Народно благостање

(Страна 550

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Пор 55

У. PORTUGAL U DANAŠNJEM RATU

Portugalci se danas prazni provode — zabrinuti su |ako, plaše se za svoju budućnost. Neznaju koga da se boje — ali samo ponavljaju kako veliki jedu male. Najgori su izgledi za kolonije. U Africi pretstoje ogromne promene. To se predoseća. Na moru je Engleska za leđima Španija. Portugal je iz ubeđenja slao generalu Franku mnoge dobrovoljce i životne namirnice. Odnosi sa generalom su dobri. Ali general nije Španija. U ovoj se pojavio snažan pokret za izdizanjem Španije na nivo vođstva celog iberskog sveta — u šta spadaju i sve iberske i |užno-američke države. U Madridu je početo još pre građanskog rata sa zidanjem ogromnog univerziteta, koji treba da bude kulturni centar za ceo iberski svet. Zgrada je jako stradala, ali se naglo popravlja. Španija je dobila blagoslov od država osovine za tai veliki poduhvat. Portugal gubi sve šanse da bude zaseban centar »portugalskog sveta«. Braziliju vuče španija.

Dalje, Portugal je na putu da se nađe između zavađene Engleske i Španije. Bez Engleske ne može

Portugal ekonomski — egleski brodovi uslužuju ga donose ugalj iz Engleske i robu iz kolonija; a odvoze vino, konzerve i pluto — Slavne izvozne artikle Portu-

gala. Danas je još Portugal dobro snabdeven, ali već nestaje neke amerikanske robe. Španija je vojna sila, pred kojom Portugal ne broji. Kako da postupi? Problem koji se teško rešava. Portugal navija za Englesku. Njezina pobeda bi mu bila garancija za status quo, kažu. Ali se silno boje blokade Evrope. Time bi njihova sudbina ekonomski bila vezana za evropski kontinent, na kome nemaju naročitih prijatelja.

Mnogo cene sposobnost pretsednika vlade Salazara. »Zna Baja šta radi«, tako nešto čuje se sve češće ovde. Na tri pesimiste dolazi po jedan optimist.

VI. KO NAJVIŠE ISKORIŠĆAVA IZBEGLICE

Kažu da u Portugalu ima danas milion izbeglica. То |e većinom imućam svet. Veliki deo došao je svojim automobilom. Danas је Lisabon bogata berza automobila — mogu se dobiti bud zašto. Jedan deo izbeglica se rasturio po zemlji i čeka događaje, drugi deo (Belgilanci, Francuzi itd.) vraćaju se domovima, a treći odiazi preko mora. Najraspoloženiji su oni, koji su događaje predviđali i poslali dolare kao konakdžije партед. 5уе је [0 уапгедап (иптат za Portugal. Poseta izložbe je ogromna; Ali s obzirom na sve teže snabdevanje može doći do katastrofe. |

Pooštrenje rata može da oteža saobraćajne veze preko Okeana, one su damas već očajne. Čuje se da do oktobra nema mesta u brodovima. Poznao sam u Lisabonu mnogo izbeglica, koji imaju sve isprave u redu, koji su se — na veliku radost ovdašnjih lekara dali pelcovati, ali ne mogu da nađu mesta u brodovima. Ovi su najnervozniji. Ima ih mnogo s Engleskom i Francuskom valutom, koje se u Portugalu slabo plaćaju, jer se predviđa njihova dalja depresijacija.

Hoteli su podigli cene preko svake mere. Zbog toga se jedan veliki deo izbeglica rasturio po ипштазијоsti. Inače hrana nije svuda poskupela. Lisabon ima jedan ventil sigurnosti protiv poskupljenja hrane, to je nepregledan dovoz ribe — toliki da se nikad ne može sva pojesti. Ko može jesti ribu dvaput dnevno, može jeltino da se hrani. Voća — odličnog: — ima takođe u izobilju.

Portugal nije imao gotovo nikakvog putničkog saobraćaja sa S. A. D., jer nije imao brodova koji bi izdržali konkurenciju velikih država. Prvi su severni Amerikanci, zatim Grci, obrazovali vezu Lisabon—NJjujork. Zatim su došli Španjolci, potom Portugalci. Broj brodova raste, ali mnogo brže raste broj putnika. Brodarska društva smatraju da to treba iskoristiti do krajnjih mogućnosti. Upotrebljavaju delom brodove, koji nisu za dugu plovidbu. Portugalci su na primer upotrebili brod »Quanza«, nemački predratni brod — samo 8.000 tona — koji su posle rata kupili od Engleza. Dalje, trpaju putnike na buliuke. Kad se šetaju gaze ijedan drugoga. Zatim su prerazvrstali kabine po klasama. Prva klasa na primer na Quanzi |e kabina sa tri postelje nešto malo veća od kupea nemačkih spavaćih kola. Umivanje za putnike prve klase delom nije predviđeno. I najzad cene. U svakoj agenciji cena druga. Luksuzna kabina, koja u stvari nije ništa drugo nego obična kabina za jednog putnika — (mače prva klasa ima dva i tri putnika u kabini) —- negde 11.000 eskudosa (eskudos 2,10 din.) negde 9.000. Skoro 11.000 eskudosa košta avion (Klipper) koji putuje 30 sati (dok Quanza 10 do 13 dana). Tako |e danas. Šta će biti sutra videćemo. Svakako će izbeglice postati još mnogo nervoznijim kad se zaoštri rat. Ako se na ovom delu Atlanskog Okeana pojave podmornice, kompanije će brzo da raspreme svoje brodove i od superprolita na izbeglicama dobro da žive.

VII. LISABON

Lisabon je u XVII veku bio nazveće pristanište u Evropi. Danas je zamro — kao Trst. Pozadina mala, sredstva |oš manja, da bi mogao da izdrži konkurenciju susednih zemalja. Jedan pomorski grad može samo od tranzita da napreduje — a toga Lisabon nema. Oživlienje poslednjih meseca je prolazno. Тако шта ргеко 600.000 stanovnika na mnogo manjem |e prostoru nego Beograd. Topograšski je sličan Marselju, Napulju i Solunu. Od obale penje se blago ka perileriji. što duže posmatram Portugalce sve me više potsećaju na naše španjolske Jevreje. Niski kao da su pritisnuti ozgo — риnački, jako crnomanjasti, vrlo crne kose i očiju. Glasno govore kao da se svađaju kao oni naši sa Dunava.

Vrlo pitomi i prirodno učtivi. U ekonomskom ophodđenju daleko od Grka. Ne izgledaju energični. Preko дап kao da dremaju — valjda zbog velike vrućine. Mnogo sirotinje. Punačak muškarac još ide; ali danas, u doba linije, ženskinje okruglo prava je katastrofa. Oktuglina na ženi čini polovinu mjezine težine. Ne pomaže ni gimnastika. Jedna četa sportiskinja izgleda kao dobro uranjene ribe. Zbog toga se ovde ne pazi na liniju; celo doterivanje se bacilo na frizuru. I šegrti su savršeno uglađene kose. Grgurava kosa — kod žene veštački — naročito se ceni. Muškarci obraćaju veliku pažnju obući. Ova mora da bude kao ogledalo. Svaka berbernica i svaka kafana imaju svoje čistače cipela.