Народно благостање

51. абгуст 1940.

Komaraca nema, ali je strahovita napast muva. Jedan mi stranac reče, da ove preko dan žive u klozetima, a za vreme obeda dođu u trpezariju.

Ima se utisak da je svet vrlo moralan. Crkva ima jak uticaj. Samo kej čini izuzetak. Bioskopi daju filmove koje smo mi u Beogradu odavno videli, Večernji život je na ulici i u kafani, koja je takođe ma ulici.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 551

Arhitektonski je Lisabon slab. Tramvajski saobraćaj je vrlo jako razvijen, ali upravljan profiterski: tek u deset časova puštaju sva kola — kad imućniji navale na dužnost. (Ovde se biroi otvaraju u deset časova).

O ekonomskim stvarima na ovoj vrućini teško da bih obradovao čitaoce. A druge znamenitosti neka opisuju oni, koji se rado kreću na temperaturi od 40.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

и U novembru mesecu, kao po-

sledica sporazuma od 926 avgusta, izvršena je reorganizacija Prizada. Uredbom o izmeni o osnivanju i organizaciji Prizada zadaci ovoga formulisani su tako, da društvo ubuduće može vršiti i funkciju regulativa unutrašnjeg tržišta kod sviju artikala državne intervencije. Pored intervencije u cilju držanja cena agrarnmih proizvoda koja se dotle vršila izuzimanjem izvoznih viškova sa tržišta, sada je mogla uslediti i intervencija prodaiom na unutrašnjem tiržištu u cilju sprečavapja velikih fluktacija i preteranih skokova cena. Promena zadatka bila je u uskoj vezi sa izvršenim promenama koje su u vladu dovele pretstavnike jzrazito deficitarnih krajeva u žitaricama, a koji su na žitnu politiku imali sasvim drugo gledanie od takozvanog vojvođanskog gledišta koje je do tada imalo glavnu reč. Druga promena bila je u sastavu udprave Prizada. Do tada upravu Prizađa sačinjavali su delegati zainteresovanih ministarstava (trgovine i industrija, finansija i polioprivrede) i birani članovi. Sada pak, kao delegati u upravu su ušli i predstavnici bana banovine Hrvatske. Na taj način Prizad je i dalje ostao ustanova centralne vlade na koju је banovina Hrvatska mogla da vrši uticaji preko svojih pretstavnika s jedne strane, a s druge preko svojih članova u vladi. Mislilo se da je pitanje time rešeno i da će Prizad i ubuduće moći da dela kao centralna ustanova državne ekonomskce politike na celoj državno teritoriji kao jedinstvenom trgovinskom području.

Uskoro međutim ovakvo rešenja naišlo je na opoziciju u hrvatskim krugovima. Postepeno iščaurilo se gledište o privrednoj autonomiji o kojoj se u uredbi od 26 avgusta ništa ne govori, Već se naprotiv podvlači princip jedinstva područja u trgovinskom, saobraćainom i prometnom pogledu. Novo gledište tražilo je da se kompetencija banovine obezbedi u svima sektorima kako unutrašnje tako i spolino-trgovinske privrede. Ovo gledište bilo je prvi predznak tendencije podvajanja unutrašnjeg iržišta odnosno iskopčavanija tržišta banovine Hrvatske u jednu zasebnu celinu kojia bi se regulisavala autonomno. Ta tendencija, kako je tada izgledalo, bila je uglavnom rezultat poslovnih ciljeva izvesnih krugova, ali је ona uskoro uspela da dobiie i političku formu. Ovu tezu potvrđuje činjenica što se težnja podvajanja i autonomnog regulisanja tržišta javila u prvom redu u oblasti poslova spoljne trgovine tj. izvoza. U razdeobi kontingenata, izvoznih dozvola i sličnih instrumenata monopolske spoljne trgovine postavljen je zahtev, da sa ovi za teritoriju banovine Hrvatske izluče iz kompetencije centralnih državnih ustanova i u odgovaraiućoj srazmeri prenesu u delokrug banske vlasti odnosno ustanova koje ona bude odredila. Zatim je takvo stanovište uporno zastupano u poslovima unmutarnje trgovine odnosno državne intervencije na unutrašnjem tržištu i traženo da se ovi na teritoriji banovine Hrvatske vrše pod nadzorom banske vlasti i na način kako ona to bude odredila. To je dovelo i do osnivania Povlašćenog gospodarskog društva za

· Hrvatska je dobila svoj Prizad

teritoriju banovine Hrvatske (Pogod) koje nije ništa drugo nego paralelna ustanova Prizada za ovo područje.

U govorima na osnivačkoj skupštini Pogoda istaknuto је da će ova ustanova raditi svoie poslove u najtešnioj saradnji sa Prizadom, da će vršiti »mnoge poslove umesto i u ime Prizada« na teritoriji banovine Hrvatske, baviće se i specijalnim proizvodima koji specifično interesuju ovu teritoriju posvećuiući im »posebnu pažnju bilo u pogledu unutarnje ili vanjske irgovine«. Praktički to znači da ie Pogod nadležan za sve intervencione poslove na teritoriji banovine Hrvatske bilo da se radi o poslovima unutarnje ili spoline trgovine. On će te poslove raditi bilo za vlastiti račun, bilo za račum Prizada ili kao njego komisionar. Sledstveno Prizad kao organ centralne vlade ne može da ima ubuduće nikakvu neposrednu ingerenciju na tržištu banovine Hrvatske u poslovima koji mu se poveravaju. Držeći se toga načela u Uredbi o prometu pšenice i državnoj intervenciji na tržištu pšenice u ekonomskoj 1940/41 godini od 26 jula, prilikom njenog Droiezanja na banovinu Hrvatsku, ušla je odredba po kojoj će intervenciju u banovini Hrvatskoj sprovoditi ustanova Који ndredi Ban. Ista takva odredba ušla je i u uredbu o uljaricama i jestvom ulju. Ova uredba sadrži još jednu odredbu sličnog karaktera, a naime, da će se kontingent uljanog sčmenja za banovinu Hrvatsku određivati globalno, dok njegova raspodela na interesente spada u kompetenciju banske vlasti. A u najnovijoi uredbi o merama u svrhu snabdevania stanovništva i vojske hlebom :zrićito se napominje da će sve poslove Prizada oko prinudnog otkupa pšenice i brašna na teritoriji banovine Hrvatske raditi Pogod kao komisionar Prizada.

Osnivanje Pogoda pretstavlja dakle dalje, vrlo ozbi!jan korak u cepanju tržišta, koje se ne vrši samo na unutarnjem, već i na spoljnjem, međunarodnom miprometu.

U prošlom broju mi smo se osvrnuli na ovaj problem u vezi sa zabranom izvoza ogrevnop drveta i ulja sa teritorije banovine Hrvatskzž u ostale krajeve zemlje. Rekli smo da takva politika nije dobra, jer da ovakve mere izazivaju reakciju što. ne može da bude u interesu ni banovine Hrvatske. Kad је reč o državnoj intervenciji na tržištu agrarnih proizvoda mi ne vidimo nikakvog razloga da se morala osnivati paraTelna ustanova koja će raditi isključivo na teritoriji banovine. Interv»ncija može da bude uspešna samo ako se izvodi sa icdnog mesta i jedinstveno na celom tržištu. Pogotovo u današnjim vremenima podvojenost tržišta i intervencije može da bude vrlo štetna. Samostalno regulisanje pojedinih tržišta komplikuje tehničku, organizacionu i finansijsku stranu državne intervencije i, što je glavno, izaziva daleko veće troškove. Vršenja intervencije preko Pogoda bilo za račun Prizada ili na komisionarskoj bazi pretstavlia veliko ograničenje državne intervencione politike. S druge strane, pošto Pogod radi isključivo za račun Prizada ili kao njegov komisionar — znači da čitav Teret državne intervencije, koja može da bude skopčana ı sa velikim gubicima, ima da snosi Prizad odnosno državna kasa. To je međutim nemoguće. Stoga će se ubuduće kod svake