Народно благостање

51. абгуст 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 559

цени на 144.000 вагона према последњој процени која је таксирала. принос на 162.000 вагона. Овако мала жетва долази из два разлога: прво, што је с јесени, услед ратних заплетаја, велика површина остала незасејана и друго, што је Румунија после уступања Бесарабије Русији остала без своје житнице. Услед необично малог приноса, који апсолутно није довољан за подмирење унутрашњих потребхг зе: мље, влада је одлучила да се пређе на производњу једи:ственног типа брашна чија је цена установљена на 11 леја кг. Продајна цена за хлеб од овога брашна утврђена је Ha 8. леја за 700 грама. Од свих држава у Европи Турска једина има ове године одличну жетву од неких 45).200 вагона. Наравно одлична жетва у Турској не значи ништа према мањку у Европи. Уопште европска жетва испала је знатно горе но што се очекивало пре месеп и више дана. У нормалним годинама увозна потреба европског континента у оваком случају била би најмање двострука. С 06зиром на то проблем исхране Европе у текућој економској "години постао је врло озбиљан и тежак. Пред тим проблемом поред индустријских земаља које су и до сада биле упућене на увоз налазе се и поједине земље европског аграрног истока. Сигурно је да би се ово тешко стање могло знатно ублажити увозом руског жита, кога ове године има доста, али је питање хоће ли уопште моћи да дође до тога увоза пошто Русија не жели да се лишава својих вишкова.

Термински курсеви на прекоморским берзама били

(А 75 | IX XII ill Винипег центи бушел -— 7353 7%5/6 Чикаго » 5 715/8 ТЕЛ 751/2 Буенос Аирес пезоса кв. 8,25 9,40 8,50

Домаће тржиште је у знаку сналажења после доношења нове уредбе и одређивања нове цене од дин. 300. Довози су и даље релативно врло мали и недовољни да нокрију тражњу млинова тако да продукција ових није у могућности да држи корак са конзумом.

Кукуруз. — У Аргентини донет је закон који је овластио владу да даје кредите на кукуруз до 4,50 пезоса за квинтал тј. колико износи садања цена. На добијене кредите произвођачи не плаћају камату, али су за то обавезни да робу на коју су добили кредит чувају у добром стању као државну својину до диспозиције без икакве награде на име трошкова чувања, камата итд. Сретства за финансирање ове акције набављена су из државног девизног фонда који је формиран из разлике на девизним курсевима. Влада је овлашћена да овако откупљени кукуруз извезе или га употреби било на који други начин. И Јужноафричка унија била је принуђена да услед добре бербе кукуруза гарантује произвођачима минималну цену од око 70 дин. за 100 кг. Мали произвођачи на горњу цену доби-

јаће још једну премију од око 15 дин. Ово важи за све произвођаче чија тржишна продукција износи до 4:/5 вагона. Аграрни уред у С. А. Д. цени принос кукуруза на 2.248 мил. бушели односно 5,710.000 вагона, док је прошлогодишњи принос био преко 6 милиона вагона. Чикаго за септембар нотирао је 61/» центи за бушел, а каснији термини, услед очекивања добре бербе, формирали су се од прошле недеље са знатним репорима. Тако термин децембар нотира 57:/4 центи бушел. Буенос Амирес промпт нотира 4,38 пезоса за квинтал.

После укидања уредбе о принудном откупу и максималне цене кукуруз на новосадској берзи достигао је енормну нотицу од 210—320 динара, дакле постао је скупљи од пшенице. Номинално овако високу цену нисмо још никада имали. Услед укидања уредбе није дошло до појаве већих количина на тржишту, али ипак ове се местимично почињу да јављају. Највишу цену кукуруза после рата имали смо у августу 1927 године када је месечна просечна цена изнела дин. 303,75. „Политика“ од 29 о. м. јавља да је У Даљу кукуруз рађен по дин. 400 за мтц.

Јечам, овас. — Понуда у јечму и овсу и даље је врло мала и далеко од тога да подмири и најнужније потребе. Услед тога и цене су врло високе. Тако на новосадској берзи нотирју: јечам бачки и сремски 310—815, пролећни 375—380, овас сремски и славонски 295—300 дин.

Пасуљ. — И ако је продукција пасуља ове године била релативно врло велика понуда је уздржљива јер се очекује даљи пораст цена. Садање цене за вагонску робу крећу се између 460 и 550 дин. што значи да су према про-

шлој години повећане за више од 100%.

Стока. — На тржишту стоке влада чвршћа тенденција. У скоку су и цене говеда и цене свиња. Говеда се раде од 6 до 9 дин. за кг. живе ваге. Свиње нису још скочиле у сразмери са садањом ценом кукуруза, јер има још извесне понуде. Ипак цене су врло чврсте и тешка роба све се мање може да добије за 18 до. 14 дин. Извоз на бази оваквих цена постао је нерентабилан па су улед тога сви извозници повратили Дирекцији извознице за прву септембарску недељу. Кланична предузећа опет су повећала цене својим производима.

Воће. — Продукција свију врста воћа подбацила је и квантитативно и квалитативно па је услед тога и извоз врло слаб. За извоз свежих шљива пожегача у Немачку одређена је цена од 16 мк. за 100 кг. франко југоловенсконемачка граница односно 17,50 мк. франко мађарско- немачка граница. Цена је одређена иста као и прошле године и сматра се врло ниском.

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"

Читајте

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDFENG

кнез Михајлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Бериславићева 7:

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Ало ракго Бешка, Шраг соилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фаж 17.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству. Издаје сефове под закуп,

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.