Народно благостање
Страна 619 НАРОДНО
БЛАНОКАЊЕ ______ | ___ DOO,
ђивати и услове под којима се има исти посао обавити. још више од тога, власт ће утврђивати и обим послова путем плана о размени добара. Диритовање ће према томе обухватити: обим размене добара са иностранством, правце, начин и услове размене (порекло, дестинација, квалитет и цена). Оно је дакле тотално и претставља најодлучнију и најдалекосежнију меру у историји наше економске политике. Ова мера уједно значи и револуцију у нашем постојећем привредном систему. У принципу тај систем све до сада био је либералистички, са извесним ограничењима. У. границама тих ограничења појединац и предузеће били су слободни; њихов рад у највише случајева био је контролисан, али не и диригован. Већина привредно-политичких мера донетих у последње време карактерисала се колебањем између либерализма и дириговања. Карактер Уред: бе о контроли спољне трговине битно се разликује од свију досадашњих мера. Она се не колеба, већ удара другим путем чију су потребу наметнуле садашње прилике у свету. Спољна трговинска политика убудуће треба да буде израз и главни ослонац државне економске политике коју налаже данашњица. Уредба је оквирног карактера и садржи општа начела по којима ће се убудуће имати да изграђује режим дириговане спољне трговине, Њена примена изазваће дубоке промене и у структури наше унутрашње трговине односно привреде уопште.
Док је контрола спољне трговине све до августа прошле године била у рукама Народне банке
и вршила се искључиво у знаку примата девизне политике, а од тада оснивањем Девизног одбора са претставницима Министарства трговине и индустрије, иностраних послова, финансија и Народне банке препуштена утицају и осталих надлештава, дириговање спољном трговином по најновијој уредби прелази у искључиву надлежност Дирекције за спољну трговину. Народна банка убудуће имаће реч само код утврђивања платних средстава која ће бити стављена на располагање за вршење размене добара тј. за увоз. Тиме је извршена и промена у надлежности за послове спољне трговине.
Према томе, Уредба о контроли спољне трговине доноси три крупне и замашне промене. Прва је што се уместо контроле заводи дириговање. Друга је, да је ово дириговање тотално. И трећа што се мења надлежност контролисања односно дириговања тј. понова се враћа Министарству трговине и индустрије (Дирекцији за спољну трговину) у чијим су рукама били послови спољне трговине и трговинске политике до 1931 године.
г
Дириговање спољне трговине наметнуле су садашње прилике које ограничавају могућности и увоза и извоза, намећу потребу рационирања и контроле свију елемената привредне активности. То стање условљава уједно и промене у трговинској политици која ће постати главни инструменат економске политике. Следствено дириговање спољне трговине претставља први корак у дириговану привреду опште.
ваза
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
= Југословенско-немачки привредни одбор, иако одржава своје уобичајено заседање, имаће овог пута далекосежнији значај по развој привредних односа између Немачке и нас, него раније. Немачка сматра да јој је рат већ дао одрешене руке да приступи привредном преуређењу Европе. Рат се наставља захватајући све више области изван континента. Немачка сматра један део континента
Нови курс марке
својим животним простором, који ће бити преуређен. He-
колико изјава са службених места дају довољно јасну слику привредних односа како се они замишљају. Ради се о новој подели рада међу земљама Европе, о размени добара међу њима према тој подели рада, а у тој организацији привредних односа Немачка узима водећу улогу. Зато је речено да и марка добија нов значај, као новчаница која ће служити за подлогу у обрачунавању размене која се буде вршила у мултилатералном клирингу између европских земаља, а преко Берлина.
Најављене реформе приводе се у дело. Берлин постаје централа у клириншком саобраћају. Тако је постигнут споразум између Италије и Немачке, да се сва плабања између Италије с једне стране и Белгије, Холандије, Норвешке и Луксембурга с друге врше преко немачкоталијанског клиринга. Затим преко Берлина обављаће се плаћање између Југославије и Холандије, између Шведске и Холандије, између Турске и Норвешке. Док је раније курс валута у клирингу имао значај само у односу измеБу Немачке и друге уговорне земље, сада, пошто ће се плаћање трећој земљи да врши преко немачког клиринга курс који буде уговорен између Немачке и које друге
земље имаће значај за развој трговине ове земље са осталима, које буду стајале у мултилатералном клирингу. Према томе одређивање курса постаје деликатнији посао него што је до сада био.
На заседању ових дана решено је питање курса марке. Он је повишен са 14,80 на 17,82, за 3,02 динара по марци, односно за 20%. На неколико дана пре заседања било је извесно да ће курс бити повишен, био је само проблем с којим роком ће ступити на смагу нови курс. Увозници су страховали да ће морати да обрачунавају по новом курсу плаћања за робу коју су раније увезли, па можда већ и продали. То би из основа покварило њихову калкулацију. Ових обавеза према Немачкој било је преко 260. милиона динара уочи састанака. У том погледу споразум је задовољавајући. Курс од 17,82 важи само за робне послове који буду закључени после 25 септембра 1940, и уколико царињење буде извршено после 30 септембра. Роба увезена и оцарињена до 30 септембра плаћаће се маркама купљеним по курсу од 14,80, уколико се уплате у динарима изврше до 31 марта 1940. Роба поручена до 95 септембра, чији рокови испоруке и плаћања скадирају до 31 марта 1941 плаћаће се такође по курсу 14.80. Пошто је могућно да не буде довољно марака на домаћем тржишту, могу увозници једноставно да код овлашћеног завода положе противредност у динарима по 14,80 за марку. Да би се осигурао довољан износ марака за плаћање старог увоза утврђено је да ће од новог извоза једна трећина бити обрачуната по курсу 17,82, (нови конто), а две грећине по курсу 14,80 (стари конто). | O
Немци су и у ранијим преговорима били за повишење курса марке. Док није био утврђен споразумима курс