julskih cena odnosno troškova Života pruža zagrebački Indeks. Međutim, stanjie koje izražavaju ovi brojevi nije konkretno, ono je više apstrakine prirode i to iz ·dva razloga: prvo, što je egzistenčni minimum izračunat isključivo na bazi najnužnijh potreba za održavanje fizičkog života prema minimu: mu -kalorične. snage i drugo, što. su сепе pojedinih stavki (naročito odela, obuće, stana i t. d.) uzete sa takvim minimumom po kome se one stvarno ne mogu više ni u kom slučaju da zadovolje. Prema tome, indekse troškova života i cena na osnovu kojih se dobijaju ne treba uzimati kao Копkretne cifre, уеб зато Као ђгојке iz kojih se može saznati tendencija kretanja odnosnih elemenata života.

Kretanje troškova života od rata na ovamo u poređenju sa karakterisfičnim mesecima i godinama izgleda ovako: (— ili — poena prema bazi koja je uzeta za 100):

Prema: julu 1914 1928 julu 1939 (zlato)

Septembar —183 — 30) = Oktobar —16,60 —298,92 sie) 1579 Novembar —19,15 —229,16 +10,97 Decembar — 18,98 —21,99 +10,77 Januar —16,92 — 20,01 =- 15:29 Februar —11,49 ·' —14,79 + 23,60 Mart —10,07 —18,42 +25,49 April — 8,10 —11,54 +28,33 Мај = 447 = 8,03 +84,48 Juni — 5,27 --— 8,80 1-88.23 Juli · = 8:02 = 6,60. 13685) и,

U julu mesecu ove godine indeksi DOjediniu Rkategorija proizvoda prema ranijim karakterističnim mesecima izgledali su ovako: prema. julu 1914. (računato u zlatu) hrana je bila

jevtinija za 1,7, odelo i obuća skuplji ža jednu trećinu, stan

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

julu mesecu posle kratkotrajne

~ nika 49,8%, za oženjenog radnika 54,9%,

Страна 519

·остем ! озуеНепје jevtiniji za 1/10. Prema 1929 hrana je bila ı skuplia za 2,92%, odelo i obuća jevtiniji za 0,95%, stan јеу·tiniji za jednu trećinu a ogrev i osvetlenje za jednu četvVrtinu. A prema julu prošle godine hrana je bila skuplia ха . 40,90%, odelo i obuća za G63,40%, ogrev za 14,18%. dok su

„kirije ostale nepromenjene.

Prema zagrebačkom Indeksu u proseku najjevtinija je "bila 1935 godina. Te godine imali smo najniže cene bez malo sviju artikala. Prema proseku te godine julski indeksi povećani su i to: egzistenčnog minimuma za neoženjenogF тадindeksa hrane za 67,8%, odela i obuće 80,8%, ogreva i озуеЏепја ха .44,9%. Prosečna obezbeđena radnička nadnica u martu mesecu. OVe · godine (pošto za kasnije mesece nije još objavljena) bila. je veća od prosečne nadnice u 1935 godini za 17,4%. Difteren: cija između porasta minimuma egzistencije odnosno indeksa ·životnih potreba i porasta nominalne obezbeđene nadnice

: pretstavlja padanje realne zarade. Prema porastu minimuma ~ egzistencije

nominalna zarada porasla ie svega za jednu

*frećinu.

Главна карактеристика на нашем тржишту артикала масовне потрошње била је доскора скупоћа. Њој се придружу; је нов моменат, оскудица У извесним артиклима. Негде је она проузрокована оскудицом у сировинама, као на пример код уља, чија је производња подбацила због смањеног увоза уљарица и оскудног приноса уљане репице. Међутим, јавља се и оскудица дрва и угља, чији су извори неограничени. Она· није. још акутна, али први дани зиме, кад се потрошња повећа, могу да буду врло критични. У великим потрошачким центрима, као Загреб и Београд, и у Војводини наилази се већ на тешкоће код снабдевања. Због тога појавили су се и разпи "предлози, како да се реши проблем дрва још сада, пре него што упаднемо у кризу због зиме. У Београду предлажу у новинама да општина набави дрва с парама Општинске штедионице. У Загребу је сепована задруга градских

Како ћемо се грејати ове зиме

трговаца дрвом. Војводина тражи да власт узме више Ини -

цијативе у снабдевању дрвом. По томе би изгледало да

"проблем лежи само у добављању дрва. Међутим он је у "производњи, транспорту и у одређивању цене:

Готово је невероватно како је могла да подбаци про"изводња дрва, за које се сматрало да се у сваком моменту 'може да баци на тржиште у свим количинама. У ову. сезону ушли смо без резерви, које су утрошене због смањене производње у прошлој сезони и због веће потрошње у зими. Већа тражња за дрвом прошле године није изазвала већу производњу, него тежњу да се ликвидирају стокови. Дуга зима онемогућила је рану сечу и тако смо У Знову кампању ушли са закашњењем. Али дошли су нови моменти који су парализовали производњу. У неким про дузећима рад није био довољно интензиван зато што радоници нису могли да раде по ниским надницама. Радне снаге није било негде довољно, а још се теже осетила „оскудица превозних срестава, тако да је добар део 060рених дрва остао у шуми неизвучен до утоварних станица. А тај део транспорта спада још у област производње дрва: Производња је због тога подбацила, а због скока цена робе и услуга и она је поскупила. .

Због закашњења производње ни трговина дрвом није могла да на време пребаци дрво у потрошачке цен-

тре. То је разлог да ове године дрваре нису искористиле

"лето да се снабдеју дрвом. Транспорт је закаснио и коли 'дираће са повећаним транспортом других артикала које