Народно благостање

51. абгуст 1940.

Из уредништва _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 547

· нове мере за обезбеђење исхране

ЦЕНА ПШЕНИЦЕ ПОВЕЋАНА ЈЕ НА 300 ДИН.

Кад је објављена Уредба о промету пшенице и државној интервенцији на тржишту пшенице у економској 1940/41 години, о којој смо детаљно

писали у бројевима 31 и 32, констатовали смо, да.

се може лако десити да нова кампања почне у знаку веће тражње од понуде и да купци јуре за робом. Предвидили смо такође да се могу јавити и тешкоће у снабдевању потребитих крајева па да ће се морати прибећи другим, радикалнијим мерама. Тако је и било. Принос пшенице је осетно подбацио. Без обзира на то колика је цифра укупног приноса факат је да целокупни износ смањеног приноса пада у првом реду и искључиво на терет тржишног вишка тј. оне количине која излази на пијацу и служи за снабдевање брашном однооно хлебом непроизвођачког дела становништва. Поред тога било је и других фактора који су утицали с једне стране на смањење понуде, а с друге на повећање тражње. Међу њима били су од великог значаја фактори психолошке природе.

Стање после доношења уредбе о промету пшенице и државној интервенцији на тржишту пшенице у економској 1940/41 године помоћник министра трговине и индустрије у својој изјави овако је окарактерисао: „Нова уредба донесена је с обзиром на ненормалне прилике које данас владају на тржишту пшенице и брашна. Релативно слаба жетва пшенице у овој години изазвала је у садањим приликама с једне стране навалу млинова и потрошача на тржиште, а с друге стране уздржавање произвођача од продаје вишкова. Трговина на бази цене од 20 дин., која је одређена уред-

бом од 26 јула (по којој се трговало стварно свега“

неколико дана), сведена је на најмању меру и у разним крајевима земље млинови се нису могли снабдети потребним количинама. пшенице. Под таквим околностима, које су угрожавале правилно функционисање исхране становништва, влада је морала да приступи радикалном решењу овог питања". Стање уочи нове уредбе било је такво да се пшеница трговала од 300 до 350 дин. али се неопходне количине нису могле добити ни по тим ценама. Тако је дошло до нове Уредбе о мерама у сврху снабдевања становништва и војске хлебом која је објављена 26 августа, тачно месец дана после прве уредбе којом је устројен житни режим за економску 1940/41 годину.

Нова уредба не ограничава се само на пшеницу; поред пшенице она обухвата пшенично брашно и хлеб. Регулише питање набавке пшенице, њену дистрибуцију, начин измељавања пшенице, цене брашна и хлеба. У погледу цене брашна и хлеба она је директивна, оквирна, установљава само принципе по којима ће надлежне власти исте одређивати. Уредба у принципу акцептира систем слободне трговине овим артиклима са низом ограничења и са могућности контролисања.

Главне одредбе уредбе изгледају овако:

За пшеницу поред слободне трговине, која се

може вршити по ценама и по условима прописаним уредбом, предвиђа се и могућност принудног откупа као што је било предвиђено за пшеницу и кукуруз у првој уредби од 24 јуна о чијим смо резултатима писали у Нар. Бл. број 26 т. г. Сви вишкови пшенице и брашна могу бити предмет принудног откупа. Вишком се сматрају све количине које прелазе потребне квантуме пшенице за сетву и по глави домаћинства 300 кг. пшенице или 240 кг. брашна. Принудни откуп може да се врши у це лој земљи. Начин принудног откупа битно се разликује од онога по уредби од 24 јуна. Док су по првој уредби принудни откуп вршили органи Призада, сада овај откуп врше сргани управне власти на захтев и за рачун Призада у сарадњи са органима установа за чији се рачун откуп врши,који обављају све комерцијалне и техничке радње, као и исплату. Процедура принудног откупа је следећа: сви имаоци пшенице и брашна пријављују целокупну залиху, број чланова домаћинстава и површину коју намеравају да засеју пшеницом; на основу

ових пријава управна власт утврђује властиту по-

требу односно вишак који се може принудним путем откупити; овако утврђене вишкове имаоци су обавезни да испоруче установи која врши принулни откуп, а о томе могу тражити и одлуку управна власти. На ову одлуку имаоци се могу жалити вишестепеној управној власти, али жалба не задржава одлуку од извршења што значи да је одлука о принудном откупу одмах извршна. У погледу откупа постоје три подручја. Прво је продукционо, које према решењу министра трговине И индустрије изван територије бановине Хрватске обухвата 37 срезова који сачињавају територију бивше Војводине, затим неколико срезова у Србији и Нобавини. На овоме подручју искључиво право принудног откупа има Призад. У осталим крајевима државе, изван бановине Хрватске, принудни откуп врше апровизационе установе које ће бити одређене. На територији бановине Хрватске, принудни откуп врши Погод (хрватски Призад) као комисионар Призада. И на овој територији биће изведена подела на суфицитарно и дефицитарно подручје. У првом подручју искључиво право принудног откупа имаће Погод.

У погледу цене важе и даље прописи уредбе од 26 јула с том разликом што су репори укинути и замењени премијом од 50 дин. која ће се плаћати на основну цену од 250 дин. до 31 октобра. Према томе, до 31 октобра произвођачи ће добијати за пшеницу 300 дин. односно трговци 313 дин. (по уредби од 24 јуна цена је била 230, по уредби од 26 јула 250, а сада дакле 300 ДИН.). Селектирана пшеница за сетву може се продавати 30% скупље односно по 390 дин. После 31 октобра Министар трговине овлашћен је да у споразуму са Баном бановине Хрватске смањи или потпуно укине премију. У погледу осталих услова важе пропи-

"си уредбе од 26 јула што значи да нова цена важи