Народно благостање

14. септембар 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

исмо с пута

Десет дана између воде и неба

Страна 579

Т У НОЈЕБОМ КОВЧЕГУ

Да нисам био на крају десетодневног боравка

=— у најтоплије време у години — у неинтересант- . | у год Р

ном Лисабону, можда би ме помисао на десетодневну вожњу по океану на олупини одвратила од укрцавања. Помислих да Америка вреди и већих жртава и — укрцах се. Укрцавање је било такође тортура. Најављено је за пет часова поподне, а почело у два. Навалили путници као у страху да не изостану — после чекања од десет дана до три месеца.

· После дугог припремања и устезања — одлаган је полазак — најзад је „Куанза' кренула 9-ог

августа у осам часова увече. На путницима се видело: у

весеље, које осећа човек после какве опасности. Избеглице из Европе окренуле су леђа европском копну, са кога беже у други свет. Али је то весеље било у дну помућено помишљу — на последњу опасност — на немачку подморницу. Између Лисабона и Њујорка постоје две групе острва: Азорска близу Португала и Бермуда близу Њујорка. Ми их морамо обићи. Десет дана не видети земље ни брода, то је страшно, рекох једном сапутнику. Го је срећа, одговори ми он. Велико је узбуђење било међу путницима, кад је четвртог дана угледан један брод на хоризонту. Сви су испитивали догледима, савијали се, већали, док није јавио телеграфиста да је то грчки теретни брод.

"Небо је било стално облачно, а вода стално уз-

буркана. Од живих бића, — сем оних на броду —

виђали смо једино веселе делфине, који искачу из воде кад пливају око брода. И галебове смо виђали још трећег дана вожње. Вероватно да су били близу Азори.

ја сам наш брод назвао Нојевим ковчегом, јер је имао сличности с њиме. Пре свега по томе што је он носио путнике од којих је 98% било бегунаца испред велике опасности. И на њему је било најразноврснијих животиња: паса, мајмуна, шакала, хијена, зечева и врло много лафова и лафица —- све у људском облику.

Ако бисмо ишли за класификацијом путника од стране команданта брода, онда бисмо Рочилдове имали да ставимо на прво место. Њих је четворо. Мислио сам да су брачни пар са кћерком и сином, али. сам накнадно сазнао, да је он само вереник, иначе некакав талијански маркиз. И она се води као маркиза. Он је педесетих година личи на предратног бечког штрицику. Она је доста преко четрдесет и људски ружна. Она се двапута преудавала, па се зове Рочилд-Голдшмит. Кћи је у лицу лепа, иначе јако дузтабан као мати. Син око седамнаест година, мало срастао у леђима. У прво време много су високо држали нос; али су га постепено оборили. Она је наследница Франкфуртске куће. БлаговремеHo Cy побегли из Немачке. Говоре одлично неколико језика, али се у главном служе с француским. Баве се спортом од јутра до вечера, али кад им је то додијало почели су да хватају везу с мањима од себе. Главно им је друштво филмски глумац и дописник Пари-Соара. Обоје са госпођама. Либе се осталих

Јевреја. Командант брода наредио је да им се пО-.

ставља за његов сто; али последњих дана не једе за · тим столом, Сигурно је сазнао да је он само вереСник, иако се опходи као супруг. i

Међу путницима се- налази један скромно обу-. "чен човек, између шездесете и седамдесете. .Нико-му.

није. поклањао пажњу, док није виђен с Рочилдовим. Одмах затим сазнало се да то није нико мањи него главом Картје, чувени париски јувелир. Он је своју робу одавна пребацио у Америку. Сад иде и сам тамо. Американци су у осталом били његове. најбоље муштерије. i

Даљи угледни путник је такође фантастично (богат човек, Приспер, „петролејски" магнат из Галиције у пратњи многољудне породице и сарадника. Прешао је седамдесету; али необично свеж. Пропутовао је много пута цео свет. Много је видео и научио. Има своје мишљење о свему. И кад је погрешио добро га брани. Кад чита заспи. То је најбоље средство против нервозе. Песимиста велики.

Од осталих путника многи су познати и београдском финансиском и пословном свету. То су у главном избеглице из Пољске, Чехословачке и Аустрије, који су пре дуже времена отишли у Франпуску. Остатак из Холандије, Белгије и Француске — наравно све Мојсијеве вере. Држим да не претерујем кад кажем, да је њихово богатство пре 1938 вредело много милијарди златних франака. Највећи

је број код куће тежак милијоне. Кад су кренули из Француске нису знали куда ће. Непосредни циљ је

био Португал. Била је страховита борба око из-

лазних виза из Француске и пролазних за Шпанију и ·

Португалију. Тек у Лисабону отпочели су акцију за

емигрантску визу. Споредно је било куда, ко да виПосао је био тежак и колико“

зу, тамо ће се ићи. | ! могу да видим, Мексико је био најпредусретљивији. Али исто тако и Еквадор, Коста Рика, Венецуела итд. Пада у очи да је интерес био највећи за Средњу Америку — које из климатских разлога, које у Oправданој нади да ће се ипак ући у Северну Аме-

рику, која се најенергичније брани од ових из-'

беглица.

Сви су ови људи научили да раде и сви се спремају да почну посао чим стигну. Интересантан је један Јеврејин из Лођа. Имао је текстилну фабрику, која је сјајно ишла. Уништена је. Он је већ свршио посао: добио је грађанску књижицу Венецуеле и спрема се да одмах почне на изградњи сличне фабрике. |

Ни по начину живота, а ни по расположењу

не могу се ове избеглице убрајати у беднике. У ми-_

лијарде иду њихови губитци у Европи, али се могло: још увек доста да спасе. За њих се не може рећи да нису предвиђали ово што је дошло. Велике имају у Америци они од мојих сапутника, који су имали велике паре у Европи. За неке од њих није било никаквих правних тешкоћа за пребацивање капитала у иностранство, на пр. за оне из Белгије и" Холандије где је извоз капитала до скора био слободан. Али много тежи није био тај посао ни за

паре