Народно благостање

14. септембар 1940. НАРОДНО

— Према подацима француског министарства саобраБаја да би се нормализовао саобраћај мора се поново изградити 800 великих мостова и извршити 6000 мањих граБевних радова.

РАТ И ПРИВРЕДА

____ Аттепнпека vlada je podnela parlamentu tri zakonska predloga o naoružanju. Predviđa se izgradnja aerodroma, kupovina aviona i kontraavionskih topova, pojačanje proizvodnje ratnog materijala. Biće izgrađeno nekoliko novih fabrika municija, oružja i aviona. Osim toga kupiće se jedan laki Krstaš, nekoliko podmornica, torpednih čamaca i više hidroaviona. Osnovaće se Generalna direkciia fabrika municije koja će rukovoditi celokupnom ratnom industrilom. Ukupno će se utrošiti na naoružanje 1,115 ти. pezosa.

— На америчкој спољној трговини за првих шест месеца рата опажају се јаки утицаји рата. М увоз и извоз су у перасту, последњи много јаче. Извоз се повећао са 1416 мил. долара за првих 6 месеца 1989 на 2067,7 мил. у истом периоду 1940, док се увоз повећао само за 1094 мил. на 1298,8 мил. Извоз се повећао за 6517 а увоз само за 200 мил. Највећи пораст код извоза показује сружје свих врста, са 277 мил. на 643 мил. Ту спада не само готово оружје, него и сировине и полуизрађевине које су намењене ратној индустрији. Удео свих попео се у укупном извозу са 20% на 32%. Извоз памука био је таксђе снажанњ, 173,7 мил. долара према 68,5 мил. И код увоза показује се утицај ратне коњунктуре. Увоз каучука, калаја, мангана, никла и вуне порастао је са 146 на 264 мил, а удео свих артикала у увозу повећао се са 19% Ha 21%. Извоз у Енглеску порастао је са 229,7 мил. на 358,6 мил. Уствари огромно повећање извоза показују тек последњи месеци првог семестра, например у јуну је извоз био двоструко већи, 77,8 мил. према 36,1 мил. Америка је наследила Енглеску у извозу у Азију, тако да је овај извоз порастао јаче него у Јужну Америку. Такође и увоз се појачао у већој мери из Азије, са 316 на 449 мил., него из Јужне Америке, са 147 на 190 мил.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

12 septembar. — Društvo »Dom« d. d. za drvene građe Zagreb (vanredan).

14 septembar. — Danica d. d. za kemičke proizvode u Koprivnici (redovan).

19 гергетраг. — »Рптогје« а. 4. Зизак (тедоуап). Jugoslovensko пакјадпо d. d. »Obnova« Zagreb (redovan).

22 septembar. — Osječka tvornica koža d. d. Osijek (redovan). — »Jedinstvo« paromlin d. d, Brčko (redovan).

24 septembar. Banka i štedionica d. d. Ludbreg (redovan). 25 septembar, — »Dunav« d, d. Novi Sad (vanredan).

БЛАГОСТАЊЕ Страна 587

26 згергетаваг. Dioničko društvo za promet kovinama Cugmajer i Gruber Zagreb (redovan). ЋЕ

27 зерфетраг. — ВапабКка mlinska Vršac (redovan).

Trgovački registar:

Metal a. d. Beograd, upis člana upravnog odbora g. d-r Aleksandra Kokoreva. — Adolf Blum i Poper Jugoslovensko otpremničko d. d. upis članova odbora g. zg. Antonija Li. Jovanovića, Davorina baruna Turkovića i Lazara Jovanovića.

industrija 4. а.

-— Јигто-тида а. 4. Вгосгад, џр:з Фапа џргаупог одђога 2.

inž. Paula Kofke. — Jugovulkan a. 4. Beograd, upis člana upravnog odbora g. Milutina D. Šterića.

. PASHO

— U Sreskom sudu za grad Beograd presuđeno je 120

· krivica od 1 januara do 1 septembra po Uredbi o suzbijanju

skupoće. S obzirom da krivica ima vrlo mnogo, određen ie specijalno za ove slučajeve jedan sudilia. Za ovo vreme ostalo je nepresuđeno još oko 200 krivica. Mnogi krivci izbegavaju da se pojave pred sudiju, pravdajući se lekarskim uverenjima, neprimanjem poziva, voinom vežbom itd.

— Banska vlast u Zagrebu odobrila ie sumu od 30 miliona dinara za javne radove koji će se preduzeti na teritoriji Banovine. Javni radovi obuhvatiće melioraciju imotskobekijskog polja, građenje teorijsko-eksperimentalnog zavoda veterinarskog fakulteta, podizanie vodovoda u Delnicama, građenje državnog puta Zagreb—Stupnik, utvrđenje leve obale Save kod Svilaja, izgradnju klanice u Bos. Šamcu, podizanje pošte u Slavonskom Brodu, Trgovačke Akademije u Karlovcu itd.

— Južnomandžursko železničko društvo preselilo ie svoje glavno zastupstvo iz Pariza u Berlin.

— У своме говору приликом отварања Бесградског сајма г. д-р Андерс подвукао је између осталог и то, да је излаз из тешке привредне ситуације у којој се налази наша држава једино у диригсованој привреди.

— На недовес одржаној скупштини Средњеевроп-

уског привредног друштва у Бечу потпретседник г. д-р

Макс Илгнер говорио о потреби интензивирања привреде земаља Југоисточне Европе. Помагање развоја пољопривреде и индустрије у тим земљама не може бити од штете за индустриски развијене. Резултат таквог развоја биће

„опадање увоза производа који се подмирују у домаћим за-

лихама, али ће се услед пораста куповне снаге становништва повећати увоз других индустриских производа, нарочито оних више вредности. Само индустријализација треба да се врши у правцу интензивирања целокупне привреде, а у првом реду пољопривредне производње и продукције сировина. На тај начин ће се омогућити јака размена производа немачке индустрије за сировине и аграрне артикле Југоисточне Европе. Због оскудице у капиталу мораће се развијати најпре оне индустриске гране које траже мало капитала а много радне снаге,

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 СЕПТЕМБРА 1940

У активи била је извештајне недеље крупнија промена само у једној позицији, есконту бонова народне одбране. Они су опет порасли за 296 милиона на 4.894 милиона, Повећање је још и код подлоге и то злата у касама за 24 мил. а на страни за 234 мил. на 2356,2 мил. Зајмови по есконту и даље падају, ове недеље за 26 мил. на 1447,0 мил. док су ломбардни зајмови нешто порасли,

за 2,7 мил. Девизе које не улазе у подлогу опале су за 64,8 мил. на 491,1 мил. Сток кованог новца пао је за 24 мил, на 2646 мил. Хартије од вредности порасле су за

32 мил. на 4158 мил. Непокретности су порасле за 11 мил. Разна актива смањила се за 8 мил. Насупрот великом повећању у активи, у пасиви се

налази повећање код обавеза по виђењу, којим је оно прво донекле компензирано. Обавезе су порасле за 229,1