Народно благостање

Страна 558 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 55 7%. Bler — о — — —— pre kratkog vremena bio visok kurs i za promptne zakliučke. 87% Bler — === = — —— Sofija je bez zaključaka, sa čvrstom ponudom 92.

6% _ Šum. agrar sit. —— —— === == _——

6% Šum. agrar sr — OI __ _____ Siob, iržište Slob. -F

6% Šum. agrarkr, 1918 69.50 1 OL | 29-VIII- „28,5%. 26-VIII 27-VIH· 29-УШ

'Pab sitni 198. _— ВИ ПИ OL 00 Бопдоп 221.51 179.42 221.51 221.51 221.65

Pab srednii == E o. CU МОШЕ 55.— 44.55 55.— 55.— 55.—

Pab krupni 197. — S ЕР 1097 Јепеуа 125845 .1015:29... 125845. 125845 12585

Narodna banka ___ O НЕ Па ___ __ Privatni kliring

4% Renta 1995 ____ Про _ ____ _90 7. Bori 1480.— — 1480— 1480.—K „1480.—

Loz Crvenog krsta U O O E LN Grćki bonovi 45.— == 40.— пене 48—

РиуапзЕ! 102 —— ___ — =. ____ зошја 92.— их о == io Milano 228.83 —— 228.835 228.83 228.83

___U izveštajima prethodnih nedelia pisali smo da kurševe drži to što nema poslova. Nema komitenata, nema ni naloga, a onoliko posla koliko se obavi u jednom danu dovolino je samo za to da pokažu da ioš kotiraju kursevi. Od tih poslova berza ne bi mogla trajno da živi. Pošto je osustvo poslova faktor stabilnosti kurseva, ova nedelja morala ie da bude jedna od naistabilnijih. Razlike u kursu kod Ratne štete nisu iznosile ni ceo poen. Ona je počela i završila sa 444. Istu takvu situaciju imali su i Dalmatinci, koji su počeli i završili nedeliu sa kursom od 69,75. Begluci nisu ni rađeni svakog dana, a kurs im se nije promenio ni za iparu. Šumski agrar kao da se već gubi iz prometa. Istina, emisila OVOZ papira nija velika, ali nije ni stara. Još pred par meseci to je bio papir u kome se radilo svakog dana. Prošle nedelje u njemu nije bilo nijednog zakliučka, a ove rađeno je samo jednog dana. Kakva je njegova pozicija, je li i on postao klasiran papir videće s tek pošto se berzijanci ponovo okupe na berzi.

Narodna banka još uvek se ne radi. Ponuda je redovita, 7800, ali tražnia se neće javiti sve dotle dok ne bude definitivno rešeno pitanie njene reforme. Izvesna štampa već je najavila da je reforma kompromisna, da će država birati veći broj akcionara, ali akcionari će ostati i dalie u posedu akcija. Kao što se u nekoliko slučajeva već pokazalo da su dobro obavešteni bili krivo obavešteni, o ovom kompromisnom rešenju prerano je da se govori. Da ono postoji osetila bi to i berza. Berzilanci, polazeći od principa privatne svojine, koji nije narušen nijednom reformom, niti će biti narušen, veruju da će za akciju dobiti uvek protuvrednost prema kursu. Zato, uprkos tražnji koja se potpuno povukla, oni ne silaze u ponudi ispod 7800. Akcije Paba su takođe postale redak papir. у

Ova sezona je opet zakasnila. Zato je verovatno da će zakasniti i oživljavanie poslova do polovine septembra. Obračunski kurs dolara bio je 44,55.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Najznačajnija pojava na deviznom tržištu i dalje je oskudica nemačke marke. Veliki deo tražnje iz nedelje u nedelju ostaje nepodmiren, a pridružuje joi se nova tražnja. Zbor toga se gomila nepodmirena tražnja i sve je manji procenat u kome ona može da bude zadovoljena. Prošle педеlje bilo je podmireno 5%, a ove između 2—5%. To ije već tako mali procenat da nema izgleda da se u skoro nađu nova sredstva iz kojih bi tražnja mogla da bude podmirena. Iz Zagrebu javljaju da nepodmirena tražnja iznosi već oko 415 miliona. Kurs je mepromenien. Slična situacija je i kod grčkih bonova. Ni kod njih nije ponuda dovolino jaka, ali pošto kurs nile ugovoren, dolazi do velikih skokova. Tako je ova nedelja završena sa 48, dok ie ioš prošle rađeno po 41. Terminski kurs bonova za kraj septembra ie 40, dok ie to do

Engleska funta ie stabima. Povlačenie slobodne funte posle nedelje bilo ie ograničeno na tako kratak rok, da mnogi iz provincije nisu dospeli da polože novac kod ovlašćenog zavoda. Ako ne bude dat neki nakmadni rok, a [0 је пеуегоvatno, obzirom na razlog zbog koga je došlo do povlačenja, nepovučena funta doći će na crnu berzu po niskom kursu.

Obrt se jako smanjio prema prosečnom iznosu prošlih nedelia. Iznosi ukupno 16.371 hiliada. Od toga otpada na marke 13.098 hiljada, na dolare 3.023 hiliade, švaicarske franke 331 hiljada, na bugarske dinare 162 hiliade i grčke bonove 897 hiljada.

U Cirihu devizni kursevi bili su:

31-XII-37 31-ХП-38 31-XII-39 20-УШ-40 27-УШ

London 21.62 20.62 17.65 17.675 17.66 Niujork 482.— 443.— 445.— 439.— 439.Milano ~ — 22.505 22.175 22.15

Робно тржиште

Пшеница. — Жетва озиме пшенице у С. A. JL дала је 1,510.000 вагона, а пролећне пшенице цени се на 560.000 вагона. Према томе н овогодишња жетва даће један извозни вишак не узимајући при томе у обзир и знатне прелазне количине које износе око 600.000 вагона. У Канади објављен је декрет о житном режиму у економској 1940/41 години. Државна интервенција на бази минималне гарснтоВане цене од 70 цента за бушел остаје и даље. Да би се појачала финансијска сретства за државну интервенцију на целокупну потрошњу пшенице у земљи уведена је посебна пореза од 15 центи за бушел од које се очекује око 7:љ5 милиона долара. У прошлој економској години минималну цену могао је да користи сваки произвођач највише за 13,6 вагона односно. 5:000 бушела. Сада је ово ограничење укинуто. Међутим уведено контигентирање продаје пшенице интервенционим установама да би се понуда ешалонирала на што дужи период. Из прошле године у Канади је преостао непродати вишак од 680.000 вагона који заузима 60% расположивог простора за магационирање. Значи да је слободно још 40% расположивог простора, 4 то је и сувише мало према овогодишњо жетви која се цени на: 1,090.000. вагона и у аналима историје пшеничне продук: ције Канада претставља другу узастопну рекордну жетву што је врло редак случај. Лимити за терминске закључке утврђени су, за сала. на 198 центи по бушелу за месец дана. Следствено и терминско тржиште регулисано је те у будуће неће бити ранијих флуктуација. У Аустралаја изгледи на нову жетз“ услед честих н великих кишј, постали су врло неповољни. Према извесним проценама, на основу садањег стања усева, жетва би могла дати 120 мил. бушели (320.000 вагона) према 210 мил. бушели (570.000 вагона) колико је била ове године. У Румунији жетва се