Народно благостање

Серана 584

У вези са повећањем извоза и делатности у другим гранама појачан је и железнички робни саобраћај. Број утоварених вагона расте скоро без прекида тако, да је до краја јуна износио 914.938 према 797.157 1939. Помор: ски саобраћај је знатно мањи него лане због све тежих веза са прекоморским земљама. Ступањем Италије у рат он ће се још више смањити, само се то У јуну још није могло осетити, него ће доћи до изражаја тек у каснијим месецима. Укупно је упловило у наше луке за првих 5 месеци 35.044 брода са тонажом од 5,6 мил. према 39.082 са тонажом од 7,6 мил. И речни саобраћај се смањио ва 6 месеци о. г. превезено је 355.422 тона према 437.699 тона. Слику повољног развоја привреде даје нам статистика стечајева који су се више него преполовили. У првом семестру 1940 било је 30 стечајева а у истом периоду 1939 77. Од тога је било у индустрији 6 (19), трговини 23 (52) и осталим 1 (6). Принудних поравнања је било 65 (104) од чега у индустрији 11 (17), трговини 48 (82) и осталим 6 (5).

-Како видимо у првом полгођу 1940 стално је изражена. тенденција пораста запослености у једним гранама док је у другим, нарочито оним које су упућене на увоз сировина ситуација променљива. Код неких је наступило погоршање, а код неких изгледа да се ситуација нешто поправила. Тако на пр. текстилна индустрија има стално мањи број запослених ове године него лане, али се разлика почевши од априла постепено смањује. У јануару 0. г. било је за 2.429 (3,94%/%) мање запослених него лане, у фебруару за 3.256 (6,21%), марту за 4.496 (7,06%), априMy за 2.923 (4,69%/0), мају за 2.323 (3,68%) и јуну за 1.374 (220%). Осим у текстилној број запослених се смањио у упоређењу према 1939 још код:

Индустрија камена за 5.382 Дрводелске и резбарске индустрије за 3.041 Угоститељске за 1.978 Прерађивања коже и њених сурогата за 1.951 Трговине. за 1.747 Индустрије одеће и чишћења за 1.376 Индустрије хране и пића за 1.066

Осим тога још код 6 грана: код којих се пад креће између 22 и 884.

На Дравску бановину отпадало Je 119.910 осигураника, за 609 више него у мају, на Бановину ' Хрватску 237.391, за 694 више и остале крајеве 404.289, за 5.120 више.

Просечна обезбеђена надница је порасла према 1939 за 2,81 дин. на 26,76, а према мају за 6,49 дин. Највећа је била као и увек у Дравској бановини, гре је износила 28,77 затим у Хрватској 28,12 а у осталим крајевима државе 25,37 дин. Према томе у Дравској бановини је порасла за 0,60 дин, у Хрватској за 0,36, а у осталим крајевима за 0,56 дин.

KK m Povećanje minimalnih nadnica znači novi porast cena i troškova života 15 BG n —— izmena je povišenje minimalnih nadnica. Najvažnija izmena je povećanje osnovne madnice za pomoćno osoblje od 2 na 4 dinara po radnom času. Na bazi nje banske uprave odnosno Uprava grada Beograda odrediće minimalne nadnice za svoje područje koje za nekvalifikovane

Pre nekoliko dana propisana je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju mi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

nimalnih nadnica. Najznačajnija ~

Бр. 57

radnike mogu biti za 10% ispod ili 50% iznad osnovne „a za kvalifikovane u preduzećima navedenim u čl. 32 Uredbe mogu

biti više od osnovne, a nikako niže. Nova osnovna nadnica stupa na snagu 15 dana po ођпагодоуапји, а пе 60 kao pre.

Dakle, osnovna nadnica je povišena za 100%, procenat Moji

-·imponuje. Da li je s time omogućeno podizanje životnog stan-

darda radnika, kao što se kaže u vladinom saopštenju?

Pre svega treba da vidimo kolika je prosečna nadnica bila dosad i koliki je nivo cena. Mi smo u brojevima 311 34/40 utvrdili da dve trećine radnika ne mogu da zarade minimum za egzistenciju i da je kupovna snaga radnika na роlovini minimuma za egzistenciju. Od tada su зе prilike izmenile. Prosečna nadnica od aprila do juna kod Suzorovih OSiguranika porasla ie od 25,82 na 26,76 din. tj. za 3,7%. Troškovi života prema „Indeksu” g. Benka Grada bili su u junu o. g. za 33,15% veći nego pre početka sadašnjeg rata u Evropi, i od aprila do juna su porasli za 4,0%/. Da se tačno uporedi kretanje cena sa kretanjem nadnica, treba da vidimo njihov nivo u avgustu 1939 i pratimo dalji razvoj. Prema izveštaju Narodne banke za juni o. g. indeks cena na veliko (1926=100) je u avgustu 1939 izosio 76,8 a u junu 1940 105,8,, indeks cena na malo u Beogradu 81,7 odnosno 104,7. Razlika kod prvih iznosi 29 poena a kod drugih 93. Prosečna nadnica u avgustu je iznosila 24,66 din. i do juna je porasla za 2,20 ап. ili 8,75%, a cene na malo ха 23 poena odnosno troškovi života prema „iIndeksu” za 33,15%. U julu su troškovi života produžili da rastu i bili su 36,95% veći nego avgusta 1940. Prema tome troškovi života brže rastu od nadnica. Minimum za egzistencilu oženjenog radnika je iznosio 906,80 din. a u. julu 927,75, radnička porodica od 4 člana 2363,92 odnosno 2419,73 din. Ako gledamo koliko је radnika. u junu imalo nadnicu u visini životnog: minimuma neoženjenog radnika, videćemo da su to bili oni sa nadnicom od 34 do 48 dim., a fih je bilo svega 144.097 i onih sa nadnicom iznad 48 din. kojih ie bilo 133.937, dakle svega 278.034 prema 760.990 svih OSsiguranika Suzorovih.

Pretpostavimo da minimalne nadnice budu svuda za nekvalifikovane radnike 4 din. po času ili 32 din. dnevno, izlazi da će bruto zarada iznositi 839 din. mesečno, računajući mesec sa 26 radnih dana, dakle za 95,75 din. manje nego što iznosi životni minimum meoženjenog radnika. Kad se od te bruto zarade odbiju porezi, prirezi i socijalni doprinosi razlika će biti još veća. Iz toga svega sledi zaključak da ni novo povišenje osnovne nadnice ne daje svima radnicima minimum za sgzistenciju neoženjenog radnika, a kamoli- oženjenog sa Ženom i dvoje dece.

Pri ovom računu mije uzet u obzir novi skok cena кој се neizbežno slediti posle povećanja nadnica, jer je van diskusija da povećanje nadnica znači povećanje troškova proizvodnje. Izdaci na nadnice pretstavljaju jednu od najvećih pozicija u bilancu svakog preduzeća. Ostaje otvoreno pitanje koliko-· će ovo povećanje nadnica uticati na skok cena. Da li je mogućno da on bude manji od povećanja nadnica? Odgovor može da bude samo negativan. To je pitanie već odavno prečišćeno, a i razvoj cena i nadnica od avgusta 1939 паоуато potvrđuje pravilo da cene brže rastu od nadnica.

Dakle, sa novom Uredbom nije rešen problem radničkih nadnica i podizanje životnog standarda. Nije ispunjen osnovni uslov za to — stabilizacija cena. Dok se to ne učini svako novo povišenie nadnica znači potsticaj za novi skok cena i obratno. I tako bi se mogli večno da vrtimo u tom cirlusu vitiosusu.