Народно благостање

Страна: 604

vanje gradske sirotinje sa potrebnim namirnicama uspešno sprovesti. | 5 , — Банска власт у Загребу прописала је наредбу о дужности пријављивања скривених залиха робе. Према овој наредби сви власници и управитељи кућа дужни су да пријаве залихе робе, које су у њиховим кућама скривене. Казна за неизвршење ове наредбе предвиђа затвор до шест месеци, новчану казну до 50.000 дин. као и присилни боравак. Дужност пријављивања постоји и у погледу залиха у кућанству, ако прелазе потребе од 6 месеци. — Zagrebačka opština uvodi naročiti socijalni doprinos kao i porez na prekomerno trošnje, u cilju podmirenja izdataka oko ishrane siromašnog stanovništva, Predviđeno je da se na prihod do 90.000 dinara godišnie plaća 5%, do 120.000 dinara 10% a do 240.000 dinara 20%. Opština očekuje da će ovim putem doći do prihoda od 5,600.000 dinara. Gradski lokali podeljeni su u tri kategorije, kako bi se sprovelo ubiranje t. zv. luksuznog poreza posle 10 časova uveče, i to 10%, 15% i 20% prema kategoriji lokala.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Канада је расписала нови други ратни зајам у износу од 300 мил. долара са каматом од 3% и курсом 98,75. Рок до 1-Х1-1952. 4/»% облигације које су доспеле 1 септембра 1940 биће конвертиране у ратни зајам.

— Nacionalna štednja u Engleskoj, Која је zavedena u novembru 1940, i izgledalo је da će biti važan izvor za finansiranje rata, u zadnje vreme znatno je podbacila. Do kraja avgusta upisano je 144 mil. funti sterlinga štednih сегtifikata i 148 mil. štednih bonova, što sve potiče od sitnih štediša. Krupni kapital upisao je za to vreme 199 mil. ratnih obveznica i 300 mil. 3% ratnog zajma. Pošto je deficit u budžetu porastao na 1.144 mil., vlada je morala da traži druga sredstva za finansiranje rata. Stoga se u julu obratila bankama da upišu 30 mil. funti sterlinga blagamičkih bonova sa rokom od 7 meseci. U avgustu se vlada poslužila ponovo tim sredstvom da bi dobila 40 mil. funti. Skoro роlovina budžetskog deficita pokrivena је Кгаогокит роzaimicama i izgleda da će taj način finansiranja rata da se i dalje produži. Vlada ističe da nema opasnosti od inflacije, pošto u opticaj stavljena novčana sredstva. ne zadržavaju se dugo u njemu nego se vraćaju bankama u formi uloga. Ulozi sitnih štediša porasli su od novembra 1939 za 61 mil., a omi

po tekućim računima kod banaka za 210 mil.

* — Beogradska opština odlučila je da svojim službe-

nicima poveća prinadležnosti. Od 8.742 povišicu će dobiti 8.409 službenika. Efekat ovih povišica iznosi 20,120.000. dinara.

— Према наредби Бана Хрватске бановине све општине на територији ове бановине дужне су почев од ! априла ове године плаћати бановини из редовних отшштинских прихода допринос у висини 10%-тног износа свеукупног годишњег непосредног пореза.

НОВЧАРСТВО

— Banka za međunarodna plaćanja za avgust 1940 pokazuje da je zbir bilansa porastao za 4,3 zlatna franka na 459,8 mil. Obaveze mpoviđenju povećale su se za 1,6 mil. па 21,5 mil. a ulozi та 1,7 па 15,8 ти.

— Rumunska Narodna banka snizila je diskontnu stopu od 31/% na 3, na menice poljoprivrednika 21/=%, lombardnu stopu od 41/%% па 4%.

— Japanska banka je rešila da osnuje svoje filijale u Berlinu i Rimu, pošto očekuje da će se posle rata proširiti ekonomski pa s. time i platni odnosi između Japana ı Nemačke i Italije.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 58

— На основу Уредбе о исплати исељеничких улога на штедњу код оних југословенских новчаних завода који су пали под стечај у времену од 1 јануара 1925 год. до: 3 фебруара 1981 год, Државна комисија за исплату ових улога до 14 ов. мес. донела је већи број одлука: по поднетим пријавама и на основу њих исплатила 1,225.529,56 дин.

САОБРАЋАЈ

— У Бечу је недавно одржана конференција стручњака подунавских држава по питањима пловидбе Дунавом и даљем опстанку Међународне дунавске комисије. Решено је да се ова комисија због измењених међународних политичких прилика сматра да више не постоји. Осим тога донесено је неколико мера о обезбеђењу пловидбе узводно од Браиле.

— Како зе saznaje uskoro će u Zagrebu saobraćaj motornih vozila biti zabranjen u vreme od subote Do ipodne do ponedeonika ujutru.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Francuska spoljna trgovina jako je opala zbog engleske blokade koja je obuhvatila celu metropolu i sve afričke posede. Francuska je sada upućena skoro isključivo па џуог iz njenih severoafričkih kolonija, ali je saobraćaj i sa njima vrlo ograničen. Od vremena do vremena izvrši se razmena proizvoda manjeg opsega sa Španijom i Portugalom. Do veće razmene ne može da dođe zbog suviše jednostrane ekonomske struktura nezaposednutog „dela Erancuske. Tu se nalazi relativno mali deo industrije. Dobrim delom proizvodi ove industrije moraju da se zadrže u zemlji radi podmirenja unutrašnje potrebe. To je na pr. maslinovo ulje koje je ranije bilo važan artikal za kompenzacione poslove, zatim marsedjski sapun itd. Ostala industrijska preduzeća proizvode artikle visoke vrednosti ali koji se sada slabo traže, па рг. porcelan iz Limoža, lionska svila, rukavice itd. Situaciju ove industrije mnogo otežava oskudica uglia. Nedavno osnovani ured za spoljnu trgovinu posvećuje maksimum раžnje ovoj industriji u cilju da pojačanjem izvoza poveća uVoOZ potrebnih sirovina i drugih artikala.

— Preisednik italijanske industriske konfederacije grof Volpi napisao je u «Popolo d'italijae članak o problemu ekonomske izgradnje Evrope posle rata. Om polazi sa stanovišta da Italija i Nemačka treba da posle pobede zajednički izvrše potrebno novo uređenje. Obe teže za maksimumom proizvodnje i iskorišćenja privrednih snaga. Mndustrijalizacija daje naiveće mogućnosti za privradni razvoj oba naroda. Što se tiče Italije, intenzifikacija prolioprivrede je skoro dosegla maksimum, dok industrija u vezi sa razvojem nauke i tehnike pruža stalno nove mogućnosti razvoja i stvarania bogatstva. Talijanska industrija za 18 godina fašizma kolosalno je napredovala, naročito u pravcu autarkije. Sadašnja preorijentacija industrije znači samo bazu za dalji veliki razvoj. Produktivnost raznih industriskih grana može se još dalje razvijati. Težnja za autarkijom nije prolazna pojava nego trajan izraz dinamike talijanskog naroda. Na to ga gone ne samo zavisnost od inostranstva nego i moralni i politički obziri. Nemačka i Italija sigurno će posle rata dati međunarodnoj razmeni sfabilnu osnovu bez obzira na rešenje pitanja zlata.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

—- Јавни намештеници који живе у околини Загреба упутили су молбу Бану Хрватске бановине да се најближа околина града уврсти у [ разред скупоће, с обзиром да су њихови трошкови истоветни са трошковима“ градског становништва.