Народно благостање

Страна 548

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 55

за пшеницу 76 хектолитарске тежине са 2% уродице односно да се цена за пшеницу бољег и слабијег квалитета повећава тј./смањује. Исто тако важи и одредба у погледу додавања превозних трошкова на цену коштања пшенице.

Да би се расположиве количине пшенице што правилније расподелиле заведена је контрола над прометом пшенице између продукционог и осталих подручја. Промет између првог и другог подручја моћиће се вршити само на основу цертификата које издаје Призад. У границама продукционог подручја промет је међутим слободан.

Уместо слободне мељаве са више типова брашна уредба заводи једноличну мељаву са два типа брашна. Од 1 септембра пшеница 76 кг. хл. тежине измељаваће се 80% и то 70% у хлебно, а 10% у бело брашно, нулерицу. Ако је пшеница испод 76 кг. за сваки килограм извлачиће се мање пола килограма брашна, а ако је преко 76 кг. извлачиће се килограм брашна више. Ушурна мељава може да измељава само просто непросејано брашно. На овај начин досадашња продукција хлебног брашна биће релативно повећана за око 50%, док ће производња нулерице, уколико се млинови фактички буду придржавали одређеног процента, бити више него преполовљена. Но с обзиром на то што и при оваквом систему мељаве постоје врло широке могућности злоупотреба од стране млинова, док је скоро немогуће организовати и спровести ефикасну контролу над њиховим радом, дато је овлашћење Министру трговине и индустрије да предвиђени начин мељаве може изменити и донети нове прописе. Дође ли до тога онда ће бити једино решење у измељавању јединственог типа брашна, док би неколико млинова под контролом измељавало искључиво бела брашна.

Цене брашна и мекиња — на велико и на мало =— утврђују управне власти по упутствима Уреда за контролу цена. Као регулатив за одређивање цена уредба прописује, да се бело брашно (нулерица) сме продавати највише 4 дин. преко набавне цене пшенице (за Београд то би значило око 8 дин. за кг. са порезом на пословни промет

и врећом), а хлебно 0,35 дин. (за Београд то ће бити око 3,80 дин).

Производња хлеба дозвољава се убудуће само од хлебног брашна што значи да ћемо имати једнолични или, како га уредба назива, „народни хлеб". пошто одлежи 24 сата тј. бајат. Ова мера треба Овако произведени хлеб моћиће се продавати тек да донесе извесну уштеду у потрошњи хлеба. Производња оваквог хлеба треба да отпочне најкасније 10 септембра тј. док се не потроше постојеће залихе брашна. У вези с тим забрањен је ноћни рад у пекарницама. Ако се буде показала потреба за већом штедњом пшенице Министар трговине и индустрије овлашћен је да у споразуму са Баном бановине Хрватске пропише обавезно мешање пшеничног брашна са брашном осталих житарица за производњу хлеба. Што се тиче цене хлеба предвиђа се само толико да ће њих, по упутствима Уреда за контролу цена, утврђивати управне власти.

Нова уредба доноси велике новине у погледу кривичних одредаба односно санкција. Казне велике и оштре. Сва дела сматрају се преступом и спадају у надлежност редовних судова, али су ови обавезни да по примљеној пријави изрекну казну у року од 8 дана. Казна је за свако дело двострука: затвор и новчана глоба. Затвор иде до годину дана а новчана глоба од 25.000 до пола милијона динара. Поврх тога општа управна власт има право да прекршитеља упућује у друго место боравка и на принудан рад. Најзад, у предузећима која се не придржавају прописа уредбе, може се поставити комесар на трошак предузећа.

Тако изгледа нова уредба која иде за тим да житни режим, установљен уредбом од 26 јула, учини ефикасним. Док је прва уредба житни режим посматрала и решавала као проблем регулативног деловања на унутрашњем тржишту пшенице нова уредба решава питање обезбеђења исхране, снабдевања становништва и војске хлебом које је питање последњих дана постало врло актуелно. У критичну оцену „нове уредбе нисмо у могућности да се упуштамо. |

# EN M 6

Рекла бјеок! келеј ток ој»

СРЕО 5 рравиау

1 РОЕТОСАТЗКА РКЕОЈА

Primetio sam iz avijona vrlo mnogo njiva zasejanih kukuruzom. Biljka nije ni izdaleka tako visoka kao kod nas; ali je mogućno, mislio sam, da je druga vrsta — za piću. Rekoše mi da Portugal, naročito severni, jede kukuruzni hleb — koji se naziva broa. Kukuruzno brašno se troši dosta na jugu i jugoistoku Evrope, većinom u vidu kačamaka. U Srbiji se jede kao

hleb i zove se proja. Kad se ima u vidu, da portugalski jezik ima za osobinu bežanje iz tvrdih u meke suglasnike (iz tu d, iz ku g, iz p u b), mogu naši nacionalni megalomani da tvrde, da je broa došla od proja i da su sledstveno Srbi prvi gajili kukuruz. Glavnu potrebu za kukuruzom podmiruje Portugal iz svoje afričke kolonije Angola.

IL KOLONIJE

Portugal ima više kolonija, od kojih su najvažnije (obe u Africi) Mozambik i Angola. Stanovništvo u Коlonijama iznosi 9 miliona (na 8 u mefropoli). Portugalci su stari moreplovci. Njihovo učešće u otkrićima novih zemalja iznosi 15%; a njihove zasluge za Кагtografiju sveta su ogromne. U Lisabonu je ove godine

priređena izložba »Portugalskog sveta« u slavu 800 god. postanka Portugala. Izložba je savršeno uspela: kako po mestu, tako po mačinu preistavljanja glavnih događaja iz istorije. Veliki deo izložbe odnosi se na moreplovstvo. Na njoj se može da vidi koliko |e ogromno bilo portugalsko kolonijalno carstvo. Kad god je koja