Народно благостање

Страна 574

29-УП! 30-УШ · 2-1Х 31Х 41Х. 541Х 2/:% Р. штета 444—- 44875 445—- 445— 446 44821/2#% Р. шт. тер. — — — — = 4% Аграрци 1921 — — — — — =. 4% Аграрци 1984 — о2— = = = 6% Беглуци 7650 7650 6% Beryr., пер. — = 6% Далм. — 69:50 . 6982. 70——. 71. 6% Далм. тер. _— — = == = 7% Инвест. — од— | — — — 7% Стаб. — __ = _ = 7% Селигман = — — — — 7% Блер = — — 95.— — 8% Блер — — —= 100.— — 6% Ш агр. сит. — 6850 6% ШЕ авр ср. ~— — — — — | 696 ИЕ апр. кр. — — — — Паб ситни — = — — — Паб сред. — — — — — Паб крупни | Народна банка — = — — — = 4% Рента 1895 — — — — — = Лоз. Црв. крста = — — — — = Дувански лоз | — == _— |

Према таблици обрта извештајна недеља спада у једну од најмртвијих не само у овој сезони него ваљда годинама. Не памти се овако мали обрт у пуној радној недељи. Међутим, ако се баци поглед на таблицу курсева изгледа као да је ово прва недеља у којој је берза оживела после тако устрајног спавања. Курсеви су кренули на више. Истина не у великом скоку, али зато код свих папира у којима је рађено. Ратна штета отишла је за 4 поена изнад курса последњег дана прошле недеље. Далматинци су кренули са 69.50 и постепено се дигли на 71. Оба Блера су У скоку, 7% се попео на 95, а 8% је ал пари. Рађено је једног дана у акцијама Паба, и оне су у скоку. Овај повољни развој курсева добија сасвим другу вредност кад се погледа са коликим је обртом поједини папир пошао на више.

Укупан обрт изнео је 887 хиљада. Већи је пазар једне трговачке радње за недељу дана, него обрт берзе на којој треба да се рачуна само у милионима. Било је дана када је обрт падао на смешно мали износ од 100 и неколико хиљда. Оволики посао, који за берзу уопште није посао, био је способан да потера курсеве на више. Ратна штета скочила је за 4 поена са обртом од 276 хиљада. Далматинци су добили 1:/» поен код обрта од 388 хиљада. У та два папира обрт износи 664 хиљаде, У: укупног, тако да се обрт других папира потпуно губи. Беглуци су рађени свега два дана, укупно 17 хиљада.

Главна карактеристика ситуације на берзи је оскудица робе. Само тако могло је да дође до овакве појаве, да недеља без послова потера курсеве на више. Тражња се јавља сваког дана, готово за свим папирима, али понуде нема. Ако се јави онда више случајно и у малим износима. Далматинце је ове недеље нудила једна рука за коју се сматра да је дошла врло јевтино до папира, тако да код реализације по 71 прави врло добар посао. Код других папира није ни то случај. Блерових папира просто нема. Ове недеље они су изненадили берзу својом појаВом, али мали износи у којима је рађено потврђују да се папир налази у чврстим рукама.

Код Народне банке ситуација се мења утолико што понуда силази испод 7800, где се је чврсто држала недељама, а ове је ишла већ и испод 7700. На берзи није било ниједног закључка, него изван ње.

Ове недеље потврдило се оно што смо већ неколико

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 56

пута могли да констатујемо, да мали обрт може да покрене курсеве. У ситуацији каква је на берзи иста би игра могла да се понови, само обрнуто, да мало већа понуда обори курсеве. ~

Обрачунски курс долара је 44,55.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Стање југословенских клиринга на дан 31 августа У поређењу са стањем од 22 истог месеца показује веће промене код већине клиринга и то како активних тако и пасивних. На страни активних клиринга потраживање од Бугарске показује повећање од 160.579 динара на укупно 3,367.748 динара. Исто тако клириншко дуговање Немачке показује пораст од 79.208 немачких марака тако да је укупно југословенско потраживање по клирингу од Рајха износило на дан 31 прошлог месеца 4 милиона 472.582 немачке марке. У опадању је напротив потраживање од Турске, за 213.789 динара, које износи сада 5,818.651 динар. Дуговање Чешко-Моравског Протектората смањило се за

2 милиона 767.228 чешких круна на свега 6,702.026 круна.

На страни пасивних клиринга повећање показује једино клиринг са Холандијом. Пораст износи 12.913 холандских гулдена тако да укупно југосолвенско дуговање по

новооснованом клирингу износи 25.598 холандских гулдена.

Италијанско клириншко потраживање од Југославије изкосило је на дан 31 прошлог месепа 29,244.522 динара, односно 9,145.840 динара мање него десет дана раније. Дуговање Мађарској смањено је за 5,118.548 динара на свега 9,864.157 динара. Исто тако смањена су дуговања Румунији, за 84.401 динар на 7,075.007 динара и Словачкој Републици за 305.211 словачких круна на свега 16 милиона 254.145 круна.

Курсеви девиза су стабилни, само грчки бонови имају јаку тенденцију. М ове недеље они су продужили да скачу, достигавши курс од 59.

Слаб. тржиште = Слоб =

36-УШ = 285% 21%Х 34%Х 4-IX 5-IX Лондон 22165 17958 22192 22192 22102 22906 Њујорк 55.— 44.55 55— 55. — 55.— 55Женева 125345 1015.29 1252.90 19592.90 195345 1953.45 Приватни клиринг Берлин 1480 — — 1480— 1480.— 1480.— 1480.—

Грч. бон. 48.25 = 49.50 53— 58.50 59.Софија — — 9. — | — 92Милано 228.83 — 22080 228.83 22883 228.83

Обрт је био нешто већи него прошле недеље, 17,8 мил. Од тога отпада на марке 10,285 хиљада. Тражња је толико већ прекорачила понуду да је било дана када је она могла да буде задовољена само у квоти од 0,78, док се код долара квота пење на 50%. Обрт долара изнео је 5818 хиљ. грчких бонова 1783 хиљ. швајцарских франака 221 хиљаду, и бугарских динара 421 хиљаду.

Курсеви у Цириху су следећи: 31-XII-37 31-XII-38 31-XII-a39 27-УШ 4-IX

Лондон 21.69 20:69 17.65 17.66 17.695 Њујорк " 432— 44%— 445— 439 —— 439%Милано —— —.— 29.505 99.175 22.15

· Вођпо је

Pšenica. — Na prekomorskim tržištima, poslednjih dana, vladala je nešto čvršća tendencija i kursevi su malo porasli. Promet je međutim i dalje ograničen, a naročito za izVOZ. Povoliniia tendencija objašnjava se činjenicom, da je držav-

na intervencija obezbedila preuzimanje pšenice po minimalnim

ip asa Na